Glavni uzročnik tako naglog povećanja jesu elemetarne nepogode. Prošle godine posečeno je 15.420 kubnih metara drveta koje je obračunato kao šteta za vojvođanski šumski fond. U 2014. godina situacija je bila znatno drugačija. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), posečeno je 2.133 kubnih metara drva koje se podvodilo kao šteta.
Kada se uzima uzorak oštećenja koje je nastalo direktno usled elementarnih nepogoda tu se primećuju drastične razlike. U Vojvodini, prema podacima RZS za 2014, nije bilo nikakve štete od elementarnih nepogoda. Međutim, dve godine kasnije, usled elementarnih nepogoda stradalo je čak 13.704 kubna metra.
Slobodan Puzović iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode kaže za 021.rs da će velike nepogode biti sve češće i razornije.
"Mnogi kažu da ono što nam se sada dešava nije ništa u odnosu na ono šta nas očekuje u narednim decenijama. Moramo da razmišljamo kako da upravljamo šumama i resursima u prirodi tako da budu što otporniji na klimatske promene. Moramo da uzgajamo prirodne, mešovite šume. Šume koje se sastoje od naših autohtonih vrsta drveća. Da ne pravimo jednodobne šume, gde su sva stabla istog oblika, visine, starosti i gde su šume od jednog drveta. Nego raznodobne šume, gde su stabla stara 20, 80, 100 godina i takve šume, različite strukture i spratovnosti, najotpornije su na klimatske promene i na nedostatak padavina, poplave, udare vetra i slično", objašnjava Puzović.
Puzović podseća da su Balkan, pa tako i Srbiju, pre tri godine zadesile velike poplave. Tada se, prema njegovim rečima, govorilo o tome da se korenje, zbog dugog stajanja vode, našlo u raskvašenoj vodi. Zemlja je postala mekša, a drveće je jednostavno palo. Međutim u toj godini, prema podacima RZS nije bilo štete od elementarnih nepogode, a u Javnom preduzeću "Vojvodina" šume nisu odgovorili na pitanja 021.rs odakle tako velik "skok" u broju oštećenih drva i šta je prouzrokovalo štetu.
U Nacionalnom parku "Fruška gora", po rečima šefa rukovodioca čuvarske službe Miroslava Jakovačkog, štete od elementarnih nepogoda su retke i malog obima. Poslednja velika nepogoda dogodila se pre dvadesetak godina kada je oštećeno između 2.000 i 3.000 kubnih metara drva.
"Sada smo imali situaciju da padne sneg u aprilu i tada je nastala manja šteta. Problem je nastao zato što već bilo dosta lišća, a onda je pao sneg, pa su se manja stabla obrušila. To je šteta oko 200 kubika otprilike i kada se posmatra celokupni region Vojvodine, nije velika. Sa druge strane, zaštićeni smo i od požara, jer nemamo četinara koji su ugroženi tokom leti i jeseni", poručuje Jakovački.
Šumokradice samo "kraduckaju"
Kada je u pitanju šteta koju nanosi čovek šumama, tu nema naglih oscilacija. Zapravo je i opala. Sa 2.101 kubnog metra štete u 2014. na 1.716 kubika u prošloj godini. Međutim, tu se, osim krađe, ubraja i bespravna paša, zauzeće zemljišta, ekološke trovanje.
"Šume u Vojvodini se drže pod mnogo boljom kontrolom nego u ostalim delovima Srbije, ali je površina pod šumom manja, bliža je naseljenim mestima, pa ju je lakše i čuvati. Šumokrađa se javlja povremeno i nije velika, a uglavnom se javlja na rubnim delovima šuma, uz saobraćajnice i zone kojima ljudi mogu lako da priđu. U poslednje vreme krade se mala količina drveta. Odseče se deo stabla ili grana, strpa u kola i odnese kući. Otprilike količina koja je potrebna za nekoliko dana ogreva, tako da su štete male. Jedino je pitanje koliki je njihov intezitet", dodaje Slobodan Puzović.
Jakovački navodi da je nelegalna šteta koja nastaje u šumama uglavnom proizvod šumokrađe. Iako se sa ovim problemom suočavaju i u NP "Fruška gore", taj broj je, kako su naveli, mali i ne stvari problem šumskom fondu.
Drugi veliki problem
Kako se navodi na sajtu "Vojvodinašume", u Vojvodini postoji 129.877 hektara šuma i ostalog zemljišta. Standar razvijenih zemalja je postojanje 0,16 hektara šume i zaštitnog zelenila po glavi stanovnika. Prema tim procenama, šume u Vojvodini bi trebalo da pokrivaju površinu od 308.045 hektara, što trenutno nije slučaj. Šumovitost Vojvodine bi trebalo podići sa sadašnjih 6,37 odsto na 14,32 procenata.
Za Slobodana Puzovića najveći problem je upravo pronalaženje rešenja kako da se poveća površina pod šumom.
"Svakako da se postavlja pitanje kako da jačamo otpornost naših šuma u odnosu na nadolazeće klimatske promene. Međutim, ključno pitanje je kako da povećamo površinu šuma i da dignemo zaštitne zelene pojaseve. Tek onda se postavlja pitanje kako da se sve to sačuva od nevremena, krađe, požara. Zaista je bitno da negujemo i podižemo šume koje će biti otpornije na nepogode, nego što su to neki sadašnji zasadi, pogoto zasadi topole i vrbe. To su najosetljivije grupe zasada koje u raznim nepogodama stradaju 80-90 odsto, a svego 10 do 20 odsto štete imaju autohtone vrste", zaključuje Puzović za 021.rs.
Podsetimo da se nedavno veliko drvo obrušilo na jedan kafić na Oficircu, a fotografije tog incidenta možete da pogledate
OVDE.
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Kikinde do Ruskog Sela")
Komentari 9
...
Bitnije im je da jedne zime imaju jeftino drvo.
Ionako će ovde uskoro biti pustinja, pa neka bude i prava.
Pravoslavlje
Martin
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar