Prosečnoj vojvođanskoj porodici automobil i kvalitetna hrana samo san

Prosečna porodica u Vojvodini mesečno nema novca ni za jednu knjigu, a pojedina domaćinstva ne poseduju ni osnovnu belu tehniku.
Riba, kvalitetnija ulja, med i kvalitetnije meso san su za mnoga domaćinstva u Vojvodini, pokazuje nova publikacija Republičkog zavoda za statistiku. Ovo nije za čuđenje kada se uzme u obzir i zvaničan podatak da Vojvođani troše više nego što zarađuju.
 
Zavod je uradio detaljnu analizu ankete o potrošnji domaćinstava u 2015. godini, sa detaljnim podacima o prihodima, životnom standardu i navikama građana. Anketirana je 1.821 porodica u Vojvodini, koja u proseku mesečno raspolaže sa 54.641 dinara - plata čini oko polovine te sume, a veliki broj domaćinstava oslanja se i na penziju. 
 
Poražavajuće je da prosečnoj vojvođanskoj porodici mesečno treba najmanje 56.057 dinara samo da bi preživela. Sa tom sumom, koja je za oko 1.500 dinara veća od ukupnih prihoda, Vojvođani kupuju najosnovnije, a najmanje kvalitetne potrepštine. Na hranu i piće mesečno trošimo 20.334 dinara, a najviše kupujemo meso (i to piletinu), mleko, hleb i jaja, a najmanje imamo za ribu. Na alkohol i duvan mesečno potrošimo 2.486 dinara, a uglavnom se konzumira pivo. Mesečno, prosečna vojvođanska porodica raspolaže sa 2.859 dinara za garderobu. Na komunalije mesečno potrošimo najmanje 9.241 dinar, a na lečenje oko 2.158 dinara
 
Anketirani Vojvođani naveli su da u bioskop mogu da odu jednom mesečno, a isto toliko puta mogu da posete frizerski salon ili restoran. Svaka anketirana porodica ima šporet i televizor, polovina poseduje računar (ali ne i internet), a poražavajuće je da značajan deo anketiranih ne poseduje mašinu za veš, zamrzivač, a kamoli mikrotalasnu ili mašinu za pranje sudova. Trećina anketiranih ima klima uređaj, kao i mobilni telefon. Ni polovina anketiranih nema automobil.
 
Kada se svi podaci sumiraju, najviše novca izdvajamo za hranu i račune, a najmanje za obrazovanje i lična interesovanja (hobije, usavršavanje ili učenje stranih jezika, sport...). Najviše jedemo hleb i suhomesnate proizvode.
 
Podsetimo da je 021 u više navrata pisao i o prosečnim platama u Novom Sadu i Vojvodini. Naime, prosečna plata je, prema zvaničnoj statistici, iz meseca u mesec sve veća ili u stagnaciji, ali je uprkos tome siromaštvo masovnije. Četvrtini stanovništva preti siromaštvo. Više o podacima za Novi Sad možete da pogledate u našoj analizi OVDE.
  • Gore

    24.02.2017 17:48
    Prosek
    Pa, zna se kako se racuna prosek. Samo ako kazu da mozemo da prezivljavamo sa 14000 din, zasto sinterima iz Zoohigijene treba 80000,a njihovom glavnom sinteru 180 000? Sta to oni rade i cemu im sluzi pedesetak zaposlenih, kancelarije na Spensu, ...Sta too njima treba, a da nama ne treba? Dokle ce kjukati zaposlene u drzavnim sluzbama, a da sto je jos gore, isti ni na posao ne idu redovno. Mada se ne mogu zaliti na pate preko 75000 , radnici cistoce jos nisu pokupili jesenje lisce, staklo od flasa razbijenih tokom novogodisnjih praznika... Valjda im hladno? A za par nedelja ce im biti pretoplo. Svi znaju da narod nema, ai cede..i kaplje
  • NS

    18.11.2016 16:00
    A što imamo najveći BDP u Evropi?
  • Sremac

    18.11.2016 13:41
    Zahvalite se Srbiji na statistikama.

    Ako prezivite ovu vladavinu pajaca glasajte za stranku kojoj je stalo do njenih gradjana a ne za politicke stranke koje imaju centralu u Beogradu.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.