VIDEO: Krivične prijave protiv "Vitala" zbog dima i otpada, inspekcije ćute

Nekoliko tužbi, krivična prijava i na desetine prekršajnih prijava podneto je poslednjih godina protiv fabrike ulja i biljnih masti "Vital", masovnog prehrambenog proizvođača sa sedištem u Vrbasu.
Većina prijava protiv "Vitala" odnose se na zagađivanje životne sredine, tačnije vode, vazduha i zemljišta u Vrbasu, ali postoje dva spora zbog milionskih dugovanja ove firme. Uprkos pritisku lokalne sredine, prema rečima predsednika Ekološkog pokreta Vrbas Ratka Đurđevca, ova firma radi šta joj se prohte i izvan zakonskih okvira, na štetu stanovnika Vrbasa i okolnih mesta.
 
Ovaj pokret nedavno je podneo krivičnu prijavu protiv "Vitala" zbog dima koji se krajem maja ispuštao iz "Vitalovog" dimnjaka i garaža, a koji je prekrio Vrbas.
 
"Ovo je druga krivična prijava koju podnosimo protiv ove firme. Prvu smo podneli pre nešto više od godinu i po dana, i to zbog zagađivanja Velikog bačkog kanala sirovim, industrijskim otpadnim vodama. Osnovno javno tužilaštvo u Vrbasu, posle osamnaest meseci pretkrivičnog postupka, odbacilo je našu prijavu i prenelo je na procesuiranje Privrednom sudu u Somboru. Dakle Tužilaštvo nije pronašlo elemente krivične odgovornosti protiv ugroženog zdravlja Vrbašana, već samo pretpostavlja privrednu odgovornost! Ovim činom eventualne posledice po 'Vital' se dalje odlažu do nepoznatog roka u kojem ova firma nastavlja da trpa svoj otpad u vodotok koji prolazi našim mestom", poručili su lokalni aktivisti pre nedelju dana.
 
 
Za predsednika Ekološkog pokreta Vrbas je poražavajuće što se konstantno umanjuje odgovornost fabrike i izbegava mogućnost da predstavnici firme, ukoliko se utvrdi njihova odgovornost, dobiju zatvorske kazne. Ovi aktivisti podneli su oko stotinu prijava lokalnim, pokrajinskim i republičkim inspekcijama, ali je samo jedna prijava i to pre nekoliko godina urodila plodom - "Vital" je kažnjen novčano sa 30.000 dinara jer je utvrđeno da je zagađivao vodene površine. Prema rečima Ratka Đurđevca, radi se o smešnoj kazni ispod zakonskog minimuma za tako veliku štetu koja je načinjena, pre svega Velikom bačkom kanalu. 
 
"Apsolutno svi ekološki propisi se, u slučaju 'Vitala', krše. Što je najzanimljivije, 'Vital' je prva firma u nizu firmi iz agroindustrijskog kompleksa, od Crvenke do Vrbasa, imala prečistač za otpadne vode. Oni su ga napravili 1987, ali kako je 2012. godine vlasništvo nad fabrikom preuzela kompanija 'Invej' i Predrag Ranković Peconi, postrojenje je zatvoreno, radnici otpušteni, a sve sirove, otpadne vode izbacuju se preko četiri ispusta u Veliki bački kanal, kao i direktno iz cisterni. Zaprepašćujuće je da niko u Srbiji ne može da stane na kraj tome", priča Đurđevac i dodaje da je Ekološki pokret Vrbasa do sada organizovao šest protesta protiv zagađenja Vrbasa, ali je lokalno stanovništvo i dalje nedovoljno zainteresovano za ono što se u njihovoj okolini dešava.
 
Amnestija i "gledanje kroz prste"
 
Vrbas i Kula trebalo bi ove godine da budu priključene na prečistač otpadnih voda, što će značiti da će se prerađivati sve otpadne i industrijske vode na teritoriji koju naseljava oko 130.000 stanovnika. Đurđevac se boji da se "Vital" neće, poput firme "Karneks", obavezati da se priključi na prečistač, već da će se nastaviti sa zagađivanjem Velikog bačkog kanala, ionako najcrnje i najzagađenije tačke u Evropi. "Šta će država tada uraditi, veliko je pitanje, ali već sada važi neki daleki rok do 2030. godine, do kada industrije treba da se priključe na prerađivačke pogone. To znači da, suštinski, do te 2030. godine firme mogu slobodno da zagađuju i niko im ništa ne može", zaključuje Đurđevac.
 
U lokalnoj inspekciji, kao i u pokrajinskoj i republičkoj inspekciji, ćute na pitanja 021 o prijavama koje su dobili protiv "Vitala" i radnjama koje su preduzeli da se istraži poslovanje firme. Ni u "Vitalu" nisu odgovorili na naša pitanja.
 
Inače, dva sudska postupka protiv "Vitala" su u toku u Privrednom sudu u Somboru - za dugovanja kompanije prema austrijskoj "Heta Asset Resolution" u iznosu od 84,4 miliona dinara, te prema "Komex-agrar" iz Rume u iznosu od 9,9 miliona dinara, kaže za 021 predsednik suda Aleksandra Pozder.
  • limanac

    02.06.2017 22:18
    Pričao sam sa onkologom iz vrbaške bolnice, koji je vodio evidenciju o raku pluća. Učestalost je u poslednjih 10 godina, u odnosu na prethodnu dekadu uvećana za 70% Ipak, najveće povećanje je u savinom selu i kucuri, mestima koja nisu na velikom bačkom kanalu. Ostale vrste raka nisu istraživane, ali onako empirijski, mogu da potvrdim da u ulici do kanala nema kuće bez bar jednog obolelog od raka. Uostalom, šta može tužilaštvo Peconiju, kad je jedan od glavnih finansijera sns-a.
  • Rasha

    01.06.2017 21:09
    Poziv na BOJKOT Vitalovih proizvoda do daljnjeg .... Isto tako, treba svako da posalje protestni mail ili pismo na njihovu adresu, ja cu prvi to uraditi na sledece adrese :

    jasmina.glogovac@vital.rs, milan.kontic@vital.rs, zoran.stanisavljevic@vital.rs
  • Radnik

    01.06.2017 17:59
    A
    E, kada bi ljudi znali od čega sve prave kao ulje, kao majonez, kao margarin, kao kečap.. Ne bi nikada ni pogledali na polici Vitalove proizvode, a ne još da kupe to. Nekada je Vital bio prvi po kvalitetu, danas je poslednji... Od kada je privatizovan, nikada više nisam kupio Vitalove proizvode.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Vojvodina

Nove takse u Inđiji zabrinule ugostitelje

Povećanje naknade za korišćenje javnih površina koje se predviđa u proseku od 15%, izaziva nezadovoljstvo, posebno među malim ugostiteljima u centru grada jer se na njih odnosi povećanje od 33%.