Iako član 11 Ustava propisuje da je Republika Srbija sekularna država, da su crkve i verske zajednice odvojene od države i da se nijedna religija ne može uspostaviti kao državna ili obavezna, "Vodovod i kanalizacija", GSP Novi Sad, "Čistoća", "Toplana", "Parking servis" i "Tržnica" samo su neka od preduzeća koja zvanično imaju slavu. Međutim, ne obeležavaju je sva javno (poput "Vodovoda"), već radno i/ili skromno, bez zvanica i velike pompe.
Analiza 021 pokazala je da "Stan", "Spens", "Urbanizam", Zavod za izgradnju grada i "Gradsko zelenilo" nemaju slavu preduzeća, dok u preostalim preduzećima ("Lisje", "Put", "Informatika" i Zoohigijena i veterina) nisu za naš portal odgovorili da li obeležavaju slavu. Bitno je napomenuti da slavu u svojim prostorijama obeležava čak i Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, te PU "Radosno detinjstvo", a radi se o školskoj slavi Svetom Savi.
Iako proslava tzv. krsne slave u preduzećima godinama nailazi na negodovanje kako zaštitnika građana, tako i šire javnosti, ova praksa se nastavlja. Daleko najkontroverznije obeležavanje slave ima "Vodovod", koji u sklopu običaja ima čak i osvećivanje vode.
Za pokrajinsku zaštitnicu prava građana Aniko Muškinju Hajnrih je slava u preduzećima za svaku osudu, jer se radi o praktikovanju inače porodičnog običaja i kršenja načela sekularnosti države. Kako zaštitnica građana kaže za 021, kad privatna verska uverenja prodiru iz građanskog društva u prostor države, onda se anulira važan princip neutralnosti države i gazi načelo o odvojenosti države i crkve, a država se privatizuje i služi posebnim interesima.
"Javno eksponiranje slavskih običaja, vere, religije je neprimereno i neprikladno. U prostoru privatnosti važe partikularna pravila. U prostoru javnosti važe pravila koja su zajednička svima. U skladu sa tim, imajući u vidu Ustavno načelo odvojenosti države i crkve, u prostoru države, ministarstava, javnih preduzeća itd. nema mesta za simbole bilo koje vere, primereni su samo simboli države kao političke zajednice zajedničke svim građanima, pokrajine i grada, odnosno opštine. Država ne sme da se stavi na stranu nijedne vere, verske zajednice ili religioznog uverenja, jer takvim činom protivreči i u sukob dolazi sa svojim temeljnim aktima i u njima garantovanim vrednostima", smatra Muškinja Hajnrih.
Zaposleni u "Vodovodu i kanalizaciji", školama ili vrtićima mogu imati slavu i slaviti je, no preduzeće u kome su zaposleni, ne može da ima slavu i da je obeležava, dodaje ona. "Uloga Javnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija" je da, između ostalog, sve građane snabdeva pijaćom vodom, pa i one koji ne žele da piju osvećenu vodu. U školama i vrtićima su i deca druge veroispovesti, kao i ateisti", navodi ona za naš portal.
Koje slave obeležavaju preduzeća?
Tržnica - Rođenje Presvete Bogorodice (Mala Gospojina), 21. septembar. Slava se obeležava radno.
Parking servis - Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru, 10. maj. "Slava se obeležava krajnje skromno, u krugu preduzeća, bez zvanica sa strane i taj dan je za preduzeće radni kao i svaki drugi radni dan", dodaju u ovom preduzeću.
Vodovod i kanalizacija - Bogojavljenje, 19. januar. Slavski obred i osveštenje gradskog vodovoda.
Čistoća - Sveta Petka, 28. oktobar
GSP - Sveti Sava, 27. januar
Pop na cisterni, osveštava vodu
U određenom smislu, obeležavanje krsnih slava u preduzećima ima svoju tradicionalnu osnovu, jer postoji praksa takozvane "zanatlijske slave" koju su nekada obeležavali pekari, lekari, stolari... Tako zaposleni u "Toplani" kao zanatlijsku slavu obeležavaju Svetog Simeona Mirotočivog 26. februara.
Predsednik novosadskog Centra za istraživanje religije, politike i društva Nikola Knežević kaže za 021.rs da je i Srpsko lekarsko udruženje nekad imalo svoju slavu - Đurđevdan, a lekari su tradicionalno slavili Svete vrače Kozmu i Damjana. Dakle, istorijska i tradicionalna osnova postoji.
"Drugo je pitanje da li su pojedini primeri koje smo imali prilike da vidimo u poslednje vreme zaista nakalemljeni na tradiciju ili su plod jednog manje tradicionalnog, a više pomodarskog i folklornog iskazivanja vere. Lično mislim da je verski obred koji se već dve godine obavlja u prostorijama javnog preduzeća 'Vodovod i kanalizacija' jedna vrsta komercijalizacije i estradizacije verskih običaja. Naročito blagosiljanje cisterne. Sve to izgleda poprilično neozbiljno, da ne pominjem da u određenom smislu predstavlja nametanje verskih običaja ljudima koji su druge verske pripadnosti ili uopšte nisu religiozni", objašnjava Knežević.
On dodaje da naročito u Vojvodini, koja je multietnička i multikonfesionalna, ovakvi verski deplasmani vređaju osećanja pojedinih građana, ali i određenom smislu degradiraju pojam vere.
Pitanje proslave krsnih slava u javnim preduzećima nije zvanično uređeno nijednim zakonskim aktom. Zbog toga, napominje Aniko Muškinja Hajnrih, ne može da se govori o kršenju zakona, odnosno nezakonitom ponašanju, ali je ponašanje u suprotnosti sa pomenutim članom 11 Ustava.
"Takođe, članom 1 Zakona o javnim preduzećima propisano je da je javno preduzeće ono preduzeće koje obavlja delatnost od opšteg interesa, a koje osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave", kaže zaštitnica prava građana.Da se ne radi o svetovnim, već političkim konotacijama smatra predsednik CIRPD Nikola Knežević, kojeg to ne iznenađuje.
"Kao i sa mnogim drugim stvarima i ovde mislim da se u pojedinim primerima prešla granica dobrog ukusa, te da se gotovo svakodnevno mogu videti primeri u kojima se verski obredi vrše u kontekstu nekog političkog ili državnog događaja, što i nije u skladu sa principom svetovnosti", smatra on.
Inače, Pokrajinski zaštitnik građana istraživao je i obeležavanje krsnih slava gradova i opština. Na primer, 2013. godine, od 45 jedinica lokalne samouprave, čak 11 je obeležavalo krsnu slavu.
Obeležavanje slave Grada - Đurđic
"To se činilo iako pitanje određivanja i obeležavanja krsne slave jedinice lokalne samouprave nije uređeno nijednim propisom, pa ni Zakonom o lokalnoj samoupravi, koji u članu 93 propisuje da skupština jedinice lokalne samouprave utvrđuje praznike i odlučuje o nazivima ulica, trgova, gradskih četvrti, zaselaka i drugih delova naseljenih mesta na svojoj teritoriji, uz prethodnu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove lokalne samouprave", objašnjava Aniko Muškinja Hajnrih.
Autorka: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
.jpg "Ponovo se traži neko da proveri stabilnost Železničke stanice, prvi pokušaj propao")
.jpg "Dvoje povređenih u padu nadstrešnice stabilno, ali i dalje u teškom stanju")
.jpg "Sremski Karlovci dobijaju kulturni centar: Pokrajina izdvaja 61 milion, a isto toliko i Republika")
Komentari 27
NoReligion
urbanizam 1
Nena
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar