Čitaku: Kosovo nikada nije bilo deo Srbije

Gledali smo sada seriju o Nemanjicima i koliko god dezurni kriticari nasli mana, ipak smo mnogo toga i naucili o NASOJ istoriji. Citala sam pesmu Stefana Nemanje, jer je on, pored toga sto je bio drzavnik, bio i pesnik. Pisao je o nemustom jeziku, o ljudima koji dolaze u nasu zemlju i samo cute, kao da su nemusti, a kada jednom budu progovorili, "nas u nasoj zemlji nece biti". I zaista je tako, nas u nasoj zemlji vise nema, dosli su divlji i isterali pitome. Sada se trude da dobiju clanstvo u Unesku, pa da oni "cuvaju" nase manastire, kao lisica pilice. Znate li da je u okolini Peci bila kuca Danilovica, iz koje je preneta vatra, kada su sazidani Visoki Decani? Trajala je ta kuca do 1999. Sada je vise nema. Treba li sada ugasiti i Decane i Pecku Patrijarsiju, ili ih pretvoriti u albansku istorijsku kulturu? Ja mogu da zavapim samo: "vrati nam Kosovo, Boze, a ja ti se kunem otici cu peske do nase Svete Patrijarsije Pecke, vrati nam Kosovo, Boze, pa bilo leto ili zima, patrijarsijsku cu portu preci na kolenima. Zar smo mi, Boze, najgori narod na svetu, da izgubimo ognjste prvo i srpsku kolevku?

Istina je jedna i univerzalna, ali mali ljudi mogu da je sagledaju samo iz svog ugla, dakle delimično, često i iskrivljeno. Kada bi se spojile sve vizure moguće da bismo se približili istini. Poštuj druge da bi tebe poštovali.

Zašto se svaka vest o Kosovu preokrene u priču o Vojvodini? Ne dao nam Bog nezavisnost, od Vojvodine ne bi ništa ostalo, u sekundi bi je raščerupali Hrvati, Mađari i Rumuni, zemlju bi nam uzeli Nemci, politiku bi vodili domaći izdajnici kao i do sada, ništa bolje ne bi bilo normalnom čoveku, egzodus mladih bi bio još veći. Nije naš problem Srbija nego generalno političari u sprezi sa domaćim i stranim krimosima, da mi lepo svi ustanemo i rasteramo bagru bilo bi mnogo bolje svima.
Ova Šitake nije problem, psihopata ima pa ima, šta da se radi.