Piše: Gorica Nikolin
Istraživanje pokrajinskog ombudsmana "Pravo na dostupnost zdravstvene zaštite u AP Vojvodini" bavi se dostupnošću specijalističko-konsultativnih i dijagnostičkih pregleda za koje nije propisano utvrđivanje liste čekanja u opštim bolnicama na teritoriji Vojvodine tokom 2016. godine. U istraživanju je učestvovalo 570 građana (skoro polovina iz Novog Sada, a potom i građani Zrenjanina, Sombora i Pančeva), opšte bolnice i Klinički centar Vojvodine, zaštitnici prava pacijenata i RFZO. Dok su građani vrlo rado podelili sa vojvođanskim ombudsmanom iskustva i mišljenja o zdravstvu u Srbiji, RFZO nije pokazao isto interesovanje.
Kako izgleda zdravstvo u Srbiji "na papiru"?
Pacijent ima pravo na dostupnu i kvalitetnu zdravstvenu zaštitu, u skladu sa svojim zdravstvenim stanjem, a u granicama materijalnih mogućnosti sistema zdravstvene zaštite. Kada ne postoje uslovi da se medicinska mera pruži odmah, pacijent ima pravo na zakazivanje pregleda, dijagnostičkih procedura, kao i drugih medicinskih mera i postupaka u najkraćem mogućem roku.
Zdravstvena ustanova ima obavezu da zakaže specijalističko-konsultativni i dijagnostički pregled za koji nije propisano utvrđivanje liste čekanja najkasnije u roku od 30 dana od dana javljanja pacijenta zdravstvenoj ustanovi sa lekarskim uputom ukoliko pregled nije hitan i ako se kod zdravstvene ustanove ne može obaviti odmah po javljanju osiguranog lica na pregled.
Osiguranom licu koje ne može da bude primljeno na zakazani pregled u ovom roku zdravstvena ustanova je dužna da na lekarskom uputu upiše i pečatom overi datum zakazanog pregleda ili da mu izda pisanu potvrdu. Osigurano lice kome je na lekarskom uputu upisan datum zakazanog pregleda, odnosno izdata potvrda, može da obavi potreban pregled u privatnoj praksi ili u dopunskom radu kod zdravstvene ustanove kod koje je zaključen ugovor. Troškove ovog pregleda snosi pacijent iz sopstvenih sredstava, a posle obavljenog pregleda ima pravo da podnese matičnoj filijali RFZO zahtev za refundaciju troškove za pružene zdravstvene usluge u privatnoj praksi. Ako je zahtev osnovan, dobiće refundaciju troškova u visini stvarnih troškova, uz umanjenje za iznos participacije (ako postoji obaveza plaćanja participacije za uslugu).
Kako zdravstvo u Srbiji stvarno izgleda?
Najveći broj žalbi Pokrajinskom ombudsmanu zbog povrede prava na zdravstvenu zaštitu odnosi se upravo na nemogućnost zakazivanja specijalističko-konsultativnih i dijagnostičkih pregleda (u propisanom roku) i odbijanje zdravstvenih ustanova da na lekarskom uputu upišu i pečatom overe datum zakazanog pregleda ili da izdaju propisanu pisanu potvrdu.
Istraživanje Pokrajinskog ombudsmana na detaljan i potkrepljen način dokazuje koliko je zdravstveni sistem u Srbiji urušen. Da su nadležni nezainteresovani da se uopšte bave problemima u svom resoru pokazuje i informacija da izuzev tri dopisa, od kojih u jednom direkcija RFZO upućuje na izveštaj o radu zaštitnika prava osiguranih lica u 2016. godine, do kraja istraživanja Ombudsmana APV ni zaštitnik prava osiguranih lica, ali ni okružne filijale RFZO, nisu poslale nikakvu povratnu informaciju.
Opšte bolnice u Vojvodini, građani i savetnici slažu se u oceni da je najveći problem to što nema dovoljno doktora specijalista za potrebe svih zahteva za pregled.
Blizu polovina građana iz istraživanja smatra da im je zdravlje tenutno loše ili je narušeno, pa više puta godišnje moraju kod doktora. Kad im treba specijalistički pregled, skoro jednak procenat građana ide i kod državnog lekara i kod privatnika - kod državnog idu oni koji nemaju para da plate privatnika, čak i kad znaju da bi im taj novac mogao biti refundiran. Kod privatnika građani uglavnom idu kad je jako hitno, odnosno kad im je neprihvatljivo dugo čekanje kod državnog lekara ili je zakazivanje previše komplikovano.
Blizu tri četvrtine građana nije uspelo da zakaže specijalistički pregled u roku od mesec dana od dana javljanja s uputom izabranog lekara. Sudeći po odgovorima, zakazivanje svih pregleda dugo se čeka, a često i nije moguće da se zakaže i obavi u roku koje je potrebno građaninu da mu se stanje ne bi pogoršalo. Najteže je obolelima od malignih bolesti, hroničnim bolesnicima, trudnicama, ali i deci.
Pet opštih bolnica i Klinički centar Vojvodine rekli su Ombudsmanu da u toku 2016. godine nisu izdali nijednu potvrdu pacijentima da ne mogu da im pruže uslugu u zakonskom roku. Dve opšte bolnice rekle su da su izdavale potvrde, jedna bolnica nije odgovorila na pitanje, dok su u jednoj bolnici rekli da ne znaju šta su i koliko izdali pacijentima jer - ne vode evidenciju.
Jedna od dve bolnice koje su izdavale potvrde kažu da ne znaju koliko ih je bilo jer nemaju podatke o broju, dok je jedna izdala 10 potvrda - devet ženama i jednu muškarcu.
