U ovoj organizaciji upozoravaju da je obeshrabrujuće to što su oni Fitosanitarnoj inspekciji na ovaj problem ukazali 18 dana ranije, ali nije bilo nikakve preventivne reakcije. Nadležnima su prosledili sve potrebne informacije da bi ovaj događaj bio sprečen, no to se nije dogodilo. Kako kažu za 021.rs, ovde se ne radi o sporoj reakciji, nego o nemaru.
"Mi smo prijavili slučaj i dobili informaciju da je mejl primljen, te da je otišao na pravu adresu. Znači prijava je stigla tamo gde treba, ali se ništa nije uradilo. Policija u Senti je bila zatečena čitavom situacijom. Niko ih nije obavestio da može nešto takvo da se desi. Mogli su i da telefonskim putem obave razgovor sa inspektorom, koji može da potvrdi da je reč o krivičnom delu i da tužilac naloži hapšenje. Ovde je bio toliki nemar u pitanju da ne znam ni kako to da definišem", kaže za 021.rs Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Tek pošto su na društvenim mrežama objavili fotografiju na kojoj se vidi da se furadan prodaje po ceni od 4.000 dinara za litar, usledila je reakcija nadležnih. Reagovala je policija i prodavac je priveden. Po navodima ovog udruženja, zaplenjena količina dovoljna je da ubije oko 15.000 odraslih osoba.
"Mi hoćemo da izvozimo hranu u inostranstvo, vodimo se time da smo poljoprivredna zemlji, ali šta mi to radimo ako donosimo otrove na pijacu? Na kraju krajeva, taj štand je bio na svega pedesetak metara od mesta gde se prodaje roštilj, odeća, nameštaj, knjige, igračke. Na kraju dana ne postavlja se samo pitanje da li sve to ugrožava prirodu, nego da li ljudi uopšte misle o svojoj bezbednosti? Ja mogu da razumem da policija ne može da zna ko šta ima u garaži, ali ako mi 18 dana unapred ukažemo na to da bi neko mogao da dođe sa otrovom na pijacu i niko ne reaguje, onda se postavlja pitanje gde mi to živimo", dodaje Ružić.
U Srbiji je furadan zabranjen 2014. godine, a od kraja prošle godine se sve češće pominje, pre svega zato što je u prethodnom periodu veliki broj životinja uginuo usled trovanja ovim pesticidom. Četiri godine od zabrane, opasna materija se i dalje može naći u Srbiji, što putem interneta, što na pijacama, ispod tezge i na crnom tržištu.
Marko Tucakov iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu priroda ukazuje da ovakva situacija nije neuobičajena, te da oni već izvesno vreme upozoravaju na to da ga njegova široka dostupnost čini smrtonosnim.
"Na institucijama je da se pobrinu da se ovakve stvari ne dešavaju, a meni deluje vrlo obeshrabrujuće to što je Društvo za zaštitu i proučavanje ptica najavilo sve inspekciji i da niko nije došao da napravi vanredni nadzor. Inercija u delovanju insitucija nas može veoma skupo koštati kada je reč o zaštiti prirode. Sada kada znamo da se ovakve stvari zaista dešavaju i mi u Pokrajinskom zavodu, iako nemamo nikakve nadležnosti nad tržištem, ali imamo sa skupljanjem leševa na poljima, očekujemo da se ovakve stvari, kada se nešto preventivno najavljuje, uzimaju za ozbiljno", kaže Tucakov za 021.rs.
Naš sagovornik dodaje da je lako doći do onih koji prodaju zabranjene supstance, jer mnogi o tome otvoreno govore. Ni sami prodavci ne kriju kriminalnu radnju, a slučaj iz Sente to drastično pokazuje.
Milan Ružić poručuje da se sa 15 litara furandana može naneti ogromna šteta prirodi u Srbiji. Upozorava da je otrov toliko toksičan da, nakon tretiranja, seme ne napada nijedna buba, jer sve umire na licu mesta. Međutim, umiru i ptice, kao i druge biljke.
"I sve to ode u podzemne vode i to neko pojede i popije. Ne može to tek tako da nestane, a pitamo se zbog čega imamo toliko bolesti. Furadan je i u tom kukuruzu, on je u palenti, možda i pivu, moramo da se zapitamo šta smo jeli svih ovih godina. Neko uništava životnu sredinu od koje direktno svi mi zavisimo. Imamo pravo da kao građani to ne želimo i da vršimo pritisak na one koji to mogu da spreče. Da li ćemo svi mi, kao građani, gledati kako nas neko svesno ubija?", pita se Ružić.
Proteklih meseci smo u nekoliko navrata
pisali o masovnim trovanjima životinja u Vojvodini, od kojih su najdrastičnija bila ona u
Svilojevu. Osim Svilojeva, slučajevi trovanja primećeni su i kod
Žitište, te u blizini
Rume. Pažnju javnosti je privukao i slučaj kada je početkom 2018. godine otrovana ženka orla krstaša, koja je u Vojvodinu doputovala iz Austrije. Na svom putu je prošla osam država, a let joj je zaustavio - furadan.
I pored brojnih apela ovaj pesticid je u širokoj upotrebi. Za Marka Tucakova odgovor na pitanje da li nadležni šalju nedvosmislenu poruku da je zabranjeno korišćenje furadana i drugih otrovnih supstanci koje štete životnoj okolini doći će kada stigne prva pravnosnažna presuda zbog trovanja životinja.
"Za sada imamo rešenje o određivanju oportuniteta po kom je naplaćeno 400.000 dinara. Imamo sedam prijava trovanja strogo zaštićenih vrsta i ona su i dalje u procesu rešavanja. Mi apelujemo na to da se ovo shvati veoma ozbiljno i da se tako pristupi rešavanju ovih dela. S druge strane, tužioci nam kažu da je ključna stvar nedostatak dokaza o tome da je neko otrovao životinje", zaključuje Tucakov.
Žrtve nesavesnih poljoprivrednika, stočara i lovaca, bile su mnoge ptice, kao što su orlovi belorepani i krstaši, ždralovi, eje močvarice, svrake, ali i lisice, psi i jazavci.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Suđenje trojcu koji je tukao i opljačkao ženu u Bačkom Petrovom Selu odloženo za januar")
.jpg "I sledeće nedelje prikupljanje krvi u Novom Sadu i drugim mestima Vojvodine")
.jpg "Petoro povređenih u teškom udesu na putu Kuzmin - Sremska Rača: Morali da intervenišu i vatrogasci")
.jpg "Zmajevčaninu za ubistvo dede i njegove sestre 20 godina zatvora")
Komentari 6
Tuzno
Sima Kosmos
Pera
Seljaci ga masovno koriste da bi smanjili stetu koju ptice prave na usevima iako je odavno zabranjen.
U ovoj zemlji se svi prave da ne znaju sta im je posao.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar