Oko 800.000 stanovnika Vojvodine pije neispravnu vodu

To su rezultati istraživanja Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut". Kolika je opasnost, a koliko država ulaže u sanaciju stanja, koje je iz godine u godinu, sve gore?

Porodica Kuridža kupuje flaširanu vodu već 13 godina, od kada je ona iz česme zabranjena za piće. Zabranjena je i za kuvanje, ali to, kaže Gruja Kuridža, nije ni znao. Zapravo, niko od nadležnih njegovim sugrađanima za sve te godine nije objasnio za šta tehnička voda prepuna arsena sme da se koristi.

"Nekih zvaničnih informacija nemamo dovoljno, osim samoinicijativno kad hoćemo da saznamo nešto u vezi s tim, pa putem interneta i društvenih mreža – tako da smo malo i obavešteni o tome, mada, nedovoljno", kaže Gruja za N1.

Inače, ovaj čovek je iz Temerina. A mogao bi biti i iz Zrenjanina, Žitišta, Sente ili Vršca, gde je voda iz česme hemijski neispravna, ili iz Srbobrana, Kikinde, Bačkog Petrovca, Titela, Bača, Ade, Sečnja, Novog Bečeja, Nove Crnje ili Plandišta, gde je utvrđena stoprocentna mikrobiološka neispravnost. Praktično, mogao bi biti bilo ko od preko 800.000 ljudi u Vojvodini koji piju neispravnu vodu.

Stručnjaci objašnjavaju: od mikrobiološki neispravne vode će vam pozliti odmah, dok je hemijska zagađenost, poput najzastupljenijeg arsena - daleko potmulija.

"Kod hemijske neispravnosti, njeni efekti se ispoljavaju kroz duži vremenski period. Tako da do pojave nekih bolesti – kardiovaskularnih, kancerogenih, problema sa bubrezima i tako dalje dolazi nakon 20-30 godina korišćenja te vode", kaže Srđan Rončević iz Departmana za hemiju i zaštitu životne sredine Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu.

Za to vreme, u Batutu je predstavljeno još jedno istraživanje, ovog puta kvaliteta vode u ruralnim sredinama, koje je donelo ništa manje alarmantne vesti. Trećina seoskih domaćinstava u Srbiji pije vodu u kojoj su bakterije, najčešće ešerihija. Ministar obećava ulaganja u sanaciju.

"Rezultati studije omogućavaju i definisanje mera koje treba preduzeti u cilju obezbeđenja i unapređenja kvaliteta vode za piće u seoskim sredinama, i u skladu s tim, sačinjavaće liste prioriteta. Takođe, oni predstavljaju polaznu osnovu za procenu troškova sanacije vodnih objekata prema identifikovanim rizicima", kaže ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Tu polaznu osnovu naučnici sa Novosadskog univerziteta sačinili su još pre šest godina. Prema usvojenoj strategiji, država se obavezala da uloži oko milijardu i 400 hiljada evra kako bi za 20 godina Vojvođani pili čistu vodu. Urađeno nije – skoro ništa.

"Možemo možda da pogledamo neke pojedinačne slučajeve, da li su se slučajno uklopili sa Strategijom, ali da je ona na pravi način primenjivana – nije", navodi Srđan Rončević sa PMF-a.

Pored inertnosti države, dodatni problem predstavlja - neznanje.

Kako su stručnjaci ispričali, u jednom mestu u Vojvodini sekretar opštine bio je zadužen i za hlorisanje vode. Umesto preciznog doziranja, vodu je kao test davao kravama. Kad više nisu htele da piju, značilo je da je previše hlorisana.

Podsetimo, o problemima sa upotrebom tehničke vode u Temerinu pre nekoliko dana pisao je 021. Lokalna opozicija u ovom mestu bori se da pitanje kvaliteta ove praktično zabranjene vode dođe na dnevni red skupštine opštine, ali političare zdravlje sugrađana, izgleda, ne zanima. Temerinci su nekada na usluzi, zbog zabranjene upotrebe vode, imali cisterne sa čistom vodom, ali su one pre nekoliko godina sklonjene i problem sklonjen "pod tepih". Tako je i sada, 13 godina kasnije. Više o ovoj temi čitajte OVDE.