Iako za antibioticima posežemo zbog povišene temperature i različitih infekcija izazvanih virusima, na koje ova grupa lekova dokazano uopšte ne deluje, prema rečima Vesne Vuleković, načelnice pedijatrije u Domu zdravlja, upotreba antibiotika je jako kontrolisana i pedijatri prepisuju antibiotike strogo po preporukama Vodiča dobre prakse.
"Svrsishodno uvođenje antibiotika u lečenju dece je naš stalni zdravstveno-vaspitni cilj i ne propuštamo priliku da objasnimo roditeljima da antibiotici leče samo bakterijske infekcije. Infekcije dečjeg uzrasta najčešće su pruzrokovane virusima, pa je davanje antibiotika uglavnom nepotrebno", rekla je ona i dodala da se antibiotici prepisuju isključivo na recept lekara, što je uveliko doprinelo smanjenju uzimanja antibiotika bez indikacija, tj, prema ličnom nahođenju pacijenta ili roditelja.
"Za uvođenje antibiotika odlučujemo se na osnovu prethodno uzete laboratorije i ako imamo dete sa hroničnim bolestima ili imunodeficijencijom koje moramo zaštiti od sekundarnih bakterijskih kompikacija. Mogla bi se napraviti statistička procena upotrebe antibotika u pedijatrijskoj praksi, jer svaki lekar evidentira koliko recepata je prepisao i za koju bolest, ali je trenutno nemamo", kaže doktorka Vukeković.
Slična situacija je i sa upotrebom kortikosteroida, koji se vrlo retko prepisuju u praksi, izuzev u slučajevima teške kliničke slike koja ugrožava vitalne funkcije deteta. Prema podacima Doma zdravlja, ovi preparati se češće koriste u vidu krema i masti za kožne promene, bez saveta lekara i recepta.
Inače, svaki lekar bi, pre nego što prepiše antibiotik, trebalo da pošalje pacijenta da uradi antibiogram, kojim se proverava na koji je antibiotik i koliko osetljiva određena bakterija. Međutim, u Srbiji se ova provera radi mnogo ređe nego što bi trebalo, a više o tome pročitajte OVDE.
Podsetimo, nedavna istraživanja pokazala su da je Srbija jedna od vodećih zemalja u Evropi po upotrebi antibiotika, pa je tako u 2014. godini preko RFZO u apotekama izdato 5.284.000 pakovanja antibiotika, dok je za prvih devet meseci 2015. izdato 3.855.000 pakovanja.
Svako drugo dete je primilo makar jedan antibiotik tokom godine, dok je svako peto primilo tri ili više antibiotika. Prema smernicama Evropskog nadzora za antibiotsku potrošnju, svega 20 odsto dece treba da dobije antibiotik u slučajevima akutnog zapaljenja sinusa i upale nosne duplje. U našoj zemlji procenat dece koja su za te dijagnoze dobila antibiotik je 96 odsto, pokazalo je istraživanje Bojane Božić iz Instituta za farmakologiju Medicinskog fakulteta.
Zbog toga domovi zdravlja, ali i sekundarne zdravstvene institucije mnogo rade na edukaciji i informisanju građana kako bi bili što više zdravstveno prosvećeni i shvatili štetnost upotrebe antibiotika, pogotovo kada nema razloga za njihovo uzimanje.
Autorka: Gordana Ćosić (gocacosic@021.rs)
.jpg)
Komentari 2
Manja
Za to vreme bolest već prođe, ali se ne izlečite skroz, ali tako je kako je.
mama
vecina se javi dr i pre nego sto ovo uradi ..dr treba da uputi da se nesto od analiza uradi..nekad se desi i da se prilikom pregleda ustanovi da je za lecenje neophodan ab a da ce se samo preko antibiograma potvrditi ili korigovati terapija..pogotovo kod urinarnih infekcija..
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar