Radnici pravdu čekaju i po nekoliko godina, a jedan od razloga je i taj što se radnim sporovima bavi svega 285 sudija.
Predsednica ASNS-a Ranka Savić tvrdi za Dnevnik da u proseku radni sporovi traju četiri godine, a postoji i veliki broj slučajeva gde su oni duži od decenije. To je i bio razlog što su sindikati još pre godinu dana tražili da se osnuje specijalizovani sud rada, čija je dobra praksa potvrđena u mnogim evropskim državama.
"Jedan sudija ne može da sudi i krivicu i radni spor i privredu, on mora da bude uskospecijalizovan, oni u principu loše poznaju oblast radnih sporova, treba im više vremena da uđu u materiju. Od zahteva sindikata od pre dve godine o osnivanju specijalizovanih sudova rada nije se odmaklo dalje od ideje", ocenila je Savićeva.
Radni sporovi mogu se rešavati i van sudova, posredovanjem Agencije za mirno rešavanje sporova, ali na taj korak radnici se ređe odlučuju. Republička agencija za mirno rešavanje sporova ustanovljena je zakonom i jedina je specijalizovana institucija za mirno rešavanje individualnih i kolektivnih sporova. Od 2005. godine do kraja 2016. pokrenuta su 14.192 radna spora, od toga meritorno je rešeno 5.118 individualnih i 126 kolektivnih. Prošle godine je pokrenuto 1.067 postupaka, što je 111 puta više nego godinu ranije, ali i pet puta više nego 2014. godine, kad ih je pokrenuto samo 197.
Po objašnjenju direktora Agencije za mirno rešavanje sporova Mileta Radivojevića, institut mirnog rešavanja radnih sporova u Srbije i posle nekoliko godina nije uspeo da se postavi kao alternativa sudskim postupcima, iako je efikasniji i jeftiniji vid rešavanja sporova radnika i poslodavaca.
"Cilj izmene zakona je da se unapredi rešavanje kolektivnih i individualnih radnih sporova na miran i efikasan način, smanji broj radnih sporova koji se vodi pred sudovima, unapredi socijalni dijalog, kao i da se smanje troškovi koje prouzrokuju radni sporovi. Treba naglasiti da je pokretanje radnog spora pred Agencijom besplatno i za zaposlenog i za poslodavca, da individualne slučajeve vode nezavisni arbitri, a kolektivne miritelji, koji se biraju na javnom konkursu. Na kraju, spor se trajno rešava za 30 dana, a arbitražno rešenje ima snagu sudske presude", naglašava Radivojević.
Inače, istu mogućnost kao radnici u privatnom sektoru imaće i zaposleni u javnom sektoru koji primaju platu.
Rešenjima predviđenim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o mirnom rešavaju radnih sporova, čije koji se nalazi na dnevnom redu tekuće sednice Skupštine Srbije, proširuje se nadležnost Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova na punu zaradu i platu.
To do sada nije bio slučaj, jer je Agencija bila nadležna za utvrđivanje obaveze za isplatu zarade do iznosa minimalne zarade, a zaposleni su morali da pokreću sudski spor za isplatu razlike do pune zarade.
Proširenje nadležnosti Agencije i za rešavanje sporova za isplatu plata, znači da će i državni službenici i nameštenici, odnosno svi zaposleni u javnom sektoru imati pravo da postave pitanje isplate svoje plate, naknade plate i drugih primanja.
Pored toga proširuje se i nadležnost Agencije za rešavanje sporova i povodom drugih primanja, kao što su otpremnine. Rešenjima koja čekaju na usvajanje u Skupstini Srbije predviđaju i da se kod kolektivnih radnih sporova proširuje nadležnost Agencije na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata, kao i na sporove povodom utvrđivanja minimuma procesa rada u toku štrajka.
Izmenama Zakona je predviđeno i da predmet individualnog radnog spora ubuduće budu utvrđivanje radnog vremena i dužina godišnjeg odmora, a posebno je naglašeno i da je rešenje arbitra izvršna isprava. Takođe je predviđen postupak za utvrđivanje nepodobnosti miritelja i arbitra za vršenje poslova za koje su imenovani. Izmenama Zakona je i rok od tri dana drugoj strani u sporu da se izjasni da li želi mirno rešavanje spora pred Agencijom produžen na pet dana.
U postupku kolektivnog pregovaranja precizirana je uloga miritelja, koji će ubuduće pružati pomoć učesnicima radi sprečavanja nastanka spora. Svrha ove odredbe je da se miritelj uključuje samo u slučaju kada preti opasnost od nastanka spora u toku pregovora.
Dopunjene su i odredbe o stranama u sporu u delatnostima od opšteg interesa, te su one dužne da pristupe mirnom rešavanju kolektivnog spora i u slučajevima ostvarivanja prava na utvrđivanje reprezentativnosti sindikata kod poslodavca, kao i u slučaju utvrđivanja minimuma procesa rada u skladu sa zakonom.
U delatnostima od opšteg interesa strane su dužne da podnesu predlog za pokretanje postupka mirnog rešavanja radnog spora u roku od tri radna dana od nastanka spora, a ne tri dana kako je propisano u cilju propisivanja realnih rokova.
Po pitanju ovlašćenja miritelja u toku postupka u slučaju kada se strane u sporu ne saglase o preporuci, trenutno rešenje da miritelj može stranama u sporu da predloži preporuku je izmenjeno, tako da miritelj samo na zahtev jedne od strana u sporu može da predloži preporuku najkasnije u roku od tri dana od dana zaključenja rasprave.
Sporazum o rešenju spora može se zaključiti na osnovu preporuke ili nezavisno od nje.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "VIDEO: Veliki broj ljudi ispred policijske stanice pružio podršku rektoru Đokiću")
Komentari 3
Јасна
mobingovan
Draga
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar