Brunhilde Pomzel je radila u centrali nacističke propagandne mašinerije. U trenutku kada je na Filmskom festivalu u Minhenu premijerno prikazan novi film o njenom životu "A German Life", ona, između ostalog, govori o tome da se ne kaje.
Zajedno sa još pet sekretarica, Brunhilde Pomzel je sedela u predsoblju ispred kancelarije svog monstruoznog šefa Jozefa Gebelsa. U 105. godini, ona je "Gardijanu" dala svoj prvi i poslednji intervju. Izgubila je vid i kaže da oseća olakšanje što su joj dani odbrojani.
- Ostalo mi je još malo vremena - nadam se da su u pitanju meseci, a ne godine - i živim u nadi da se svet neće ponovo izvrnuti naglavačke kao što se to desilo onda, mada su se već desile neke užasne stvari, zar ne? Srećna sam što nisam imala decu o čijoj bih budućnosti morala da brinem - kaže ona.
Razlog što je verovatno poslednja preživela osoba iz najužeg kruga nacističkog rukovodstva konačno odlučila da prekine ćutanje navodno nije bila želja da očisti savest. Iako priznaje da je bila u središtu nacističke propagandne mašinerije, pri čemu je, između ostalog, bila zadužena da prenosi lažirane statističke podatke o manjem broju poginulih nemačkih vojnika nego što ih je zapravo bilo, odnosno većem broju Nemica koje su silovali ruski vojnici, ona smatra da je to "posao kao i svaki drugi".
- U Gebelsovoj kancelariji nisam radila ništa drugo nego kucala na mašini. Ljudi koji danas kažu da bi ustali protiv nacista, verujem da to iskreno misle, ali, verujte mi, većina to ne bi uradila - kaže Pomzelova. Posle uspona nacističke partije, cela zemlja je bila kao omađijana, tvrdi ona.
- Mogu da prihvatim optužbe da nisam bila zainteresovana za politiku, ali činjenica je da je mladalački idealizam lako mogao da dovede do toga da nastradate - kaže Brunhilde Pomzel. Seća se kada su joj dali dosije antinacističke aktivistkinje i studentkinje Sofi Šol, koja je bila aktivni član pokreta otpora "Bela ruža". Šol je pogubljena zbog veleizdaje februara 1943. nakon što su je uhvatili kako deli antiratne letke na Univerzitetu u Minhenu.
- Jedan od Gebelsovih specijalnih savetnika naredio mi je da ga stavim u sef i da mi ne pada na pamet da ga otvaram. I nisam. Bilo mi je drago što mi veruje, a moja želja da ne izneverim to poverenje bila je jača od radoznalosti - dodaje.
Pomzelova sebe opisuje kao "produkt pruske discipline". Kada je imala 31 godinu, radila je kao sekretarica u državnoj radio-stanici, gde je bila dobro plaćena. Taj posao je dobila tek pošto je poslala član Hitlerove partije. Onda ju je neko preporučio ministarstvu propagande 1942.
- Samo bi me zarazna bolest sprečila. Bila sam polaskana, jer je to bila nagrada za sekretaricu koja najbrže kuca - kaže ona. Seća se da joj je plata u ministarstvu bila 275 maraka, što je bilo pravo malo bogatstvo u odnosu na zaradu većine njenih drugarica.
Međutim, priča i o tome kako je život njene vesele, riđokose jevrejske drugarice Eve Levental otežan nakon Hitlerovog dolaska na vlast. Takođe, bila je šokirana kada je uhapšen veoma poznat radio-voditelj, koji je deportovan u koncentracioni logor zato što je bio homoseksualac. Ipak tvrdi da je "u suštini bila neobaveštena i nesvesna pogubnog delovanja nacističkog režima protiv svih koje je doživljavao kao neprijatelje", uprkos činjenici da je bila u srcu sistema.
- Znam da nam danas niko ne veruje, svi misle da smo sve znali. Nismo znali ništa. Sve je bilo strogo čuvana tajna - kaže. Ona odbija da prizna da je bila naivna što je verovala da su Jevreji koji su "nestali" - uključujući i njenu drugaricu Evu - poslati u sela u Sudetskoj oblasti zbog toga što je te teritorije trebalo ponovo naseliti.
- Poverovali smo, progutali smo tu priču, delovala nam je potpuno logično - kaže ona. Seća se i Gebelsove supruge, koja joj je poklonila plavi kostim od najfinije vune i svilene čipke, nakon što je stan u kome je živela s roditeljima uništen u bombardovanju.
- Nikada nisam imala nešto tako elegantno. Oboje su bili vrlo fini prema meni - dodaje.
Na kraju rata, Pomzelova je priznala da je bila daktilografkinja u ministarstvu propagande i osuđena je na pet godina zatvora u Rusiji i okolini Berlina. O holokaustu, koji naziva "problemom s Jevrejima", saznala je, tvrdi, tek kada se vratila kući.
Međutim, trebalo je da prođe punih 60 godina da počne da istražuje šta se desilo s njenom jevrejskom drugaricom Evom. Kada je 2005. godine otkriven spomenik holokaustu, otputovala je u Minhen da bi ga lično videla.
- Ušla sam u informativni centar i rekla im da sam i sama imala drugaricu koja je nestala: Evu Levental. Neki čovek je pregledao dokumentaciju i ubrzo našao njeno ime. Deportovana je u Aušvic novembra 1943, a 1945. proglašena mrtvom. Spisak imena na mašini u kojoj smo je našli nije prestajao da se vrti - kaže Brunhilde Pomzel.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Ni ja nisam znao, a iz očiju joj viri ''svastika''. Ma jok, niko ništa nije znao, što nisi sačuvala prijateljicu, a? Pet godina????? Ne bi ti meni više videla sveta, a oterali ste homića u logor, a šta si ti???? Bruko jedna, stidi se sama sebe
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Zvaničnici američkog Ministarstva odbrane proučavaju mogućnost povlačenja 10.000 američkih vojnika iz istočne Evrope, prenela je danas američka televizijska mreža NBC.
Južna Koreja će 3. juna održati vanredne predsedničke izbore kako bi izabrala naslednika Jun Suk Jeola, zbačenog 4. aprila nakon neuspelog pokušaja da uvede vanredno stanje.
Koncentracioni logor Buhenvald je bio jedan od najvećih na nemačkom tlu. Pre 80 godina je oslobođen. Danas u tom kraju Alternativa za Nemačku dobija skoro 40 odsto glasova.
Portparol generalnog sekretara Ujedinjenih nacija saopštio je da je skoro 400.000 ljudi raseljeno u Pojasu Gaze od 18. marta kada je Izrael nastavio vojne operacije i prekinuo dvomesećno primirje.
Zajednički konsultativni odbor civilnog društva između EU i Srbije (JCC) usvojio je deklaraciju u kojoj izražava duboku zabrinutost zbog sve veće političke i institucionalne krize u Srbiji.
Ministar zdravlja Severne Makedonije Arben Taravari izjavio je da je u Litvaniji preminuo Aleksandar Gavrilovski, 61. žrtva požara diskoteci u Kočanima.
Vlasti Luksemburga upozorili su stanovništvo da ne dodiruju mrtve zečeve bez zaštitne opreme, nakon što su veterinarski zvaničnici potvrdili slučaj zečje groznice koja se može preneti i na ljude.
Administracija američkog predsednika Donalda Trampa saopštila je da je više od 50 zemalja kontaktiralo Belu kuću za pregovora o carinskim merama koje je uveo Vašington.
Studenti koji žele da uče uputili su pismo Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope u kojem su naglasili da je njihovo osnovno pravo na obrazovanje i dalje ozbiljno ugroženo.
Srpski studenti su pravi heroji koji su svima nama dali primer, napisao je na svom zvaničnom Instagram nalogu gradonačelnik Budimpešte Gergelj Karačonji.
Oko 15.400 ljudi je evakuisano, dok je glavna železnička stanica u Osnabriku, na severozapadu Nemačke, danas zatvorena pošto su pronađene četiri bombe iz Drugog svetskog rata, saopštio je "Dojče ban".
Više stotina hiljada ljudi učestvovalo je u više od 1.400 protesta širom svih 50 američkih saveznih država protiv predsednika Donalda Trampa i američkog milijardera Ilona Maska.
Oružano krilo palestinskog pokreta Hamas objavilo je video snimak na kojem se vide dva izraelska taoca u Pojasu Gaze, u kojem tvrde da su navodno preživeli novi izraelski napad.
Hiljade Amerikanaca demonstriraju širom SAD, kao i u samom Vašingtonu, protiv politike predsednika Donalda Trampa i smanjenja javnog budžeta koje forsira milijarder Ilon Mask.
Ministarstvo zdravstva Severne Makedonije je danas saopštilo da se u inostranstvu leči 69 pacijenata povređenih u požaru u Kočanima i da je troje i dalje u kritičnom stanju.
.jpg "Četiri bombe iz Drugog svetskog rata pronađene u Osnabriku: Evakuisano 15.400 ljudi")
Komentari 7
Neko
U pitanju je bila politika i podrška političkoj opciji, zato i nije za očekivati da se ova žena kaje zbog toga.
p.s. ako je ipak za očekivati suđenje svim nacistima (članovima NSDAP), onda ja isto tako očekujem suđenje svim socijalistima (članovima SPS)
Vlada
Don Libero
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar