Po zakonu su i državne i privatne apoteke dužne da prikupljaju medikamente koji više nisu potrebni građanima, ali je mali broj onih koje to poštuju, jer zahvaljujući "rupi" u propisima mogu da izjave da ne mogu da obavljaju ovaj posao dok se ne usvoji pravilnik o upravljanju farmaceutskim otpadom, piše Politika. Tim pravilnikom biće rešeno ko će platiti uništavanje lekova sa isteklim rokom trajanja operaterima sa kojima apoteke sklapaju ugovore. Za sada, primeri dobre prakse koji svakodnevno uzimaju neupotrebljive lekove od građana i njihovo uništavanje plaćaju sami jesu apotekarske ustanove u Novom Sadu, Subotici, Kruševcu, Trsteniku i Nišu.
"Po zakonu, apoteke su dužne da preuzimaju lekove, što mi i radimo, zatim ih zaposleni razvrstavaju po određenom uputstvu pa ih, kada se sakupi određena količina, preuzima operater koji ih odvozi na uništavanje u inostranstvo. U martu sledeće godine moraćemo još jednu količinu da pošaljemo na uništavanje, a to nije jeftino, jer po kilogramu ovog otpada treba platiti tri evra. A zamislite kada se sakupi nekoliko stotina kilograma lekova. Mnoge apoteke to ne rade, a time krše zakon. Nekima je problem plaćanje, jer se nadaju da će usvajanjem pravilnika uništavanje lekova plaćati zastupnici ili proizvođači i to onoliko koliko učestvuju u prometu lekova, a neki nemaju gde da ih skladište jer rade u objektima poput špajza", objašnjava Ivana Milanović, upravnica Apoteke "Zdravlje" iz Kruševca.
I u Ministarstvu zdravlja napominju da se isti propisi odnose i na državne i na privatne apoteke i ističu da će građani bez problema moći da odnose lekove sa isteklim rokom trajanja onda kada one sklope ugovore sa ustanovama koje su ovlašćene za postupanje sa opasnim otpadom. Međutim, kada će to zvanično biti još uvek se ne zna.
U Ministarstvu za zaštitu životne sredine procenjuju da na godišnjem nivou prosečna četvoročlana porodica sakupi više od petsto grama ovakvih lekova i da apoteke imaju obavezu njihovog sakupljanja, kao i da je pritom neophodno da u poslovnom prostoru obezbede mesto za kontejner za besplatno sakupljanje.
"Neophodno je da se kontejner postavi na vidljivo označeno mesto, dostupno za odlaganje. U apotekama koje preuzimaju neupotrebljive lekove od građana, na vidnom mestu se ističe obaveštenje da se u njima prikupljaju neupotrebljivi lekovi, kao i da se za to ne plaća naknada. Rad na izradi pravilnika o farmaceutskom otpadu trajao je jako dugo, radna grupa je bila velika. Kada je tekst napisan i poslat u proceduru čekala su se mišljenja nadležnih organa, zatim je tu bilo i usaglašavanje teksta sa primedbama. Čim nadležna minsitarstva daju pozitivno mišljenje na tekst pravilnika, on će biti usvojen", dodaju u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.
U Apotekarsku ustanovu Beograda, jednu od najvećih lanaca apoteka, za sada nije moguće odneti lekove sa isteklim rokom trajanja. Direktorka ove ustanove Jasminka Bjeletić podseća da su oni sav farmaceutski otpad koji je nastao iz poslovanja i koji je čuvan u njihovim apotekama od osnivanja do 2009. godine, predali 2010. godine ovlašćenom operateru i da je tada uništeno čak 13,63 tona bajatih medikamenata.
I dok se nadležna ministarstva neusklade u svojim stavovima oko izrade pravilnika i dok država ne ukaže treba li striktno poštovati novi zakon ili čekati novi pravilnik, velike količine lekova i dalje će se nekontrolisano bacati sa ostalim đubretom, što utiče na sastav zemljišta i podzemnih voda i uzrokuje njihovo zagađenje.
Farmaceutkinja Ivana Milanović napominje da lekovi koji se bacaju u kontejnere ili u kanalizaciju mogu dospeti i u pijaću vodu, jer nijedno postrojenje za preradu otpadnih voda ne može da zadrži molekule lekova.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 7
Moja porodica
\/
@Ćerka
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar