Kolika je vrednost te imovine, ali i one koju traže ostale bivše jugoslovenske republike,
znaće se 13. septembra, na sastanku Međuresorne radne grupe za sprovođenje Aneksa A Sporazuma o sukcesiji, pišu
"Novosti". Ovo je prvi sastanak na temu Aneksa A od kada je počela deoba, a domaćin mu je Beograd. Očekuje se da će na skupu biti postavljen okvir budućih pregovora, da će se izaći s podacima o tome šta spada u vojnu imovinu i šta ko traži.
Najveće zahteve ispostaviće Srbija i Hrvatska.
Kako su izračunali hrvatski eksperti pri tamošnjem Ministarstvu odbrane, vrednost imovine nekadašnje Jugoslovenske armije iznosi 70 milijardi dolara, od čega Zagreb traži 10 milijardi - osam od Srbije i dve od Crne Gore. Između ostalog, potražuju tenkove, artiljeriju, podmornice, brodove... Koliko je njihova procena tačna pokazaće arhive bivše SFRJ, jer bi, kako očekuju predstavnici eksrepublika od Beograda, za ovu priliku trebalo da se otvori dokumentacija koja je pripadala nekadašnjem Saveznom sekretarijatu za narodnu odbranu, pohranjena u Srbiji.
Inače, prema Sporazumu o sukcesiji iz 2004. godine, nepokretna imovina (kasarne, vojne komande, odmarališta) prenose se na državu sukcesora na čijoj se teritoriji nalaze, pa ona ne bi ni trebalo da bude tema razgovora.
Zagreb je do sada jedini javno istupio sa zahtevima, ali i dalje nije imenovao svog predstavnika u Mešovitoj radnoj grupi. Od februara, kada je prvi put najavljen skup u Beogradu, "pljušte" zahtevi iz Hrvatske za više od 500 tenkova, za helikopterima, kanaderima... Kako tvrde, više od 80 odsto flote bivše Jugoslovenske ratne mornarice završilo je u Boki Kotorskoj, a od Crne Gore se u naturi traži vraćanje školskog broda "Jadran" i "mig-21" Rudolfa Perešina.
Hrvatska se sprema da od Srbije traži i VMA
Da će sukcesija imovine nekadašnje JNA biti izuzetno težak posao ističe vojni analitičar Aleksandar Radić. Prema njegovim rečima, Hrvati, ali i ostale komšije, nastupiće sa stavom da je Srbija od JNA uzela sve za sebe, s tim da se često manipuliše vrednošću imovine, a posebno vojne tehnike. Koplja će se posebno lomiti oko stanova kojima je raspolagala JNA u svim republikama.
Prema tvrdnjama Save Štrpca iz "Veritasa", samo u Hrvatskoj, Srbi - civili, vojna lica i policija, ostavili su između 40.000 i 50.000 stanova, od čega je nemali deo pripadao vojsci, a za sada je samo 2.000 zahteva iz programa stambenog zbrinjavanja pozitivno rešeno.
"Hrvati insistiraju da je od resursa JNA Srbiji pripao najveći deo naučnih kapaciteta - pre svega Vojnotehnički centar u Žarkovu, Tehničko-opitni centar, VMA... I tu treba očekivati neku vrstu zahteva ili predloga za kompenzaciju", kaže Radić.
Slovenci su, prema njegovim rečima, poseban problem, budući da je JNA prilikom povlačenja iz ove republike, u oktobru 1991, deo naoružanja i tehnike ostavila na čuvanje tamošnjim vlastima. Postojao je dogovor, oročen do završetka sukcesije državne imovine, ali to pitanje nikada nije do kraja zatvoreno.
Najmanje problema trebalo bi da bude sa Makedoncima, budući da se, po zaključenom sporazumu, ova država odrekla svih zahteva prema imovini Armije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "VIDEO: Veliki broj ljudi ispred policijske stanice pružio podršku rektoru Đokiću")
Komentari 11
haroše
Tužno je primetiti da vam taj vaš loš srpski jezik ne služi ni za šta drugo sem za vredjanje naroda čijim se jezikom služite. Vidite, ja odlično govorim engleski ali mi nikada ne bi palo na pamet da nekog britanca nazovem divljakom,pripadnikom divljačkog naroda, iako su više zla i zločina počinili u istoriji čovečanstva, nego sva balkanska plemena zajedno. Vidite, taj "divljački narod" ti "divljaci Srbi" nikad nisu imali Jasenovac, Jadovno, Staru Gradišku, Prebilovce, nisu nikad punili kraške i hercegovačke jame ljudima druge vere i nacije , već su te "divljake" bacali u jame ti pitomi Hrvati i ostalo njihovo cveće. U toj "sitnici" i leži razlog i uzrok svih ratova u ex YU, u (ne)priznavanju Srbima prava na prostorima nekadašnje Austrougarske, zapadno od Drine i Dunava, da ostvare svoje osnovo ljudsko pravo, da budu svoji na svome. EX YU, odnosno SFRJ je to kompromisno rešila jednakošću Hrvata i Srba u Ustavu SRHrv, odnosno zabranom majorizacije u Ustavu BiH a sve u pod okriljem SFRJ. Onog momenta kada je to izmenjeno, Srbi obrisani gumicom, pomeren tas na vagi,Hrvati i Muslimani hteli svoje nacionalne države, nastali su problemi i sukobi. U višenacionalnim sredinama su formirane i nelegalno naoružane jednonacionalne, stranačke (HDZ) oružane formacije ( Hrvatski zbor narodne garde) i tim "divljacima Srbima" nije ništa preostalo već da stave balvane na puteve kao im ne bi došla "kultura" pitomih Hrvata i ponovila se 1941 godina, Jasenovac, Jadovno, Golublnjače...
Dejan
haroše
" i nije Hrvatska ideologija razaranje neceg sto je izgradjeno, nacionalisticke pretenzije na ustavom obezbedjene granice"
Kao što sam i prvi put primetio, tek pusta hrvatska državna propaganda kroz vaš komentar. Te i takve " ustavom obezbedjene granice" Republika unutar SFRJ su, namerno zaboravljate, bile uslovne,granice teritorijalnih samouprava unutar SFRJ, dok je sama SR Hrvatska u okviru SFRJ, ustorjena tim istim Ustavom, na koje se pozivate, kao zajednica, zajednička Republika potpuno ravnopravnih Hrvata i Srba a onda su ih Hrvati Tudjmanovim ustavnim promenam obrisali iz tog Ustava, otvoreno ga prekšili ali im to ne smeta da se danas pozivaju na onaj deo koji im odgovara, na "ustavom obezbedjene granice"...što je prilično besmisleno i beskrupulozno, pogotovo ako se uzme činjenice da su te granice crtane unutar jednopartijskog sistema, po nekakvim partijskim sastancima i da nemaju nikavi istorijsko utemeljenje.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar