Krivična prijava protiv majke čije je dete umrlo zbog pesticida i vaški

Moja unuka je iz skole donela vaske i, dok smo otkrili zlo, svi u kuci smo imali vaske, narocito mladja unuka, koja jos mirise na bebu. Potrosili smo destak sampona po ceni od dvesta dinara i nista. Meseci su prolazili, vaske su se opet vracale, nije pomagalo ni sto smo mi, odrasli, farbali kosu, kao nece vaske na farbu. I vaske su se prilagodile, bore se i one za opstanak. Ne reaguju vise ni na sampone, ni na farbu za kosu. Tek kada smo kupili Paranit sprej za vaske,koji u svom sastavu ima silikone, koji obloze vlas kose i deluju tako sto guse vasku i jaje i ne daju im da disu i rastu, krenulo je poboljsanje. Sprej je malecki, potrosili smo nekoliko bocica, a jedna kosta 1500 dinara. Cela avantura sa vaskama kostala nas je preko deset hiljada dinara. Pa pitam vas ja kako je tim siromasnim seoskim porodicama koje nemaju ni novaca, ni apoteku u blizini, da se bore protiv vasi? Najlakse je sada uhapsiti sirotu zenu, koja je izgubila dete, dosta joj je njene tuge. Verujte da su i meni u kulturnom Novom Sadu predlagali da probam da resim problem vaski otrovima iz veterinarske prakse. Danas samo postoji zakon novca, ko nema para i zivi u nekom zabacenom selu, moze odmah da se ubije. U mom detinjstu i po najzabacenijim selima isle su strucne ekipe koje su prosvecivale stanovnistvo. Okupljao se narod na casovima prve pomoci i zdravstvenog prosvecivanja. Zene su ucile da siju na sivacim masinama, i da na moderan nacin odrzavaju higijenu, a ko danas brine o narodu?