Zrenjanin: Oštrije kazne prema maloletnicima nisu rešenje

Viši sudijski pomoćnik Višeg suda u Zrenjaninu Ivana Vojin, koja vodi pripremni postupak za maloletnike, kaže da ovaj sud, koji pokriva Zrenjanin i još četiri opštine srednjeg Banata, ali i Kikindu i Bečej, svake godine duži sve više predmeta maloletničke delikvencije.

Više je i povratnika, mada se ta statistika teško potvrđuje, zbog posebnog načina evidentiranja krivičnih dela koja počine maloletna lica.

- U prošloj godini smo dužili 208 predmeta i izrekli 173 vaspitne mere. To uopšte nije mali broj. U ovoj godini već smo imali 107 predmeta - kaže ona i dodaje da brojke pokazuju da naša kaznena politika nije blaga, niti da je to ključni razlog za povrat, već niz drugih faktora. Kako pojašnjava, ima dece koja se vraćaju, ne zbog toga što im nije izrečena odgovarajuća vaspitna mera, već zbog toga što su socijalno ugrožena.

Tako mnoga od njih potiču iz sredina u kojima roditelji ništa ne mogu da im pruže u životu i oni su bukvalno prinuđeni da kradu, ili ih čak roditelji navode na to. Kod nekih maloletnika, opet potrebne su mere lečenja, a one se ne sprovode, jer nema uslova za to.

Advokat Vićentije Darijević, koji je često u ulozi branioca maloletnih lica, tvrdi da kaznena politika prema malodobnim počiniocima krivičnih dela nije blaga, niti da bi se njenim pooštravanjem postigli pozitivni efekti.

- Specijalna prevencija je osnovno načelo maloletničkih krivičnih postupaka. To znači da se preduzmu one radnje i mere koje bi maloletnika odvratile od budućih činjenja krivičnih dela. Pooštravanje kaznene politike, da bi se postigao efekat generalne prevencije, odnosno da bi se zaprećenom težom sankcijom maloletnici zaplašili i odvratili od činjenja krivičnih dela, pogrešan je put - smatra Darijević, naglašavajući da je to koncepcijski u suprotnosti sa pravnom  naukom koja se bavi maloletničkom delikvencijom, kao i uporednim pravom zemalja u okruženju.

On navodi i primer maloletnika kojeg je branio, a koji je bio optužen za krivično delo pokušaja ubistva. Taj maloletnik nikada ranije nije pravio ispade, bio je odličan đak iz potpune i funkcionalne porodice. Stav Centra za socijalni rad je bio da ga ne treba upućivati u vaspitno popravni dom, na to stanovište stao je i prvostepeni sud, ali je apelacija u Novom Sadu, po žalbi tužilaštva, presudila da maloletnik završi u Vaspitno popravnom domu u Kruševcu. U daljoj fazi i vaspitači u tom domu i sam sud shvatili su da je to pogrešno, pa su izbegnute i moguće negativne posledice.

U pogledu reagovanja na maloletničku delikvenciju, Ivana Vojin ističe pozitivne efekte mera kao što je vaspitni nalog, gde se deca obavezuju na neke oblike radnih aktivnosti, što daje mnogo bolje rezultate od klasičnog sankcionisanja, i to praksa potvrđuje. Prednost ovakvog pristupa je i to što se deca ne evidentiraju kao počinioci, što stimulativno deluje na njihovo dalje ponašanje.

Ona posebno apostrofira i postpenalni prihvat, odnosno značaj prave reakcije društva u odnosu na maloletnike koji se vraćaju iz vaspitno popravnih domova ili iz maloletničkog zatvora nakon izdržanih mera i sankcija. Tu je ključna uloga društva, koje treba da im obezbedi što bezbolnije ponovno uključenje u zajednicu, eventualno zapošljavanje ili smeštaj u sigurnu kuću.

Pravna struka preporučuje i veću primenu medijacije radi sprečavanja recidivizma, nasupot klasičnim oblicima sankcionisanja. Mišljenje je i da treba pojačati ulogu vaspitnog naloga i mera medicinskog karaktera. Sve su to načini da se smanje negativni efekti sudskih postupaka prema maloletnicima. Uz naglasak da je neophodno ujednačenje sada šarolike sudske prakse, preporuka je i da se u većoj meri primenjuju uslovne osude, kao što je to slučaj sa zemljama u okruženju.

Ovaj tekst je proizveden pod projektom "Mreža 21", finansiranim od strane EU. Sadržaj predstavlja odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražava stavove Evropske unije.