U istom periodu počinjeno je osam ubistava.
Tako je Milan Topić iz Inđije, kao radnik obezbeđenja jedne seoske diskoteke, nožem presekao arterije i vene lica tada osamnaestogodišnjem Mladenu Babiću i ubodom u srce usmrtio njegovog rođaka Jovana Babića. Za ova krivična dela predviđena je kazna od 10 do 40 godina zatvora. Međutim, sud ga je “častio” sa svega tri i po godine iza rešetaka.
Ovo nije usamljen primer. Prema podacima Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, za ubistvo ili teško ubistvo na maksimalne kazne je osuđen tek svaki peti počinilac, dok su u slučaju teške krađe, za koju je zaprećena kazna do 10 godina, gotovo svi osuđeni na minimalnu ili još blažu kaznu.
Upravo je krađa krivično delo koje prestupnici najčešće ponove. Prema rečima Vladimira Nikolića, tužioca Osnovnog suda u Staroj Pazovi, čak 75 odsto osuđenih za krađu ponovi ovo krivično delo. Ipak, on ne misli da su kazne blage.
“Kazne su adekvatne i raspisane u dobrom rasponu. Treba se samo držati zakonskih okvira i Krivičnog zakonika. Prilikom izricanja kazne, u obzir se uzimaju otežavajuće i olakšavajuće okolnosti i to pre svega stepen krivice, pobude, raniji život, lične prilike. Kada je reč o otežavajućim okolnostima, gleda se pre svega ranija osuđivanost koju vidimo na osnovu izvoda iz kaznene evidencije, kada se vidi da li je reč o specijalnom povratniku - to bi značilo da je činio krivična dela isto protiv imovine, između ostalog i tešku krađu. Za njih predlažemo i tražimo zatvorske kazne”, navodi Nikolić.
Građani, međutim, ne misle da se kazne adekvatno odmeravaju. Mediji su puni naslova o blagim kaznama i ponovljenim krivičnim delima, tako da je mišljenje javnosti da su kaznene mere prema prestupnicima blage.
“Nepravedno je. Kriminalci verovatno imaju nekog političara ili potkupljene sudije iza sebe. Sigurno ne nauče ništa ni od tih kazni, pa onda pribegavaju istom zločinu. Sudije prolongiraju procese godinama, pa onda puste kriminalce na slobodu. Čovek dobije veću kaznu kad pređe peške na crveno svetlo, nego kad nešto ukrade”, komentari su građana sa kojima smo razgovarali o kaznenoj politici.
Sa druge strane, ljudi koji su u svakodnevnoj sudskoj praksi tvrde da se iskusni povratnici, kojih je kod krađa mnogo, zapravo boje zatvora. Pooštravanje kaznene politike nije rešenje, kaže advokat Dušan Nikolajević.
“Iskusni počinioci, 'recidivisti' se i te kako boje zatvora. Druga je stvar što u njima dominira neka nepromišljenost, ali kaznena politika nije zato blaga, niti mislim da bismo njenim pooštravanjem dobili neke bolje rezultate”, smatra on.
Moderno krivično pravo, za povratak prestupnika na pravi put predviđa čitav niz mera resocijalizacije, a ima slučajeva da izvršilac dobije i manju kaznu od najniže predviđene zakonom, dodaje naš sagovornik.
“Nekad se desi da se krivično delo dosta kasno otkrije, a taj počinilac je u međuvremenu promenio svoj način života. Tom čoveku se ne može baš ni oprostiti delo, ali je i besmisleno da bude izrazito represivno kažnjen kad se sam odrekao tog načina života. Ipak je taj čovek počinio krivično delo pre osam godina”, navodi Nikolajević.
Slična praksa je i kada sud nema jasnu sliku da li je dotična osoba počinila krivično delo. Pored sankcije, društvo mora stvarati uslove i šanse da bi se takvi ljudi popravili.
Iako javnost za izricanje blagih kazni okrivljuje sud, delioci pravde često zbog traljavo urađenog istražnog postupka ili pogrešno kvalifikovanog krivičnog dela, nisu ni u mogućnosti da daju strože kazne. Tako je Aleksandar Šundić za ubistvo dvadesetšestogodišnje staropazovčanke Stele Gundelj dobio 15 umesto 40 godina zatvora, jer je tužiteljka lomljenje vratnog pršljena i celonoćno iživljavanje nad ubijenom okarakterisala kao “obično”, a ne teško ubistvo. Porodica ubijene je organizovala protest ispred zgrade Ministarstva pravde i tada je prvi put Republički javni tužilac Zagorka Dolovac pristala da preispita loše postupanje nekog iz tužilaštva, kaže Katica Gundelj, majka ubijene Stele.
“Obećali su da će pozvati na odgovornost ukoliko je prekršila svoja ovlašćenja, a mi smo to već mnogo puta tvrdili. Takođe je obećala da će sazvati kolegijum tužilaca i da će ona lično pogledati taj predmet i da će nas obavestiti o tome šta su odlučili”, smatra Katica.
Statistika kaže da u Kazneno-popravnom domu u Sremskoj Mitrovici dve trećine pritvorenika ima zatvorski staž od ranije. Blaga kaznena politika ne samo da počinioce krivičnih dela pravi povratnicima na drugu stranu zakona, nego deluje stimulativno za eventualne nove počinioce krivičnih dela. I struka i javnost se slažu da će tek sa jačanjem nezavisnosti sudstva u svakom njegovom segmentu doći do toga da kazne za prekršioce zakona budu pravedne, destimulativne za buduće prekršioce i dovoljno opominjuće da se kršenje zakona ne isplati.
Autor: Mreža 21 (Miloš Lazić)
Ovaj tekst je proizveden pod projektom "Mreža 21", finansiranim od strane EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Rume do Sremske Mitrovice")
Komentari 5
Mirko
Milovan
dule
Slika i prilika našeg pravosuđa - nismo baš sigurni da je kriv, a nismo ni da nije. Pa da ga osudimo, ali na malo. Ako je kriv - makar je malo odležao, ako nije kriv - nije odležao mnogo.
Idiotski.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar