Glumica Milena Dravić sahranjena u Aleji zaslužnih građana

Jedna od najvećih srpskih i jugoslovenskih glumica Milena Dravić sahranjena je danas u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
U prisustvu porodice, prijatelja, kolega i poštovalaca, legendarna glumica sahranjena je kraj svog supruga, glumca Dragana Nikolića.
 
Mitropolit Porfirije rekao je da je Milena Dravić bila obdarena mnogim talentima. "Najveći dar je imala, a to je ljubav. Nosila je dar ljubavi i po tome je ikona božja. Sve što je imala sve darove pretvorili su se u darivanje. Svi darovi i talenti završavali su se u ljubavi koju je ona pružala svima", kazao je mitropolit Porfirije.
 
Prethodno je u Zvezdara teatru održana komemoracija na kojoj su o izuzetnom opusu Milene Dravić, njenoj neobičnoj harizmi, velikoj dobroti i talentu, autentičnosti i lepoti govorili direktor Zvezdara teatra, dramski pisac i akademik Dušan Kovačević, glumci Jelisaveta Seka Sablić, Anica Dobra, Vojin Ćetković i Branka Petrić, filmski poslenik Radoslav Zelenović, reditelji Jagoš Marković, Dejan Mijač i Stefan Arsenijević, književnik i akademik Ljubomir Simović i direktor Jugoslovenske kinoteke Jugoslav Pantelić. 
 
"Ceo naš život je privikavanje na bol i kada pomislimo da smo jedan bol odbolovali, pojavi se nov, koji nas ponovo razboli i mi se povijemo da nas manje ima i da nas manje boli i tako umanjeni i uplašeni, čekamo da bol prođe. Zato danas imamo snage samo za dve reči: Zbogom Milena", oprostio se tom prilikom Dušan Kovačević.
 
Sablić je istakla da je Dravić bila neodoljiva u komediji i moćna u drami, dobra, iskrena, draga, lepa i hrabra do poslednjeg dana. "Ostaje da se ponosimo što je bila naša i što je publika obožavala od prvog dana i sigurna sam da njena duša ide ka nekom svitanju", rekla je Sablić.
 
Zelenović je naglasio da umetnički opus Milene Dravić predstavlja istoriju srpske i kinematografije bivše Jugoslavije, upečatljiv dokument jednog vremena.
 
"Svakom svojom ulogom, od filmova crnog talas, preko ratnih spektakala, do komedija i drama, donosila je nešto svoje, neponovljivo, uz pođednako priznanje kolega i kritike, i obožavanje publike. Pokazala je i dokazala nešto što je gotovo nemoguće - da se uvek može biti najbolji i uzor", rekao je Zelenović, podsetivši da je Dravićeva prvi dobitnik nagrade "Aleksandar Lifka" palićkog festivala, gde se poslednji put pojavila pred publikom u julu ove godine i pozdravljena gromoglasnim aplauzom. 
 
On je naglasio da više od 160 filmova, TV serija i drama, u kojima je igrala, slivaju se u dokument o jednoj kinematografiji i jednoj zemlji koja još postoji samo u filmovima i sve to ostaje kao zaostavština za buduće generacije.
 
Reditelj Jagoš Marković je rekao da će "svet bez Milene biti mnogo manje lep, čestit, uzvišen, radostan i manje živ". "Bila je i ostala velika, prepuna lepote, one za koju je Dostojevski rekao da će spasiti svet. Bila je plemenitost, duh i šarm. Bila je Beograd i Jugoslavija, bila je i ostala svet. Velika u svim medijima, žanrovima, u svakom trenutku života i rada. Završava se jedna epoha u kojoj su velikani bili velika gospoda i veliki ljudi. Bila je svetlost, bila i ostala zvezda", kazao je Marković.
 
On je konstatovao i da nije bilo lako biti Milena i Gaga, "tolika slava i popularnost, a sami svoji na Balkanu, na Čuburi, biti i umetnik i komšija i čovek, sami i svoji, časni i daroviti, vredni i plemeniti, skromni harizmatični, čovečni iznad svega, i odvojeno i kao par, životni i glumački".
 
"Sve je to podvig, i život, i ljubav i umetnost, dovedeni na nivo čistote savršene poezije", smatra Marković.
 
Simović je skrenuo pažnju na impozantan početak 19-godišnje glumice koja je narednih šest decenija "meteorski prelazila iz filma u filma, iz filma na televiziju, sa televizije u pozorište. bez odmora i predaha", ali kao njen zaštitni znak smatra ulogu seljančice Ranke u filmu "Prekobrojna" Branka Bauera, kojom je osvojila i rafinirane filmofile i najširu publiku i Pulu. Sve njene uloge, smatra Simović, ostaju među nama kao "mnogo živih Milena" čime se dokazuje, kako kaže, da smrt ipak nije definitivna.
 
Anica Dobra je u svom vrlo emotivnom obraćanju Mileni podsetila na sve duge razgovore telefonom o filmu, glumi, o toplini i nežnosti sa kojom je Dravić prigrlila kao mladu glumicu, Petrić je evocirala uspomene na susrete sa Milenom sa čijim odlaskom, odlazi i "još tačno nedefinisana epoha", a Arsenijević je ispričao o poslednjem danu snimanja filma "Ljubav i drugi zločini" ilustrujući njenu brigu o drugima.
 
Milena Dravić je preminula u noći između 13. i 14. oktobra u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa u 79. godini, posle duže bolesti.
 
Ostaće upamćena po više od 100 filmskih i 20 pozorišnih uloga, od kojih su mnoge višestruko nagrađivane. Najpoznatije uloge ostvarila je u filmovima "Kozara", "Ljubavni život Budimira Trajkovića", "Rad na određeno vreme", "Moj tata na određeno vreme", "Sekula se opet ženi", "Nije lako sa muškarcima", "Zona Zamfirova".
 
Poznata je još i kao učiteljica iz serije "Priče iz Nepričave", Vera iz "Policajca sa Petlovog brda", zatim kao Vukosava Petrović i Spomenka iz TV-komedija "Pozorište u kući" i "Lud, zbunjen, normalan".
 
Sa trećim suprugom i kolegom Draganom Nikolićem od 1972. do 1974. vodila je popularni šou TV-program "Obraz uz obraz".
 
Milena Dravić je igrala devojke, samohrane majke, seljanke, radnice, bila je i pionir i ekscentrična junakinja filmova "Crnog talasa", a velikim delom uspeh su joj donele ljubavne komedije u kojima je glumila uz Ljubišu Samardžića.
 
Bila je dobitnica glumačke nagrade na Kanskom festivalu, za ulogu u filmu "Poseban Tretman" Gorana Paskaljevića, po scenariju Duška Kovačevića.
 
Dobitnica je i specijalne nagrade "Zlatna ruža" na Filmskom festivalu u Veneciji, domaćih nagrada Dobričin prsten i "Žanka Stokić" za celokupan doprinos jugoslovenskoj i srpskoj kinematografiji, nagrade "Joakim Vujić", nagrade "Pavle Vuisić" na Filmskim susretima u Nišu. Osvojila je četiri "Zlatna ćurana" na Danima komedije u Jagodini i rekordnih deset "Zlatnih arena" na Filmskom festivalu u Puli, zbog čega važi za najveću zvezdu srpske i jugoslovenske kinematografije.

Komentari 0

    Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Srbija