Godina za nama biće na lokalu obeležena kako po daljem propadanju standarda građana, tako i po dolasku urbanih trendova sa Zapada.
Munjevito se u Novom Sadu otvaraju moderni kafići, po ugledu na Zapad, ali pre svega na Beograd, popularni "loftovi", snek-barovi i kafeterije u kojima se po znatno skupljim od standardnih cena prodaju ukrašene kafe, uz besplatnu vodu sa bosiljkom i kolačima. Džentrifikacija, urbanizacija i elitizam postaju sve prisutniji u društvu u kojem su plate i penzije niže, korisnika socijalne pomoći je više nego ikad, a nezaposlenost je upečatljivo dvocifrena.
Pomenuti "loftovi" (u svetu veliki, prostrani apartmani, a u Srbiji bilo šta gde može da se pije kafa) skrivaju tajnu da se u Srbiji pije četvororazredna kafa, puše cigarete koje se retko gde prodaju, a sve to po cenama višim od prosečnih u Zapadnoj Evropi. Kafe-geografija Novog Sada, slažu se sociolozi i arhitekte, ne prati ekonomski standard građana, ali utiče na njihove navike, povećanu potrošnju novca na takozvani luksuz i stvaranje iluzije da živimo bolje.
Sociolog Ljubinko Pušić, autor nekoliko knjiga na teme održivog grada, urbanističkog razvoja i "gradova bez lica", kaže za 021 da živimo u oprostačenom društvu, što se može videti i na primeru "kafanologije" grada. Naime, kao siromašnom društvu, nudi nam se iluzija da smo blizu nečemu što se zove kultura, a oni koji je kreiraju se, zapravo, rugaju ovom gradu.
"Pa pogledajte ovaj grad, ovo je preduzetnički grad u kojem kao da nema arhitekata. Kada se i izgradi nešto lepo, a toga je malo, svi uzdišu. Arhitekturu u Novom Sadu kroje preduzetnici sa srednjom školom kojima nije stalo do Novog Sada", navodi Pušić i objašnjava da su nam kafići puni ljudi koji ne znaju šta im se servira, te po kojoj ceni. Kafići nipošto nisu nepoželjna mesta, ali je pitanje – šta se i kome u njima nudi, kakvog kvaliteta i po kojoj ceni?
Tako roditelji sa decom nemaju gde da izađu, jer mi nemamo istinska nepuštačka mesta. "U kafićima ne puštamo ni dobru muziku, onu koja vam ne smeta dok sedite. Nekad gledam koliko kod nas ima roditelja sa decom u raspalim trenerkama u kafićima i to je poražavajuće, ne možete da vidite to nigde drugde. Ovo je srpski model propadajućih gradova, što se vidi i po, recimo, načinu ispijanja kafe, muzici i ambijentu", kaže Pušić.
Dodaje da se pričalo i da je Beograd postao svet kad je došao Starbucks i Costa Coffee. "Ali ako su nam to merila urbanosti i kosmopolitskog načina života, sačuvaj me bože", smatra on.
Arhitekta i urbanista Aleksandar Bede kaže za 021 da novi kafići sa urbanim konceptom u stvari izgledaju kao provinicijalne kopije sličnih lokala u Beogradu, s malom začkoljicom.
"Obično je potrebno desetak godina dok se neki trend u Beogradu isproba i dokaže da bi se tek onda prihvatio i u Novom Sadu - ali onda po najziheraškijim obrascima. Na primer, ako govorimo o enterijerima tih mesta, još ne znam ni za jedan od tih novih kafića u gradu koji bi bio dostojan prikaza u nekom arhitektonskom časopisu, dok u Beogradu takvih odavno ima, što znači i da ima dobrih zadataka za arhitekte. Niko se još nije odvažio na potpuno moderno uređenje prostora enterijera, na tradiciji Bauhausa, nego se uvek provuku i neki konzervativni momenti, nekakav neo-barok sa 'ironičnim' lusterima, tapetama sa cvetnim dezenima i ostalim neizostavnim elementima u buržoaskom imaginarijumu dobrog ukusa", slikovito objašnjava Bede.