Dve bolnice koje nisu izdale nijednu potvrdu sramno su se vadile na izgovor da - nisu znale da to može.
U opštim bolnicama u Vojvodini je najveći problem kod zakazivanja internističkih pregleda ultrazvukom, ali načelno i svih specijalističkih pregleda. Građani u Domu zdravlja "Novi Sad" najviše problema imaju sa zakazivanjem ultrazvučnih pregleda i drugih radioloških pregleda, ali i pregleda kod ginekologa, fizijatara, oftalmologa, endokrinologa i kardiologa.
Na pitanje da li su građani pokušali da traže pisanu potvrdu da ne mogu da dobiju pregled, dve trećine građana u istraživanju kažu da nisu. Jedna trećina kaže da nije ni znala za tu mogućnost. Poražavajuće je da se deo građana boji da se žali zbog nemogućnosti zakazivanja pregleda jer bi kasnije mogli teže da dođu do zakazanog termina.
Međutim, deo ispitanika tvrdi da su ipak tražili od ustanove potvrdu da ne mogu da dobiju pregled u roku od 30 dana, a u ustanovama su im na to rekli da ipak za željenu proceduru postoji lista čekanja i da nemaju pravo na refundaciju. Slučan procenat građana je naveo da u bolnicama nisu dobili nikakvu dodatnu informaciju o svojim pravima, izuzev one da, iz nekog razloga, ne mogu da dobiju potvrdu.
Svega oko 10 odsto onih koji su zapravo tražili potvrdu od ustanove, istu su uspeli i da dobiju.
Blizu desetina ukupnog broja građana tvrdi da ove preglede nisu ni obavili jer nisu imali novca da plate usluge privatne prakse.
Materijalni status ispitanika u anketi
Građani su u anketama iskazali da je potrebna izmena sistema zdravstvene zaštite tako da pacijenti mogu da biraju da li će ili u privatnu ili državnu praksu.
"Značajan broj građana iskazuje nepoverenje i podozrenje u odnosu na sistem zdravstvene zaštite. Uprkos tome, sudeći po podacima od savetnika za zaštitu prava pacijenata, većina njih mehanizmima za zaštitu prava pacijenata nerado podnosi pismene prijave u vezi sa nemogućnošću obavljanja pregleda zbog već pominjanog straha od toga da će se na taj način nekako identifikovati pred zdravstvenim ustanovama, a što za posledicu može imati otežan pristup potrebnim uslugama zdravstvene zaštite iz obaveznog osiguranja", zaključuje Ombudsman APV.
Statistika pokazuje da Vojvodini najviše nedostaje: kardiologa, oftalmologa, hirurga, ortopeda, radiologa, a potom i onkologa, fizijatara, vaskularnih hirurga i otorinolaringologa, kao i endokrinologa, gastroenterologa i urologa.
"U većini slučajeva nije problem samo odgovarajuća oprema, nego je u mnogim slučajevima oprema odgovarajuća, ali je potrebna obnova iste, ili je problem što je potrebno mnogo više aparata, ili uređaja, ili je problem u nemogućnosti adekvatnog i pravovremenog servisiranja opreme", komentarisali su situaciju čelnici Kliničkog centra Vojvodine.
U vezi sa radom Kliničkog centra Vojvodine, podaci ukazuju da je u prvih osam meseci 2017. godine čak trostruko teže zakazati specijalistički pregled nego 2015. godine. U Domu zdravlja "Novi Sad" petostruko je teže zakazati pregled nego 2015. godine.
Ombudsman navodi odgovor čoveka u anketi, a koji opisuje zdravstveni sistem i njegove (ne)mogućnosti:
"Zato što nemam vremena da se šetam po šalterima i čekam u redu, nemam novca za privatnu praksu i ne verujem u sistem i ne želim kasnije da jurim svoj novac, a pregled mi nije toliko hitan, pa ću radije sačekati određeni datum koji je za 60 dana umesto 30, što i nije tako strašno... Ali samo u situaciji da nije hitno".
Utisci savetnika za zaštitu prava pacijenata su da zdravstvena politika već duže vreme nije dovoljno efikasna i celishodna, pa ni u skladu sa zakonima u Srbiji. Jedan savetnik je kao primer naveo situaciju u kojoj se našao direktor jedne opšte bolnice u Vojvodini.
Naime, na zahtev za dobijanje sanitetskih vozila, od strane Ministarstva zdravlja direktor opšte bolnice dobio je obrazloženje da tih vozila nema, odnosno da će se "nešto videti do kraja godine" - da bi nedugo zatim u medijima saznao da je jedna bolnica na drugom kraju zemlje, koja pokriva teritoriju sa znatno manjim brojem stanovnika, dobila pet sanitetskih vozila.
Istraživanje u celini čitajte
OVDE.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Vozili pijani, drogirani i bez dozvole: Prijava protiv osmorice vozača u Sremskoj Mitrovici")
.jpg "Izmenjen režim saobraćaja na deonici od Kikinde do Ruskog Sela")
Komentari 36
trag
Krajnje je vreme
Ili sa overenom knjižicom kod privatnika ili ukinuti obavezno zdravstveno osiguranje.
Po postojećem sistemu je lečenje za obične smrtnike nemoguće.
Koagulant
Problem je sto je ceo sistem teska zaje*ancija. Dok dodjes na red na zalost istrulis i umres, to je toliko ocigledno da sam uzeo kredit i operisao se kod istih tih specijalista.
Jednostavno - ako nedaj boze imate problem - dodje trenutak kad dognete ruke - nemate vremena za zezanjee oko potvrda itd. Na zalost ko nema taj je nastradao - bilo da je veza ili lova...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar