Nameštanje Jugoremedije unapred određenom kupcu

Piše: Živan Lazić

Već je 15 godina kako je privatizacija "Jugoremedije" u fokusu javnosti. Mora da je u pitanju baš dobar, mada, ipak, manji proizvođač lekova, kada ne prestaju pokušaji da se dođe do vlasništva nad zrenjaninskom kompanijom.

Čak ni u vreme kada je, iscrpena pritiscima, čestim prekidima rada i ponajviše tendecioznom zakonskom regulativom u delatnosti u kojoj je Republički fond za zdravstvo kupac 90 odsto medikamenata, bankrotirala.

Država dobra preduzeća gura u dubiozu

U tešku situaciju je došla u najvećoj meri zahvaljujući propisima po kojima je morala da snosi posledice loših poslovnih odluka tokom nelegalnog upravljanja Jovice Stefanovića Ninija, prvog mešetara koji je u tranziciji pokušao da sa malo para kupi dobro preduzeće.

Znatan je i doprinos države, krajem 2009. godine izmenila je regulativu tako da status domaćeg kupca stiče i onaj ko u Srbiji ima i jednu fazu proizvodnje, makar samo i završno prepakivanje. Time je tržište deformisano, a oštećeni su svi koji su, poput "Jugoremedije", ulagali u baznu farmaceutsku tehnologiju.

Odlika srpske tranzicije i jeste u tome da država javnim novcem godinama održava loše firme, a dobre tera u krizne situacije kako bi unapred definisan kupac, blizak vlasti, jeftino došao do dobrog preduzeća. Tako je krajem 2012. godine otvoren stečaj nad "Jugoremedijom", pošto nije mogla da Hipo banci vrati dospelih 2,2 miliona evra kredita.

Kontrolu nad firmom je obavljao stečajni upravnik Radomir Stević izdavanjem u zakup za 50.000 evra mesečne nadoknade novosadskoj firmi "Union medik", čiji je vlasnik Milan Selaković do tada bio malo poznati pekar, ali i potpredsednik Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije.

Vrednost licencnih prava

Zakupac je od oko 320 radnika angažovao 90 i proizvodio samo najprofitabilnije lekove. Radnici procenjuju da je u takvom poslovanju, godišnja dobit najmanje dva miliona evra.

Lepa zarada bi se mnogima osladila, pa je i zakupac namerio da firmu dobije u trajno vlasništvo. Za tako nešto, uprkos dobroj partijskoj pozicioniranosti, para nema.

Tokom stečaja "Jugoremedija" je procenjena na 32 miliona evra, a to je mnogo i za favorizovanog. Stoga je osmislio zaobilazan put.

Tokom zakupa, shvatio je da su u kompaniji licencna prava stečena dobro osmišljenom i decenijama dobro vođenom poslovnom politikom, značajan, pa i najvredniji resurs. Imao je pravo da se njima koristi dok traje zakup, a odlučio je da Jugoremedijina izmesti u svoje matično preduzeće "Union medik". 

Lako je osmislio način.

U igri najprofitabilniji lekovi

Prošle godine u januaru, iz odeljenja za čvrste forme otpustio je dvoje farmaceuta i tako nadležnoj inspekciji, koja je, gle, slučajno, baš tih dana kontrolisala zrenjaninsko preduzeće, omogućio da uoči nedostatak stručnog lica. 

Na scenu je stupila Agencija za lekove, koju vodi bivši radikal Aleksandar Jašićević iz Vršca: po dobijanju inspekcijskog izveštaja, licencu za stavljanje u promet 22 preparata oduzela je Zrenjanincima i dodelila "Union mediku". Po okončanju ove promene, zakupac vraća na posao otpuštene farmaceute.

Odabrani su najprofitablniji lekovi, kakav je "aplodipin", neophodan astmatičarima, čija godišnja prodaja dostiže i dva miliona pakovanja, ali i poznati lek za poboljšanje krvotoka moždanih sudova "sinkum", čiji je vlasnik "Jugoremedija", a "Union medik" ga je registrovao kao svoj generički lek.

Kada je decembra stečajni upravnik odlučio da stečaj okonča bankrotom, na insistiranje Odbora poverilaca, Stević je tužio "Union medik", s obzirom da je po ugovoru bio obavezan  vratiti "Jugoremediji" celokupnu registraturu, uključivši i licence. Međutim, Selaković smatra da nije obavezan, pa će o ovome odlučiti sud.

Koliko vredi "Jugoremedija"

Unazad pet, šest godina "Jugoremedija" je procenjivana više puta. Procena od 21,1 miliona bila je 2012. godine osnov da se pri uvođenju stečaja pozove na zakon, s obzirom da su ukupni dugovi "Jugoremedije" dostigli 26,7 miliona evra, dakle više od procenjene vrednosti firme. U ovoj proceni nisu uračunata intelektualna, time ni licencna prava.

Međutim, jedna ranija procena je iznosila 53 miliona, dok je Zavod za veštačenja iz Beograda pre tri sezone firmu vrednovao na čak 61 milion evra. Nova procena od 32 miliona ponovo dovodi u pitanje zakonitost odluke o uvođenju stečaja, a vrednost licencnih prava označava sa 16,2 miliona.

Ne čekajući rešenja sudskog spora oko licencnih prava, stečajni sudija je za 16. oktobar oglasio prodaju i početnu cenu definisao na 16 miliona evra. U trenutnoj situaciji ne vidi se ko bi sem "Union medika" bio uopšte zainteresovan za kupovinu.

To je, kako ističe predsednik Odbora poverilaca Vladimir Pecikoza, kao da kupuje automobil bez motora. Možda još jedino Jovica Stefanović Nini sa kojim se Selakovićem uortačio i sada u Makedoniji vode firmu "Riplik".

Hoće li odlučivati sud u Strazburu

Ostaje nada u obećanje stečajnog upravnika da će sa prodajom sačekati dok se ne reši parnični spor oko licencnih prava.

No, mali akcionari, u čijim rukama je 58 odsto akcija (42 odsto je u vlasništvu države) i radnici su još pre tri godine poveli paralelni spor protiv države Srbije i Agencije za privatizaciju u kome za sve tokom petnaest godina pričinjene nevolje zahtevaju 112,5 miliona evra odštete. Prvostepeni sud je odbacio žalbu, ali svi ističu da će biti uporni i ići dok kraja.

Ako bude zatrebalo, i do Strazbura.