Grad ima 475 stanova, za većinu ne zna ko su stanari

Mada je ukupno budžet ocenjen kao ispravan, revizor je ustanovio da Grad loše vodi evidenciju o svojoj imovini, da su isplaćivane plate veće od dozvoljenog, da je bilo niza propusta u javnim nabavkama, da gradskim upravama rukovode vršioci dužnosti načelnika iako to zakon ne dozvoljava i druge propuste. Ono što je zanimljivo je da se mnogi od ovih propusta ponavaljaju, jer je slične zaključke DRI imao i pre nekoliko godina kada je kontrolisao novosadsku gradsku kasu.

Kao najbolji primer lošeg upravljanja gradskom imovinom ilustruje podatak da Novi Sad ne zna koliko ima stanova, a i za one koje ima na spisku o većinu nema podatke ko je u njima. Tako revizor konstatuje da deo imovine nije u potpunosti identifikovan i evidentiran, jer popis zgrada i građevinskih objekata nije obavljen stvarnim uvidom nego iz pomoćnih knjiga, pa nije sigurno da li Grad ima tačno 475 stanova (ZIG upravlja sa 190, a Uprava za urbanizam 285 stanova). Za ove stanove je ustanovljeno i da za većinu nije računata amortizacija, a za većinu zakupnina nije naplaćivana od 2000. godine.

Za 285 koji se nalaze na evidenciji Uprave se zna da je 14 prazno jer nisu uslovni za stanovanje, da su 23 bespravno useljena, a ostalih 248 se koriste, ali ne plaćaju se zakupi. Što se tiče stanova pod upravom ZIG-a, zakupi se delimično naplaćuju, ali ima milionskih dugova koji su poslednjeg dana pretprošle godine iznosili 4,7 miliona.

Od 190 stanova pod upravom ZIG-a, 38 stanova se koristi po preporuci izvršnih organa (Gradonačelnik, Gradsko veće, Upravni i Nadzorni odbor), ali ugovori nisu produžavani. U 8 stanova niko ne stanuje, 22 su bespravno useljena, a za preostalih 122, kako je konstatovao revizor ne postoji precizna evidencija ko i po kom osnovu ih koristi i boravi u njima, sem da se radi o stanovima koji su dodeljeni eksproprijantima na korišćenje na neodređeno vreme.

U izveštaju se takođe navodi i da je Komisija za stambene poslove odlučivala o davanju stanova u zakup na određeno i neodređeno vreme iako nije organ grada što je suprotno Zakonu o javnoj svojini.

Nebriga o imovini se vidi i iz toga što Grad nije uskladio Statut grada od 2008. godine sa izmenama više republičkih zakona, a sem što deo imovine nije u potpunosti evidentiran poslovnim knjigama, nisu uređene procedure popisa finansijske i nefinansijske imovine, pa značajan deo opreme koji je nabavljan proteklih godina nije propisno evidentiran.

Kako izgleda nabavke opreme vidi se na slučaju kompjuterske opreme, koja je posebno obrađena u izveštaju DRI, jer je ona vođena kao kapitalna investicija JKP "Informatika" što nije dozvoljeno zakonom. Revizor je tako ustanovio da se ova oprema nabavljala po potrebi kako je ko iskazao želju za njom i za to ne postoji prava dokumentacija pa se zapravo ne zna gde su ti računari sada. Za kompjutere Grad je dao 9,5 miliona dinara, a sada ih nema na evidenciji.

Da se u novosadskoj vlasti prave propusti, vidi se i iz toga što se novac javnim preduzećima za tekuće i kapitalne subvencije daje za poslove za koje ne bi trebalo.

U nizu napomena DRI nalaže Gradu da poštuje zakone i procedure, jer velika sredstva se odlivaju iz budžeta, a da to ne prati ispravna dokumentacija i nadzor. Naveden je primer Spensa koji je dobio 189 miliona dinara, a da za to ne postoji računovodstvena dokumentacija koja bi potvrdila namensko korišćenje tih sredstava.

Autor: Ž. Bogosavljević