Svedočenje čoveka koji je dobrovoljno ušao u Aušvic

Septembra 19. 1940. godine nemački vojnici su napravili upravo ono čemu se Pilecki nadao – uhvatili su ga na ulicama Varšave i deportovali u zloglasni logor. Naredne dve godine Pilecki je proveo u Aušvicu.

U dokumentu "Volonter Aušvica", koji je komunistička Poljska decenijama držala tajnim i tek nedavno otvorila piše kako je Pilecki opisao ulazak u Aušvic:

"Pozdravio sam se sa svime što sam do tada znao i ušao u nešto što nije bilo nimalo nalik bilo čemu što sam video."

Pileckiju je brzo postalo jasno šta se zapravo događa u Aušvicu – to je bila mašina za ubijanje. Dodeljen mu je posao koji je podrazumevao i rad van logora, pa je uspevao da prokrijumčari izveštaje poljskoj vojsci.

Iz dana u dan njegovi su izveštaji bili sve jeziviji.

"Više od hiljadu novopridošlih danas je poslato u gasne komore. Tela su spaljena u novom krematorijumu", napisao je Pilecki.

S vremenom su njegovi izveštaji postali toliko strašni da je svima bilo teško da poveruju u sve što je napisao. Aleks Storožinski, predsednik fondacije Kosciusko ispričao je kako je Pilecki izveštaje slao vojsci koja se krila po Varšavi.

"Mislili su da preteruje. Nisu mogli da poveruju da postoje gasne komore, peći, da su im davali injekcije od kojih su umirali. Zvučalo je nestvarno", rekao je Storožinski.

Kako nisu stizale naredbe da se logor uništi, Pilecki je zapisao: "Dalji ostanak ovde bi mogao biti jako opasan za mene." Tada je počeo da planira beg.

Usred noći 26. aprila 1943. godine Pilecki je pobegao s Janom Redzejem i Edvardom Ciselskim, dvojicom logoraša.

Prema Viceu, trojka je pobegla kroz zadnja vrata kućice koja je služila kao pekara. Ispod logoraških uniformi imali su normalnu odeću, a sa sobom su poneli duvan koji su bacali iza sebe kako psi ne mogli da ih nanjuše.

Nakon bega Pilecki se vratio u vojsku i napisao opširan izveštaj o Aušvicu, ali 1945. godine pristao je na špijunažu i prikupljanje tajnih informacija o Rusima u Poljskoj. Komunistički režim u Varšavi ga je uhvatio i Pilecki je nakon suđenja osuđen na smrt. Pogubljen je u varšavskom zatvoru Mokotov, 25. maja 1948. godine.

Razlog zbog kog je njegova priča o infiltraciji u Aušvic ostala relativno nepoznata je taj što je komunistička vlast cenzurisala spominjanje njegovog imena u javnim dokumentima, a ta zabrana trajala je sve do pada Berlinskog zida.