Posle zamerki iz Brisela, Novi Sad donosi Strategiju razvoja kulture

Grad je zbog toga počeo s osluškivanjem kulturne "atmosfere" u gradu putem sajta bazakulture.rs, koji bi trebalo da istraži šta Novosađani misle da nedostaje, ili bi moglo da unapredi kulturu u gradu. Ankete na sajtu biće aktuelne do kraja marta, a početkom aprila biće poznati preliminarni rezultati.

Grad će do juna raditi strateško planiranje, kako bi do kraja leta strategija bila poslata na usvajanje u Skupštinu grada.

Da se o ovoj strategiji moralo razmišljati ranije poručila je evropska komisija sa sedištem u Briselu, koja je u poslednjem objavljenom izveštaju o napretku kandidature Novog Sada istakla dokle se stiglo, koje su prednosti, a koje mane kandidature. Strategija razvoja kulture je samo jedan od zahteva Komisije u Evropi, koji mora da bude ispunjen u kompletnoj, krajnjoj prijavi Novog Sada za EPK 2021. godine u grupi zemalja koje nisu članice EU.

Krajem 2015. godine, Novi Sad je sa Herceg Novim ušao u uži izbor, a u narednim mesecima može da se očekuje i poseta evropskih delegacija, željnih da vide šta to Novi Sad i Herceg Novi zaista imaju da pruže. Medutim, komisija iznosi i nedostatke na kojima oba grada moraju da rade. Što se tiče Novog Sada, kao veliki nedostatak iznosi se da grad još uvek nema pomenutu Strategiju razvoja kulture.

"U nedostatku strategije razvoja kulture, Komisija nije u mogućnosti da formira stav kako će titula Evropske prestonice kulture uticati na ulaganja u ovu oblast. Komisija jeste prepoznala napore članova organizacionog odbora u razvoju strategije kreativne industrije u gradu", navodi se u izveštaju.

Kako se dodaje, pregled sadašnje aplikacije Novog Sada pokazuje da još uvek ne postoje nikakvi indikatori, niti ideja kako postići uspeh u razvoju kulture.

"Komisija očekuje da će konačan izveštaj ponuditi konkretne i prioritetne indikatore uspešne prakse, koja će u sebi sadržati ključne elemente titule EPK 2021", dodaje se u izveštaju.

Komisija smatra da deo aplikacije posvećen evropskim vrednostima, tradiciji i demografiji grada nije dovoljno inovativan i bogat.

"Nije jasno na koji način će se ovom titulom privući evropska publika. Okvirno, program je postavljen na veoma generalizovanoj viziji - što može da se primeni na bilo koji grad ili kandidata za EPK. Komisija želi da vidi šta je ono što grad nudi kao svoju autentičnost", navodi Komisija i dodaje da bi Novi Sad trebalo da ponovo pregleda svoj program kandidature i uključi odgovore na pitanja - zašto, kako, sa kim, kada i koliko.

Komisija očekuje da vidi mnogo jasniju viziju kako će Grad razvijati kulturno-umetnički program.

"Lista umetnika koji su internacionalno poznati nije naročito od pomoći u kandidaturi. Trebalo bi formirati budžet za svaki veći projekat kako bi komisija razumela koji se na šta odnosi. Oba grada (Novi Sad i Herceg Novi) trebalo bi da istražuju na koji način mogu da iskoriste umetnost u rešavanju društvenih problema u svojim gradovima. To je oblast koja se sve više javlja u aktivnostima budućih prestonica kulture", navodi se u izveštaju i dodaje da će se grad-kandidat odabrati na osnovu jasnih planova - na primer, kako jedna napuštena zgrada može da se restaurira i koristi kao centar za praktikovanje raznih vidova umetnosti.

Evropa zahteva da Grad obezbedi podršku kandidaturi od svih političkih partija, kako eventualne promene u strankama na vlasti narednih godina ne bi uticala na njeno sprovođenje.

Iz kategorije članica EU kandidata će dati Rumunija ili Grčka, koje odmeravaju snage. Rok za podnošenje finalne prijave je 23. oktobar, a potom će se održati završni sastanak posvećen izboru jednog od dva grada za kandidata.

Komisija navodi da kandidaturu moraju da podržavaju sve istance vlasti, pa je tako podršku nedavno dalo i Ministarstvo kulture i informisanja, kao i premijer lično. Kompletan izveštaj evropske komisije možete da pročitate OVDE.

Autorka: Gorica Nikolin - gorica@021.rs