Kako piše
"Blic", ranije su se falsifikovali steroidi, lekovi za potenciju, ali i oni za mršavljenje. Sada se sve češće prave skupi lekovi i to za najteža stanja pacijenta - citostatici, oni koji se daju obolelima od HIV infekcije, razni antibiotici, antihipertenzivi i mnogi drugi.
Kosovo je, kao što je to bilo i ranijih godina, glavni distributivni centar za falsifikovane lekove za celu Evropu, te dosta toga prolazi kroz Srbiji, a nešto od lažnih, opasnih lekova i ostane. Upravo to potvrđuje činjenica da je tokom prošle godine Uprave carina zaplenila 100.000 falsifikata - od lekova za cirkulaciju i srčane tegobe, preko vijagre i citostatika.
Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) potvrđuje za "Blic" da se sada sve češće falsifikuju skupi citostatici, antibiotici, antihipertenzivi, ali i drugi lekovi za najteža stanja.
"Postoje susptance za koje niko pri zdravoj pameti ne bi pomislio da će se naći u lekovima. Pacijenti ne znaju da u organizam mogu da unesu otrov za pacove, antifriz, boju za puteve, vosak za podove...", kaže Zelić za "Blic". On dodaje da se takvi lekovi prave u ilegalnim fabrikama u Kini, Indiji i Brazilu, namenjeni su globalnom tržištu, ali dolaze i do Srbije.
"Takođe, nekoliko je kategorija falsifikovanih lekova - oni koji uopšte nemaju takozvanu aktivnu supstancu, te izostaje njihovo dejstvo, oni koji sadrže već pomenute toksične supstance - otrov za pacove i druge, ali i grupa lekova koja sadrži određenu aktivnu supstancu, ali nisu proizvedeni po principima dobre prizvođačke prakse. Znamo da neki lek mora da sadrži, na primer, 10 miligrama neke supstance i da tako bude u svakoj tableti. Kod falsifikatora ta supstanca može da se nađe u smrtonosnoj dozi", objašnjava on.
Prema njegovim rečima, falsifikovani lekovi donose najveću zaradu i najveća je narastajuća kriminalna aktivnost u svetu.
"Dosad su bili najzastupljeniji preparati za erektilnu disfunkciju, steroidi, preparati za mršavljenje, a manje ovi skupi lekovi, koji nalaze put čak i do legalnih apoteka, kao što je to trenutno slučaj u Nemačkoj. Citostatici su se tamo pojavili u legalnom lancu snabdevanja, u bolnicama, a sve preko falsifikovanih faktura i dokumentacije. Sa druge strane, dobro je što je Srbija mala i što je lakše kontrolisati sve to jer su uključeni svi nadležni organi", navodi Zelić i upozorava da građani moraju da shvate da je jedini siguran lek iz apoteke, nikako onaj kupljen na internetu.
Prema njegovim rečima, građani bi sve sumnjivo trebalo da prijave ALIMS, kako bi se to analiziralo u laboratortiji.
"Deo smo međunarodnih mreža na nivou Saveta Evrope, sarađujemo sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i možemo hitno da reagujemo", kaže Zelić napominjući da u svetu godišnje umre oko 700.000 ljudi od posledica konzumiranja falsifikovanih lekova. "U Srbiji dosad nismo povezali s tim nijedan slučaj", zaključuje on, ali je oprez svakako potreban.
Radmila Jovanić iz Sektora za kontrolu primene carinskih propisa Uprave carina, rekla je nedavno za "Blic" da je tržište falsifikovanih lekova jedno od najbrže rastućih kriminalnih delatnosti, te da pitanje krijumčarenja takvih lekova predstavlja goruću temu u celom svetu, pa i u Srbiji. Kako je istakla Jovanić, ovakvi lekovi imaju nedostatak u kvalitetu.
"Zabeleženi su slučajevi da su u falsifikovanim lekovima pronalažene materije poput cementa, krede, borne kiseline, arsena, kreme za poliranje obuće koja lekovima daje sjaj, što predstavlja veliki rizik za zdravlje onoga ko takav 'lek' koristi. Zato je važno podići svest građana o štetnosti falsifikovanih lekova koji se kupuju na neovlašćenim mestima i preko interneta. Upotreba takvih lekova nekada može završiti i smrtnim ishodom", upozorila je ona.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "VIDEO: Veliki broj ljudi ispred policijske stanice pružio podršku rektoru Đokiću")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar