Ukazivao na veze beogradske Hitne pomoći i pogrebnika, 13 godina čekao pravdu

Sud je utvrdio da mu je naneta šteta time što je nakon svojih istupa dobio otkaz, kao i zbog toga što po njegovim prijavama nije postupano.

"Po svaku cenu sam želeo da obavestim ljude da budu oprezni, jer ako se poziva Hitna pomoć da se neko oživi, a pomoć se ne pruža, onda je to jedno kriminalno delo i o tome sigurno ne može da se ćuti", kaže Josifovski.

N1 podseća da je Josifovski svojvremeno Ministarstvu zdravlja ukazao na praksu koju je uočio.

Kako je rekao na sudu, "uočio je da pojedini dispečeri pozive prvog stepena hitnosti, a to su umirući pacijenti, usmeravaju na određene lekare, bez obzira koliko su udaljeni od mesta gde treba intervenisati". "U tim situacijama lekari su stizali na intervenciju po dužem proteku vremena od onog koji je uobičajen za ostale lekarske ekipe Hitne pomoći i konstatovali smrtni slučaj mnogo češće nego druge lekarske ekipe. Nakon odlaska Hitne pomoći, dolazili su predstavnici uvek istih privatnih pogrebnika nudeći svoje usluge porodici preminulog. Adrese su saznavali od lekara Hitne pomoći koji su od pogrebnika zauzvrat primali novčanu naknadu", naveo je.

Najmanje pet državnih institucija, među kojima Ministarstvo zdravlja, policija i tužilaštvo, ogrešili su se o Josifovskog, utvrdio je sud. Prvo su ga proglasili klevetnikom koji urušava ugled zdravstva i uznemirava javnost, primao je pretnje zbog svog upozoravanja, da bi potom bio smenjen sa funkcije direktora, pa otpušten. Istovremeno, optužbe koje je iznosio gurane su pod tepih, sakrivane ili se njima manipulisalo, tvrde u Pištaljci.

"Žena koja je sada na čelu komisije Ministarstva zdravlja za borbu protiv korupcije, koja je tada bila u policiji, navela je da je izvršila neke istražne radnje, a prostim uvidom u ono što je ona podnela tužilaštvu može se videti da je ona jednu istu izjavu uzela i prepisala i stavila kao da su dva doktora dala te izjave", kaže Vladimir Radomirović iz Pištaljke.

On podseća da je odluka o zaštiti Josifovskog doneta po Zakonu o uzbunjivačima i da predstavlja istorijsku presudu u Srbiji. Veruje da će takva odluka motivisati i druge koji bi hteli da prijave slične slučajeve, ali i uticati na državne organe.

"Ako sada imamo sudsku presudu koja kaže da tužilaštvo ništa nije uradilo, možemo da se nadamo da će tužilaštvo i ovo shvatiti kao dokaz da mora promeni svoj stav i da počne da radi i po prijavama uzbunjivača i po prijavama građana. To se mora desiti, jer ovo društvo ne može drugačije da opstane ako svi budu okretali glavui i pravili se da je sve u redu", kaže Radomirović.

Na sličan način razmišlja i Josifovski, ali ipak kaže da je odluka o tome individualna.

"Čovek je ili spreman da to učini, takav je karakter, tako je vaspitan, jednostavno takvi su mu životni principi... Znate, neko će ili da skoči sa visine u vodu ili nikada neće da to uradi", navodi.