Tako će se zvati skupština stanara, koje uvođenjem Zakona o stanovanju i održavanju zgrada postaje pravno lice, a koje može da kontroliše profesionalni upravnik.
Nacrt zakona o stanovanju izazvao je kontroverze u stručnoj javnosti. Dok u Ministarstvu infrastrukture kažu da će zakon Srbiju približiti evropskim standardima, građani i advokatura smatraju da je on neprihvatljiv i doprinosi dehumanizaciji ionako siromašnog društva. Zakon predviđa da je svaki stanar dužan da mesečno plaća održavanje privatne i zajedničke imovine u zgradi, a ove obaveze biće lišen samo ako je socijalni slučaj.
Četrnaest organizacija i inicijativa iz Novog Sada, Beograda, Niša i Zrenjanina, kao i šira stručna javnost, smatraju da je nacrt ovog zakona neprihvatljiv.
"Nacrt zakona o stanovanju i održavanju zgrada, koji je pripremilo Ministarstvo građevinarstva saobraćaja i infrastrukture proglašava razvoj stanovanja, održavanje i upravljanje zgradama - javnim interesom, a teret njegovog ispunjenja prebacuje gotovo potpuno na građane, dok njima ograničava pravo da odlučuju kako o svojoj privatnoj imovini tako i unutar zajednice u kojoj žive. Podstanari su prepušteni na milost i nemilost stanodavaca, a lica koja bivaju iseljena nemaju adekvatnu zaštitu u skladu sa odredbama Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima", jasno se navodi u zajedničkom dopisu nezadovoljnih organizacija.
Prema predlogu ovog zakona, profesionalni upravnik je osoba koja ima završenu srednju školu i ispit za upravnika, a kontroliše ko poštuje pravila stambene zajednice - da li plaća mesečnu obavezu, pridržava se reda...
Novosadska Grupa za konceptualnu politiku žalila se na predlog zakona, a njene žalbe su i uslišene, te profesionalni upravnik neće biti zakonska obaveza, već mogućnost. Zoran Gajić iz Grupe kaže za 021 da se ovaj zakon neće primenjivati, jer se od siromašnog naroda ne može naplatiti održavanje fasade, osim ako ona nekoga ozbiljno ne ugrozi.
"Pitanje održavanja fasada i stambenih zgrada inicirali su još ranije predsednici skupština stanara, a sa donošenjem ovog zakona, ono je još bitnije jer se pitamo kako će se to plaćati. Čitava politika stanovanja koja se naziva održivom počiva na privatnom vlasništvu. Mislimo da je ona neprihvatljiva, jer se održivost ne svodi na vlasništvu i krivično-materijalnu odgovornost ljudi koji žive u stanovima. Jedino što smo mi uspeli da izdejstvujemo je da neće biti obavezan profesionalni upravnik, već će biti stvar izbora skupštine stanara. Ta opcija je postojala i ranije, ali je cilj nacrta bio da se ona ozakoni i postane obavezna za sve zgrade s više od 30 stanova", kaže Gajić.
Preduzetnici smo i dok stanujemo
Nacrt ovog zakona vodi ka daljoj dehumanizaciji društva, dodaje naš sagovornik. Srbija svakako pokušava da se približi - barem po zakonima, Evropskoj uniji, ali domaći standardi, niske plate i penzije i grcanje u dugovima dovode nas u situaciju da je dodatni komunalni trošak ogroman problem. Ljudi koji već zaziru od izvršitelja dovode se u situaciju ponovnog "moranja" i straha, a država prestaje da vodi socijalnu politiku.
"Sve počiva na tržištu i privatnom vlasništvu. Groteskno je kada se govori o održivosti i javnim interesima, ovo je sprovođenje neoliberalnih reformi koje vuku državu iz sistema socijalne pomoći u puki kapital", smatra Gajić.
Profesionalnog upravnika plaćaće Skupština stanara, tj. stambena zajednica. Međutim, on ne bi dolazio iz sredine u kojoj radi, što znači da bi bio emotivno odvojen od stanara i lakše bi mu bilo da naplati dugovanja. Advokatska komora Vojvodine imala je značajne i mnogobrojne zamerke kako na rad, tako i na stručnost profesionalnog upravnika, a Tanja Arsić iz Komore navodi za naš portal da su ljudi sami sposobni da vode svoje zgrade - pa čak i više kvalifikovani od upravnika.
"Srednjoškolci s položenim stručnim ispitom, čiju težinu mogu samo da zamislim, treba da upravljaju zgradama s 30 ili više stanova. Još kritičnija je njihova uloga prinudnog upravnika", kaže Arsićeva i dodaje da je upitno i pitanje modifikovanja zajedničkog prostora u zgradi. Naime, odlukom tri četvrtine stanara, moći će da se radi na sređivanju stepenica, vešeraja, podruma i drugih prostora koje su u vlasništvu svih, a ne u posebnom vlasništvu. Tanja Arsić kaže da je ovaj član zakona veoma problematičan.
"Stav Ustavnog suda, ali i suda u Strazburu, je da takvo donošenje odluka ugrožava prava ostalih stanara, vlasnika posebnih delova, jer svi kao akcesorno pravo imaju vlasništvo nad tom zajedničkom svojinom. Kada nema stoprocentne saglasnosti svih stanara, derogiraju se prava svih vlasnika stanova koji se nisu usaglasili s drugima. Ako nema potpune saglasnosti, ne treba ništa ni raditi na zgradi", objašnjava ona.
Igramo se kapitalizma
Zoran Gajić iz Grupe za konceptualnu politiku dodaje za 021 da će ovaj zakon proći kao mnogi u Srbiji. Postojaće, ali se neće primenjivati.
"Sprovodiće se samo u ekstremnim slučajevima kada dođe do nezgoda, rušenja, nesrećnih slučajeva, kao i kada imovina nekog bitnog čoveka bude ugrožena. Do tada će se u ime famoznog socijalnog mira ostaviti sve da stoji kroz neizvršavanje ovog zakona. Stvarno više ne možemo da se igramo kapitalizma u državi u kojoj privreda ne postoji i društvu koje je potpuno slupano", zaključuje Gajić.
U Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture kažu za 021 da je u toku kratke javne rasprave, od 18. novembra do 7. decembra, podneto mnogo primedbi i predloga. "S druge strane, određenim sugestijama, primedbama i predlozima nije bilo mesto u ovom Nacrtu zakona. Reč je o primedbama koje uopšte ne predstavljaju zakonsku materiju i nisu predmet ovog ili drugih zakona, ili su suviše generalne prirode, neodređene i uopštene, ili mogu biti rešeni na drugi način ili su već rešeni zakonom, odnosno na neki drugi način, a određene sugestije, primedbe i predlozi nisu bili opravdani i osnovani", kažu u ministarstvu.
Primedbe iznete na javnoj raspravi, a koje su najznačajnije uticale na promenu nacrta zakona, su:
- Profesionalnog upravnika predvideti kao mogućnost, a ne kao obavezu za zgrade sa preko 30 posebnih delova;
- Obavezna izrada popisa posebnih, samostalnih i zajedničkih delova za svaku zgradu; Smanjiti većinu za donošenje odluke o ozbiljnijim pitanjima u stambenoj zgradi (raspolaganje, investiciono održavanje i sl), predviđanje kvoruma, mogućnosti ponovljene sednice skupštine, glasanje pisanim putem i drugo;
- Korekcije koje se tiču poboljšanja odredbi u vezi sa raseljavanjem i iseljenjem, kako u smislu zaštite prava lica koja se iseljavaju, tako i u smislu povećanja njihovih obaveza kada ostvare pravo na odgovarajući smeštaj za preseljenje.
Nacrt Zakona o stanovanju i održavanju zgrada je trenutno u proceduri razmatranja od strane Vlade Srbije. Čim Vlada utvrdi Predlog Zakona o stanovanju i održavanju zgrada, biće poslat na odlučivanje od strane Narodne skupštine. Nisu poznati datumi, ali bi zakon mogao da stupi na snagu
u prvoj polovini ove godine i uvede novu komunalnu obavezu na postojeće.
Autorka: Gorica Nikolin (gorica@021.rs)
.jpg "Šta vas, osim oblaka, očekuje u utorak u Novom Sadu")
Komentari 8
Liman3
boromir
Lepo ukinete na racunima odrzavanje zgrade.
Po preduzecima koja naplacuju odrzavanje zgrade fasada izgleda nije sastavni deo zgrade.
Sta ce trece lice tu?
@AnalfaBOTa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar