Kako je zaključeno na tribini "Dijalogom do razvoja Kineske četvrti" koja je u organizaciji lista Danas i Exit festivala održana na Petrovaradinskoj tvrđavi, usvajanjem Plana detaljne regulacije tog prostora, on je i definitivno sačuvan od rušenja i pretvaranja u tržni centar ili u kompleks stambenih objekata. Sagovornici su složni u oceni da svaki sledeći korak koji podrazumeva razvoj, odnosno odluku o budućim sadržajima treba da bude donet u međusobnom dijalogu svih zainteresovanih strana.
Vizeuleni umetnik Pera Mirković, koji ima svoj radni prostor u Kineskoj četvrti, očekuje zajedničko rešenje koje će izbalansirati sadržaje i očuvanje arhitektonskog nasleđa.
"Industrijske hale omogućavaju da se rade neke netipične stvari, slike većih formata, muzičarima daju mogućnost da nikome ne smetaju. Ipak, nedostaje infrastruktura, 21. vek je a mi nemamo vodu, kanalizaciju, grejanje. Dovijamo se na razne načine, tako da se radujem da će se nešto pomeriti sa mrtve tačke i da ćemo pokušati da pronađemo rešenje za ovaj prostor", kazao je Mirković.
Slobodan Jović iz Društva arhitekata Novog Sada (DANS) je istakao da je tribina dobar početak za uvod u javni dijalog o njenoj budućnosti. On smatra da je prostor Kineske četvrti sačuvan od propadanja i dodaje da će DANS nastaviti da se zalaže za javni arhitektonski konkurs u razvojnoj fazi projekta.
"Ovo nam je poslednja šansa da, kada pričamo generalno o prostornoj politici grada, postavimo određeni standard koji podrazumeva kulturu dijaloga. Rešavanje prostorne politike je neverovatno bez javnosti, a to se kod nas dešava. Ovaj prostor je povezan i samim sadržajem, i zato bi cela stvar morala da se rešava kroz javni arhitektonski konkurs", poručio je Jović.
Koordinator Omladinske prestonice Evrope "OPENS 2019" Vukašin Grozdanović je podsetio da je projekat "Youth creative polis" koji bi trebalo da se relizuje u tzv. Kineskoj četvrti bio je zajednički, noseći stub saradnje timova koji su pripremali kandidaturu Novog Sada za Evropsku prestonicu kulture i Omladinsku prestonicu Evrope i, ujedno, presudan projekat koji je i doneo te dve prestižne titule.
Osnivač SKC "Fabrika" Zdravko Vulin je ocenio da su upravo titule EPK i OPENS privukle pažnju javnosti na Kinesku četvrt, a da li će se ta pažnja i interesovanje iskoristiti da se ona pretvori u reprezentativan i prepoznatljiv prostor i mesto za sve one koji se bave kreativnim i kulturnim delatnostima zavisiće samo od kvalitetnog dijaloga koji bi trebalo da usledi i kao rezultat ponudi najbolje rešenje.
"Pažnja je kao i voda, resurs u izumiranju, ako ne iskoristimo pet godina pažnje svih fondova, institucija, građana i medija, onda smo propustili sjajnu priliku da uradimo nešto. Ono što će ostati posle 2021. jeste u stvari ono čemu bi trebalo da razmišljamo", ukazao je Vulin.
Uprava za kulturu grada Novog Sada i Fondacija "Novi Sad 2021" pripremili su nekoliko faza izgradnje dijaloga o budućem razvoju Kineske četvrti. Uskoro počinje istraživački proces koji predviđa mapiranje prostora, anketiranje građana, ispitivanje primera dobre prakse transformacije industrijskog nasleđa, a na sajtu Fondacije "Novi Sad 2021" biće pokrenut onlajn formular za davanje predloga građana. U ponedeljak je već održan prvi Forum za kulturu gde je najavljen niz aktivnosti koje će definisati proces dijaloga sa širom javnosti.
Sam proces dijaloga počeće 22. avgusta kada će Fondacija "Novi Sad 2021" pripremiti prvi od tri Divana - otvorene razgovore sa građanima Novog Sada i stručnom javnošću. Rezultati postignuti dijalogom, kao i smernice transformacije nekadašnjeg industrijskog kompleksa "Petar Drapšin" će, kako je ranije najavljeno, biti javno saopšteni 12. septembra.
Komentari 2
kroko doko deal
Tamas Kolar
Po meni ona je jedna od najboljih voditelja u Srbiji.
Redovno pratim ĆASKANJE na Ytube.
Respect
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar