Uskoro naplaćivanje besplatnih kesa u prodavnicama

Ovo pitanje se nameće otkada je Evropska komisija u februaru usvojila strategiju o plastici i donela mere koje ograničavaju maksimalnu godišnju potrošnju kesa na 90 po osobi do kraja 2019. Inače ovi zahtevi će do 2025. biti još stroži, jer će tada ovaj predviđeni broj biti preopolovljen.

Naplata laganih plastičnih kesa, koje se najčešće nude besplatno u prodavnicama i u ovoj strategiji pominje se kao najefikasniji način sprovođenja ove politike. Na takav korak u Srbiji bi najpre mogao da se odluči belgijski "Delez".

Ovaj trgovac je za Politiku potvrdio da je spreman da na ovaj način pomogne očuvanju životne sredine. Nezvanično se pominje da bi to moglo da bude već krajem ovog meseca, ali u kompaniji kažu da još razmatraju datum kada će početi da primenjuju ovu novinu.

"Spremni smo da uđemo u sistem naplate kesa. Prema iskustvu i podacima koje imamo sa drugih tržišta na kojima poslujemo, mehanizam naplate daje najbolje rezultate, jer dovodi do smanjenja njihove upotrebe do 80 odsto. O datumu ulaska u sistem naplate odluku ćemo doneti u narednom periodu o čemu ćemo blagovremeno obavestiti javnost", kažu u Delezu za beogradski list.

Inače ovaj trgovinski lanac je još 2013. godine, u okviru projekta sprovodio ovakvu akciju kada se biorazgradiva kesa naplaćivala dva dinara, a velika za višekratnu upotrebu deset. Iako je ideja bila humanitarnog karaktera, akcija je naišla na negodovanje kupaca naviknutih da prilikom kupovine bez ikakvog ograničenja uzimaju kese i pakuju robu.

I u "Merkatoru S" ("Ideja", "Roda", "Merkator" hipermarketi) kažu da razmatraju ovu mogućnost, jer je reč o direktivi EU sa ciljem očuvanja životne sredine.

"Pored imperativa, kao što su poštovanje zakona i evropskih standarda, za nas je najvažniji inters i potreba naših potrošača zbgo čega tražimo dobar model koji je lako primenljiv u praksi", kažu u ovoj kompaniji, ali nisu konkretno odgovorili kada bi mogli da se odluče na taj korak.

Iako se ovakve akcije kod nas po pravilu doživljavaju kao nepotreban trošak, jasno je da bi na podizanju ekološke svesti građana trebalo raditi više. Dovoljno je pogledati navike kupaca u bilo kojoj zemlji Evropske unije i uporediti je sa slikom naše okoline. Dok oni u Evropi obavezno u kupovinu nose platnene cegere, ili korpe ili torbe, kod nas se država još nije opredelila na koji će način na putu ka EU sprovoditi ovu direktivu.

Grčka je, recimo, od 1. januara počela s naplatom kasa za šta potrošaći izdvajaju 0,04 evra. Ta mera uvedena je da bi obeshrabrila kupce da ih koriste. Grci inače troše oko 400 kesa godišnje po stanovniku, dok je prosek EU 280. Prema objašnjenju iz resornog ministarstva Grčke cilj je da se dostigne broj od 90 plastičnih kesa po stanovniku godišnje. Prva mera je naplata, a ukoliko ne uspe, kese će od sledeće godine duplo poskupeti. U slučaju da i to ne uspe, od 2020. biće potpuno zabranjene kao i u 35 zemlja sveta, među kojima je i Ruanda, koja zabranjuje čak i njihovo unošenje u zemlju. U Italiji se već godinama plaćaju, a od početka ove godine čak i one za voće i povrće. U Švajcarskoj se naplaćuje u prodavnicama gde ih ima, a u 90 odsto radnji se koriste papirne.

Neki strani trgovci, koju posluju u Srbiji, već sprovode ove mere. U DM-u kažu da od 2021. godine sprovode mere smanjenja potrošnje jednokratnih plastičnih kesa i motivišu kupce da se preorijentišu na pamučne trajne torbe kao ekološki prihvatljivo i trajno rešenje.

"U početku nije bilo lako na tržištu biti pionir takve ekološke inicijative, ali kasnije su kupci to pozitivno prihvatili. Tako godišnje prodamo 100.000 trajnih i pamučnih torbi. Iako se kupci još pri kupovini u većini maloprodajnih lanaca oslanjaju na besplatne jednokratne kese, primećujemo da je povećan broj onih koji u kupovinu dolaze sa svojom ili našim trajnim torbama", navode u DM-u.

U "Ikei" koja odnedavno posluje u Srbiju kažu da već decenijama unazad na svim tržištima na kojima posluju, umesto tankih plastičnih kesa, prodaju svoje frakta torbe, koje su ujedno i jedan od njihovih napoznatijih proizvoda.