Novi Bečej: Izvršitelj naplatio 50.000 penzioneru koji je za vodu dugovao 5.000

Kako za Mrežu 21 kaže advokat Radoslav Čokić, u pitanju je "pljačka" društvenih slojeva sa niskim primanjima, dok su nosioci "krupnog" kapitala uglavnom pošteđeni.

- Javni izvršitelj preko Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje saznaje da je dužnik penzioner, a i pored toga on traži podatke čije izdavanje košta mnogo, poput potvrde o posedovanju vazduhoplova ili plovnih objekata. Tako su napravljeni ogromni troškovi, a penzioneru koji i nije znao za čitav postupak skinuto tri četvrtine primanja - priča ovaj advokat.

Mišljenje javnosti o javnim izvršiteljima, odnosno notarima je mahom slično, negativno. Građani smatraju da su njihove profesije uvedene u pravosudni sistem kako bi se još više "upropastio" i ovako već siromašan narod, a većina ima strah da za potencijalno dugovanje koje naprave, mogu izgubiti i osnovna sredstva neophodna za život.

Kao najčešći argument za opravdanost osnivanja i samog postojanja profesije javnih izvršitelja navodila se ekonomska stimulacija - oni koji dobijaju pare po odrađenom poslu radiće bolje i efikasnije. Ipak, kako opravdati drastičan slučaj penzionera koji je dugovao 5.000 dinara za vodu, a potom mu je ispostavljen račun javnog izvršitelja čiji su troškovi deset puta veći od samog duga.

Kako ističe javni izvršitelj Dragan Dragović, tarife su definisane Pravilnikom, a propisane od strane Ministarstva pravde.

- Pojedini izvršitelji koriste pravilnik, pa tarifiraju sve. Ipak, oni tu ne krše zakon, ali smatram da je u pitanju preterivanje, te da treba voditi računa o ekonomskoj situaciji naroda i ne tarifirati svaku stavku. Kako dodaje, sudovi u velikim gradovima su imali veliki broj starih predmeta. - Kada smo počeli sa radom, sudovi u Beogradu su imali 2 miliona nezavršenih predmeta. Jedini način da se to reši bilo je uvođenje izvršitelja - smatra on.

S druge strane, Vrhovni kasacioni sud je 2015. godine odao priznanje Osnovnom sudu u Bečeju proglasivši ga najefikasnijim u Srbiji, a broj starih predmeta se u proteklih godinu dana smanjio za oko 25 posto, tako da su rezultati ove institucije, u najmanju ruku - izvanredni. Prema rečima jedinog sudskog izvršitelja iz Novog Bečeja Radašina Radovića, poverenje naroda je ipak, većinom, na strani države.

- Poverioci su do juna imali obavezu da se izjasne da li žele da im stare predmete sprovode sudovi ili javni izvršitelji. U Novom Bečeju se 99 posto poverilaca izjasnilo kako žele da im izvršenja sprovodi sud.

Radović naglašava da je veoma važno povući jasnu granicu i utvrditi distinkciju pojmova "sudski izvršitelj" i "javni izvršitelj", dodajući da su javni izvršitelji nosioci javnih ovlašćenja na koje je prenet deo nadležnosti sudova u izvršnom postupku. Javni izvršitelji, pored sprovođenja izvršenja, imaju ovlašćenja i da odlučuju u postupku i donose pojedine odluke, kao što to mogu i sudije.

Oni sprovode sva izvršenja koja su do sada mogli da sprovode i sud i izvršitelj, izuzev onih u porodičnim sporovima i vraćanju zaposlenog na rad, za šta će i dalje biti isključivo nadležan sud. Javni izvršitelji svoju "platu" obezbeđuju odrađenim poslom, dok sudski izvršitelj ima fiksnu platu. Pored svega toga, kontrole nad sudskim izvršiteljima su daleko rigoroznije.

- Po povratku sa terena, imam obavezu da istog dana predam predmet sudiji. Ukoliko u mom radu postoji određeni propust, on se odmah ispravlja. Pored toga, sudski izvršitelj ne donosi nikakve odluke, već radi po naredbi sudije - priča Radović za Mrežu 21.

Javni izvršitelj Dragan Dragović naglašava kako novi zakon predviđa i veću zaštitu dužnika, jer se kao pravno sredstvo uvodi i žalba koja nije bila predviđena u važećem zakonu. Dužnik ima veća prava ukoliko izvršitelj načini neke propuste. U skladu sa novim zakonom, sud će prethodno morati da utvrdi da li su ispunjeni uslovi da se neko izvršenje sprovede, odnosno da li su opravdani zahtevi poverioca, a nakon toga se predmet dostavlja izvršitelju da sprovodi prinudnu naplatu.

- Postoje vrlo jaki instrumenti kontrole rada javnih izvršitelja kada automatski i ukoliko ima potrebe deluje Ministarstvo pravde - navodi Dragović.

Sem izvršitelja, na lošem glasu su i notari koje građani najčešće povezuju sa "paprenim tarifama" koje naplaćuju za svoje usluge.

Od samog početka, primenu Zakona o javnom beležništvu pratile su nedaće i brojne kontroverze rasprostranjene među građanima, ali i među stručnom javnosti. Četvoromesečni štrajk advokata u jesen 2014. godine potpuno je blokirao srpsko pravosuđe i okončan je kada su novim izmenama Zakona ispunjeni svi njihovi zahtevi, posebno jer im je ponovo dozvoljeno da sastavljaju kupoprodajne ugovore, a što im nije dozvoljavo Zakon o notarima iz 2014. godine. Dve godine kasnije, Javnobeležnička komora Srbije navodi da su notari završili gotovo milion javnobeležničkih akata.

Ipak, tarifa javnih beležnika, znatno je viša nego što je bila u sudovima i zbog toga su često na meti kritika stručne javnosti. Advokat Radoslav Čokić smatra da su notari civilizacijska tekovina, ali da su loše rešenje za Srbiju.

- Mišljenja sam da su notari osnovani kako bi se na bolji način uzeo novac i da se na lažan način rasterete sudovi. To su svojevremeno radili ljudi pod kontrolom sudija, iskusni administrativni radnici. Sve što je pruženo notarima, moglo je da se pruži i sudovima i bilo bi jeftinije za građane.

U svakodnevnom životu namirivanje potraživanja daleko je od jednostavnog. Ipak, dug je dug i mora da se vrati, a profesija javnih izvršitelja i notara navodno je ustanovljena kako bi se poboljšao pravosudni sistem, rasteretili sudovi i svakako, naplatili dugovi. Ipak, kako to da ih onda građani uglavnom zovu "uterivačima dugova", a njihov posao opisuju kao "brutalan"?