U delovima Srbije popularno graditi čitave kuće nad grobovima

Iako crkva savetuje skromnost, takva zdanja u selima stalno rastu. U selu Smoljinac, ekipa RTS-a posetila je jedno od njihova dva groblja. U pojedinim selima Braničevskog okruga, gotovo svaka porodica ima grobnicu i kućicu nad njom. Jedna takva, podignuta posle smrti oca, pripada Novici Stević.

"Majka i ja smo rešili da napravimo ovakav jedan spomenik i da obeležimo, da imamo gde da dođemo, da ne kisnemo. Ujedno kad dođeš malo i posediš, drugačije se osećaš", kaže Stević.

Onda je to video prvi komšija, zatim drugi, pa celo selo. Kažu kad su vladari i bogataši vekovima mogli na ovaj način da se sahranjuju zašto ne bi i oni, kad već imaju mogućnost.

Sa tim se slaže i etnolog Narodnog muzeja u Požarevcu Danica Đokić.

"Mi sada na grobljima imamo čak i kuće u kojima ima zavesa, nameštaja. To je potreba živih da se oduže svojim pokojnicima, a u osnovi svega toga leži religijska ideja večnog života", objašnjava Đokić.

U prethodnih pedeset godina, stanovnici stiških sela masovno su odlazili u inostranstvo. Kretali su iz kuća blatara sa drvenom ogradom, a vraćali se bogati. Tako su spremili sve i za zagrobni život, u koji su uložili hiljade evra.

Sveštenik iz sela Bare Dragan Dešić kaže da je Crkva izrazito jasna po tom pitanju i ona odbacuje svaki vid takve gradnje, smatrajući da su mnogo važnije duhovne mogućnosti.

Seoske mesne zajednice određuju samo lokaciju za groblja i tu njihova nadležnost prestaje.

U požarevačkoj građevinskoj inspekciji kažu da za objekte do 15 kvadrata nije potrebna građevinska dozvola, a do sada nije bilo prijava nelegalne gradnje na seoskim grobljima. Takođe, ove "večne kuće" se oporezuju.