On dodaje da se sada masovno otvaraju lokali koji pokušavaju da liče na naše dnevne sobe, ali imaju mane. "Na tom pomodnom valu se pokušavaju uvesti neke forme nameštaja kao inovativne i u trendu, poput niskih fotelja, koje smo mi zapravo imali još od pre pola veka u svakom javnom prostoru, ustanovi i instituciji, kao tekovinu sveopšteg modernizacijskog projekta jugoslovenskog socijalizma - pa tako i na planu dizajna i industrije nameštaja. Gledati ponovo na te fotelje sada kao uvoz nekih trendova sa Zapada je istorijsko falsifikovanje sopstvenih modernizacijskih dostignuća, ali istina je da se usled naše potpune deindustrijalizacije, gašenja fabrika i zatiranja svake proizvodnje sada takav nameštaj mora uvoziti, ili se ulaže u restauraciju starog", smatra za 021 Bede.
Pušić, koji tvrdi da je dobar poznavalac svetskih kafića, na ovu konstataciju dodaje da lokali mogu da nam budu kao dnevne sobe, ali moraju da budu uredni.
"Taj mebl u lokalima se nikad ne pere, a i vidljivo je da su srpski kafići užasno prljavi. U svetu ima svakakvih koncepata kafića, ali nisu prljavi", navodi Pušić i dodaje da postoje priče kako je kafa u inostranstvu skupa, ali retko kada prvorazredni kapućino košta više od evro i 20 centi. Dakle, jeftiniji je nego u Srbiji.
"Definitivno, četvororazrednu kafu mi plaćamo skuplje nego što bismo platili prvorazrednu u inostranstvu. Mi plaćamo skuplje i cipele i benzin lošijeg kvaliteta, jednostavno smo se navikli na loše. Šišaju nas. Navikli smo i da su univerziteti loši, saobraćaj loš, da postoji devet vozova i 3.500 zaposlenih u Železnicama. Plasira nam se roba koju veliki brendovi nisu mogli da prodaju u Hrvatskoj, pa prodaju kod nas. Kad ste navikli da živite ispod standarda, a da to ne znate, onda je vrag odneo šalu i to je društvena patologija", objašnjava Pušić.
Prestonicom kulture upravljaju biznismeni
Poznato je da je Novi Sad ušao, zajedno sa Herceg Novim, u uži izbor kandidata za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine. Dok je podrška jednog dela javnosti ogromna, drugi deo smatra da je kandidatura obesmišljena jer ju vode interesi pojedinaca. Tako su, navodi sociolog Ljubinko Pušić, Novi Sad i kultura urbani mit u vremenu kada omladina ideološki propada, a oblašću kulture upravljaju interesi.
"Imao sam prilike da vidim dosta gradova koji su bili prestonice kulture i ovo doživljavam kao ruganje gradu onih koji su pokrenuli ovu inicijativu. Recite mi jedan kulturni proizvod ili brend koji izlazi iz Novog Sada, a da možete da kupite negde drugde? Sve što se sada prodaje kao brend Novog Sada je biznis i nije društvena pojava koji pomera Novi Sad i Srbiju, već će napuniti par džepova i baviti se spinom", mišljenja je Pušić.
On dodaje da će kvazielita uništiti Novi Sad, a predstavljaju je oni ljudi koji misle da je posedovanje malo moći i novca ulaznica u elitni klub.
"Neće ih Novi Sad pamtiti po tome, već po ružnim zgradama i nečim što se zove bulevarom, a zapravo je prolazište ni do čega", smatra on.
Autorka: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
.jpg "Otac jednog od tinejdžera koje su pretukli huligani u Novom Sadu: Ovo je postalo Divlji zapad")
.jpg "Sanacija klizišta između Karlovaca i Petrovaradina: Izrada drenažnog sistema i potporne konstrukcije")
.jpg "Poklon za Karlovčane od Pokrajinske vlade: Pet miliona za srpsku Novu godinu, vatromet i klizalište")
Komentari 19
dule
Observer
Filip
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar