Lider Demokratske stranke i bivši premijer ubijen je 12. marta 2003. godine, a politička pozadina tog ubistva ni do danas nije razrešena. Tokom proteklih petnaest godina postojali su inače samo skromni nagoveštaji da će se nešto više učiniti na otkrivanju političke pozadine atentata na Đinđića, ali se na tome i završilo.
Urušavanje Đinđićevog nasleđa
Zoran Đinđić je bio jedna od ključnih ličnosti demokratskih promena 2000. godine, i vođa opozicije DOS, kada je, nakon masovnih protesta 5. oktobra zbog izborne krađe, sa vlasti srušen Slobodan Milošević. Nakon šoka koji je nova vlast doživela ubistvom Đinđića, Demokratska stranka je ipak uspela da se održi na vlasti sve do 2012. godine, kada vlast preuzimaju nekadašnji radikali Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, tada na čelu nove Srpske napredne stranke. Sada već skoro šestogodišnja vlast naprednjaka je, osim retoričkog zalaganja za Evropu, praktično urušila sve demokratske institucije, usput se obračunavajući i sa svime onime što je bilo političko nasleđe Zorana Đinđića i Petog oktobra, piše
Dojče vele.
A različiti pogledi na to nasleđe možda mogu biti i objašnjenje zašto se Srbija, petnaest godina nakon atentata na Đinđića, u velikoj meri vratila u devedesete. Srbija umorna od sankcija i ratova je 2000. godine sa puno nade dočekala demokratske promene, ali je pored nesumnjivo značajnih rezultata na reformama pravljeno i dosta grešaka. Ubistvo premijera je pri tome čitav proces usporilo i vratilo unazad, a sve to je uslovilo da se tokom godina gomila veliko nezadovoljstvo brzinom napretka ka boljem životu.
Brojni nacionalistički krugovi i mediji su pored toga vodili stalnu kampanju dezavusianja Petog oktobra, koji je po njima samo predstavljao akt kapitulacije i navodne prodaje zemlje strancima. Tako su na talasu ekonomskog nezadovoljstva, pomešanog sa rešavanjem nacionalnog pitanja, naprednjaci došli na vlast 2012. godine kao nova generacija kvazi patriotsko-demokratskih snaga, koje se, bar na papiru, neće svađati sa svetom kao njihovi radikalski očevi, ali će istovremeno voditi računa o nacionalnim interesima.
Surogat Đinđićevih ideja
Nedavno održani beogradski izbori su pokazali da je reč o slomu onoga što je nakon Đinđića ostalo od Demokratske stranke, kaže tim povodom za Dojče vele politički komentator Ljubodrag Stojadinović.
"Naslednici Zorana Đinđića na čelu DS, a tu pre svega mislim na Borisa Tadića, snose veliku odgovornost za stvaranje i rast SNS, koji sada sprovodi jednu sumanutu diktaturu nad slobodom u Srbiji. A sve to je dovelo ne samo do sloma opozicije, nego rekao bih i do sloma čitavog društva. Ideja Zorana Đinđića je bila nešto sasvim drugo, a to je Srbija kao demokratsko društvo koje je blisko civilizacijskim vrednostima Evrope", kaže Stojadinović.
Najgore od svega je što su nosioci te evropske ideje postali naprednjaci, ali ta evropska ideja je naprosto neostvariva sa njima, nastavlja Stojadinović.
"Tako smo dobili jedan surogat Đinđićeve ideje u liku naprednjaka, a sama njegova Demokratska stranka je imala lidere koji niti su razumeli šta je to Đinđić želeo, niti su bili sposobni da organizuju stranku kao nosioca promena u Srbiji. Zbog toga je od Đinđićeve zaostavštine ostala samo uspomena", ističe Stojadinović.
Između pragmatizma i mitova
Književnik Filip David smatra da bi, kada se govori o političkom nasleđu Zorana Đinđića, pre svega trebalo ustanoviti šta je zaista njegovo nasleđe. Mit o Zoranu Đinđiću je nastao nakon njegove smrti, napominje Filip David.
"Politički sam podržavao ono što je on radio i njegovu energiju, ali neki konkretan Đinđićev politički program zapravo i ne postoji. Đinđić je pre svega bio pragmatičan političar i prilagođavao se situaciji. Ne bi trebalo zaboraviti da je uoči atentata vršeno ispitivanje javnog mnjenja, i da je Đinđić imao podršku manju od deset procenata. Ali, nakon tog užasnog događaja on postaje ono što je jednom delu Srbije bilo potrebno - građanski političar koji bi uspeo da reši sve ove vrlo komplikovane ekonomske i političke probleme. Tako da je teško odvojiti ono što je Đinđić zaista bio od onoga što je postao nakon svoje smrti", navodi Filip David.
Kako se ipak dogodilo da u periodu od petnaest godina zemlja pređe put od Srbije Zorana Đinđića do Srbije Aleksandra Vučića?
Filip David ističe da se "taj krug zatvorio. Jer, ako posmatramo biračko telo u vreme Miloševića, videćemo da je ta nacionalističko - populistička opcija uvek imala nekih 60 do 70 odsto podrške.
"To je rekao bih stabilno biračko telo koje prihvata tu politiku, a to smo videli i na proteklim beogradskim izborima. Oni su po svemu podsećali na događanje naroda u vreme Miloševića, sa velikim mitinzima, razbijenom opozicijom, i demagoškom retorikom. Zato ću verovatno zvučati pesimistično ako kažem da suštinskih promena od devedesetih godina nije ni bilo", navodi Filip David za Dojče vele.
Energija potrebna i danas
Devedesete su ponovo na vlasti, slaže se i Ljubodrag Stojadinović, koji ističe kako je sve ono što se danas dešava u Srbiji vrednosni slom ideje šta bi trebalo da se desi sa Srbijom nakon 2000. godine. Ključna stvar koja je dovela do toga da se 2012. godine zaboravi na sve ono što su doneli Zoran Đinđić i demokratske promene jeste činjenica da je Srbija društvo siromašnih.
"Posle smrti Đinđića i neuspelih pokušaja reformi siromašna Srbija je tražila neki izlaz. A najveći broj glasača SNS potiče iz socijalno najsiromašnijih slojeva, i tu je građanska Srbija doživela svoj poraz. Krivac za to je neka vrsta opozicionog konformizma, koji je daleko od energije i aktivizma koje je imao Zoran Đinđić", napominje Stojadinović.
Neka politička snaga koja bi se danas mogla nazvati sledbenikom politike Zorana Đinđića zapravo i ne postoji. Oko toga nemaju dileme ni sagovornici Dojče velea.
Filip David kaže da je dodatni problem DS, od kojeg se očekuje da bude prirodni nastavljač Đinđićeve politike, to što je njen sastav bio prilično heterogen.
"To je stranka koja je tokom vremena iznedrila i ekstremne nacionaliste, a u isto vreme na plodno tle nisu naišle i neke njene socijaldemokratske ideje. Tako da danas postoji samo borba za vlast a ne i za ideje", ocenjuje Filip David.
Ljubodrag Stojadinović kaže da se tako nečemu nadao nakon protesta protiv diktature, ali da to na žalost nismo dobili. U svakom slučaju bi nam sada dobro došla neka ličnost koja bi imala tu snagu kao Đinđić.
"Jer, njegove ideje su i dalje vrlo žive, i on ih je na vrlo jednostavan način i obrazlagao", zaključuje Stojadinović.
.jpg "Vesić i zvanično podneo ostavku: Odlazim čiste savesti i ponosan na rezultate")
Komentari 23
Харалампије
Које?
Оне како украсти од сиротиње, издати свој народ или упропастити сопствену државу.
Teror u
Ova teritorija pod vladavinom patriJota , db-a i rusofila nikada nece postati deo normalne Evrope .
Vojvodina Republika
Niti je UDB dosla na vlast mirnim putem, niti je Vojvodini na miran nacin uzeta autonomija, niti se SFRJ raspala mirno i dogovorno.
Da je 5.10. uradjeno ono sto je moralo da se uradi, ono sto je uradjeno u svim post-komunistickim zemljama, Srbija bi danas stvarno bila na dobrom putu. Da su vec 6.10. UDB-asi, Slobini podrepasi i poludeli nacionalisti tipa radikali dobili resetkasti pogled na svet, a vecina njih i nesto gore, bilo bi znatno drugacije po ostatak gradjana.
Zasto nije uradjeno? Zato sto se ogromnoj vecini ljudskih bica u Srbiji (to nisu gradjani, niti ce ikad biti), onih koji se prodaju za sendvic i pljuju Djindjica, zapravo svidjao Sloba, a smenili su ga jer je bio neuspesan. U Kostunici, a sada Vucicu, vide novog Slobu, nadaju se da ce on uspeti. Hoce malo morgen!
U ubistvo Djindjica bilo je umesano vise stotina, mozda i vise hiljada ljudi. Svi su radili koordinirano, kao dobar orkestar: pravosudje, drzavna uprava, policija, mafija, pod dirigentskom vaspitnom palicom UDB. Jedino njegov vozac i telohranitelj nisu znali sta se dogadja.
Zorane, hvala za viziju, za par godina nade. Nismo te sacuvali, jer smo verovali da su mirne promene moguce. Ne, nisu moguce i to je za nauk buducim nosiocima promena.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar