Novac od EU za rešavanje problema otpadnih voda na dugom štapu

Međutim, ona to nisu, a podaci Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine pokazuju da ni područje Novog Sada nije u celosti pokriveno kanalizacijom. Štaviše, pokrivenost kanalizacijom opština poput Žablja, Bačke Palanke i Bele Crkve je preko 50 odsto, a sve ostale opštine su pokrivene kanalizacijom ispod 50 odsto. Upravo to je razlog za gomilanje otpadnih voda u pokrajini, koje može da reši samo dugogodišnje prečišćavanje.

Postoje, međutim, naznake da će se na rešavanju ovog problema u skorijoj budućnosti raditi. Naime, 2011. godine je obavljena obimna studija o stanju u zaštiti životne sredine, koja je osnov za sve dalje planiranje. Rezultati studije pokazali su da u Vojvodini, od 463 naselja, u preko 50 postoje prečistači sa velikim kapacitetom, koji obrađuju ogromnu količinu vode.

Najveći problem za postavljanje većeg broja prečistača vode je  nepostojanje kanalizacije u naseljima, objašnjava za 021 Aca Udicki iz Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine.

"Do kraja prošle godine, 80.000 stanovnika Vojvodine bilo je obuhvaćeno kanalizacijom, što je napredak u odnosu na prethodne godine. Više od 100.000 građana je u međuvremenu dobilo kanalizaciju, pre svega zahvaljujući Upravi za kapitalna ulaganja, koja je predvidela preko 900 miliona dinara za sufinansiranje izrade projektne dokumentacije - preduslova za započinjanje bilo kog posla. U malim naseljima tj. selima postoji nekoliko desetina prečistača koji se bave mehaničkim i biološkim prečišćavanjem, ali se na tome dodatno mora raditi. Žabalj, Bačka Palanka i Bela Crkva su u preko 50 odsto obuhvaćene kanalizacijom. Sve ostale opštine su, nažalost, obuhvaćene u manje od 50 odsto slučajeva", navodi Udicki.

"Crna tačka" celog Balkana kada je reč o zagađenju životne sredine predstavlja Veliki bački kanal. Međutim, čišćenje ovog kanala ne dolazi u obzir dok se ne reši problem prikupljanja kanalizacionih i otpadnih industrijskih voda, potvrđuju za naš portal iz Sekretarijata. Sada je u završnoj fazi izgradnja prečistača, kao i regionalnog kolektora za to područje.

Da li postoji rešenje na nivou pokrajine?

Krajem prošle godine je u Sremskoj Mitrovici pokrenut regionalni projekat MORG (Međuopštinska radna grupa) za kanalizacione sisteme prikupljanja i prečišćavanja otpadnih voda, a koju koordinira Regionalna razvojna agencija Srem. U projekat je uključeno pet sremskih opština: Ruma, Pećinci, Irig, Sremska Mitrovica i Šid, koje gravitiraju u reci Savi, a ceo projekat je namenjen čišćenju i očuvanju Save.

Dobri primeri su Inđija i Stara Pazova, koji rade na izradi zajedničkog kolektora i prečistača. Vrednost ovog projekta je oko 11 miliona dinara, a Pokrajinska vlada ga sufinansira u iznosu od šest miliona dinara. Kada se projekat realizuje, 200.000 ljudi će imati prečišćenu vodu i regionalni kanalizacioni sistem.

Da situacija nije bolja ni u većim gradovima, poput Novog Sada, potvrđuje i podatak da oko 10 odsto ove opštine nije obuhvaćeno kanalizacijom, kaže za 021 Aca Udicki iz Pokrajinskog sekretarijaza zaštitu životne sredine. On navodi da su Novosađani svedoci izlivanja sopstvene kanalizacije na keju tokom leta, a grad nema prečistač.

"Ni Novi Sad nema svoj prečistač, a njegova izgradnja koštala bi oko 80 miliona evra. Te pare nemamo, a radi se potrebna dokumentacija za apliciranje kod evropskih fondova. Problem je u Novom Sadu veći usled izlivanja otpadnih voda u Dunav, ali postoje fondovi posvećeni isključivo podunavskoj regiji. Ja mislim da će Novi Sad i Vojvodina uspeti da uđu u neke programe Evropske unije, ali će za to trebati vremena i strpljenja", navodi Udicki.

Ko su najveći zagađivači?

Poznato je da je svako naselje zagađivač, kao i svaka industrija i poljoprivredna delatnost. Pojedinačno je registrovano preko 500 zagađivača, od čega je preko 300 industrijskih zagađivača, a 100 su farme. Preko 40 naselja registrovani su kao zagađivači životne sredine. Udicki napominje da čak 300 od 400 registrovanih prečistača nema nikakav pogon za prečišćavanje.

"Oko 70 ima prečišćavanje putem komunalnih sistema. Mali uzrok zagađenja je i istorijsko nasleđe i navike građana, koji veruju da to neko drugi treba da plati", kaže Udicki.

Dodatni problem je, napominje on, nedostatak odgovarajuće dokumentacije, počevši od tehničko-tehnološke, planske da bi se uopšte pristupilo nekom projektovanju. Rešenje je regionalno povezivanje opština. Sledeći korak je izrada prostorno-planske dokumentacije, sledi izrada tehničke dokumentacije tj. definisanje same ideje i načina saradnje sa drugim organima. Poslednji korak je izrada dokumentacije za pristupanje evropskim fondovima, ali iz Sekretarijata kažu da to i nije tako jednostavno.

"Problem kod evropskih fondova je što ne žele da finansiraju lokalne ideje, što uglavnom čini Pokrajinska vlada, a zbog toga je MORG veći projekat i spada u regionalne. On je isplativ i mnogo je u njega uloženo", kaže Udicki i smatra da će Novi Sad i Vojvodina uspeti da uđu u neke programe Evropske unije.

Takođe, Evropska unija neće unapred dati novac za nerealizovane projekte, već oni moraju biti potpuni i uspešni kako bi se povukla sredstva.

"Ne žele više da ulaze sa rizicima, što je razumno jer smo svedoci da smo, na primer, ruski kredit za Železnicu čekali četiri godine jer nisu bili gotovi projekti za pruge. Niko više neće da daje pare na časnu reč i da će to biti urađeno 'kad bude urađeno'. Moraju da postoje garancije, koje nisu česte u našem društvu, u kojem donekle vlada osećaj korupcije. Zaštita životne sredine je skrajnuta u našem društvu, ali se nadam da će se to brzo promeniti. Pre svega, prečišćavanje otpadnih voda svih vrsta i uopšte ekologija koštaće Srbiju (pa i Evropsku uniju) desetak milijardi evra. Za ulazak u EU moramo svakako imati pripremljena dokumenta i sređen plan za otklanjanje svih problema u datim rokovima. To je dugotrajan proces, ali to moramo da uradimo", zaključuje Udicki.

Da bismo uopšte ušli u EU, moramo se posvetiti boljem povezivanju regija i planskoj realizaciji. Takođe, kada postanemo punopravni član, od nas će se očekivati da ekologija postane primećeni problem na čijem rešavanju se aktivno radi, što trenutno nije slučaj. (Gorica Nikolin - gorica@021.rs)