Dok drugi od đubreta zarađuju, mi izgubimo desetine miliona evra

Piše: Slobodan Krajnović

Edukativni crtani film, Pepa prase, naučio je mnoge mališane ono o čemu se kod nas povremeno priča u vrtićima i školi, a malo u porodici - naučio ih je da je važno odvajati otpad i brinuti o okolini, a puno klinaca je po prvi put čulo i za pojam reciklaža.

Desetogodišnji Ognjen Polovina iz Novog Sada je još u najmlađem uzrastu naučio šta je to reciklaža i zašto je važna. Zaražen epizodom u kojoj porodica prasića razvrstava i reciklira kućni otpad, opsesija su mu postali kamioni đubretari. Danas, kao učenik četvrtog razreda, uči o tome u školi i sam odvaja kućni otpad.

Za njega, ovo je tema od životnog značaja. - Važno je za ekologiju naše planete da brinemo o svojoj sredini, da je ne zagađujemo kako ne bismo ugrozili najvažnije resurse poput vode i hrane - kaže Ognjen. Zato je nedavno ponovo odlučio da sam odvaja kućni otpad, a u tome su ga podržali roditelji. Redovno skuplja plastičnu ambalažu, na jednoj od kanti nalepio je oznaku za pet, ali razočarenje je neizbežno. Tako odvojeno đubre jednostavno nema ko da namenski odnese.

- Kada su sklonjeni žičani žuti kontejneri pre dve godine u koje smo stavljali plastične flaše, nisam znao više gde da ih odlažem. Kod kuće svu plastiku skupljamo u posebnu kesu, ali niko ne želi da dođe i da to uzme tako odvojeno. Đubretari svo smeće zajedno iskrenu u kamion - otkriva Ognjen kako je prošao u svojoj ambiciji da odvaja otpad.

Mama Dušica potvrđuje da nema načina kako da još više podrži ekološki osvećeno dete.

- Stalno se vraćamo na isto. Ti hoćeš i uz pomoć ličnih napora želiš nešto da uradiš, ali kod realizacije nailaziš na zid. Jednostavno, to je lanac u kom pojedinac ne može sam do kraja da istera stvar, već zavisi i od drugih. Zvali smo Čistoću više puta, ali ništa. Da bi tako nešto i mogli da radimo, morali bi da nam daju posebnu kantu za pet ambalažu, najverovatnije i da imaju poseban kamion za to, ali toga nema. Zvali smo i firme koje recikliraju, ali im se ne isplati da dolaze za tako male količine.

Madrid zaradi 30 miliona evra prerađujući đubre

Iako vrlo retko imaju prilike da vide različite kante namenjene za drugačiju vrstu otpada, u obdaništima širom Srbije se deci sve više priča zašto treba razdvajati đubre, dok u školama zavisi mnogo od udžbenika i samog nastavnika. Postoje i neke povremene akcije, pa tako u nekoliko školskih dvorišta u Novom Sadu od prošle godine stoje kante u tri boje. Međutim, radnici gradske Čistoće sav otpad, bio on razdvojen ili ne, istresu u isti kamion pa takvi pokušaji širenja svesti kod školaraca postaju besmisleni, čak i štetni.

S druge strane, u zemljama Evropske unije gde postoji uređen sistem upravljanja otpadom, izuzetno se mnogo polaže na edukaciju najmlađih u širenju ekološke svesti. Tehnološki park Valdemingomez kraj Madrida, koji je 021 imao priliku da poseti, jedan je od najvećih u Evropi gde se prikuplja, deponuje, odvaja i prerađuje otpad. Oni godišnje imaju 10.000 posetilaca, od kojih je 85% dece za koje su napravljene i posebne prostorije u kojima uče šta treba da rade sa đubretom iz kuće, kako se i zbog čega ono razdvaja.

U Valdemingomez svakog dana stigne 4.286 tona otpada koji naprave Madriđani. Kao i u bilo kom evropskom gradu, i u Madridu su kontejneri u više boja u koje građani mogu da odlažu unapred razvrstan otpad. A primarna separacija samo je početak procesa upravljanja otpadom koje Evropska unija pred svoje članice, pa i one koje će to tek postati, postavlja kao jedan od važnijih zadataka.

Prema rečima Ramona Linase iz madridske Uprave za oblast životne sredine, u glavnom gradu Španije procenat otpada koji se iskoristi dostigao je 28%, a cilj koji je pred njih postavila Evropska unija je 50%.

- Mi želimo da napredujemo i više brinemo o okolini. Zato je sledeći veliki cilj da se podigne svest da se još više razdvaja otpad uvođenjem i braon kante za biološki otpad, a po uzoru na italijanski Milano. Tamo je nakon uvođenja adekvatnih mera, mogućnost iskorišćenja otpada porasla sa 30 na neverovatnih 70 odsto. Trudićemo se da ispoštujemo evropske direktive i sa akcijom počnemo što pre. Namera nam je da braon kante za organski otpad prvo uvedu pravni subjekti, a tek nakon njih mere će se primanjivati i na građane. Takođe, u školama se najmlađi uče o značaju razdvajanja otpada u skladu sa evropskim programima STARS kojem se ujedno prilagođava i nastava. Jednostavno, mora se uticati na kolektivnu svest, za dobrobit svih raznim akcijama koje će doprineti pozitivnom rezultatu - kaže Linasa.

Prva velika akcija podizanja svesti o značaju razdvajanja otpada i reciklaže u sklopu brige o sredini u kojoj živimo, počela je u Madridu 15. marta. Grad je pokrenuo veliku kampanju promovisanja selektivnog odvajanja otpada iz domaćinstava, a sa krajnjim ciljem da u budućnosti Madrid postane održivi grad. Ova kampanja, koja će se odvijati u više faza, pre svega je usmerena na odrasle, jer je uočeno da je puno toga učinjeno kod mlađih, a vrlo malo kod starijih uzrasta po pitanju razvijanja ekološke svesti.

Linasa ocenjuje da Madriđani nisu u dovoljnoj meri zainteresovani da razdvajaju đubre što ceo sistem čini neefikasnim i skupim. 

- Ljude jednostavno mrzi da odu do mesta gde su kontejneri za odvajanje otpada. Najlakše im je da sve strpaju u vreće i ostave ispred vrata. U Madridu se đubre iz kuće odlaže u dve kese, u žutu ide plastika, dok u crnu ide tzv. mokri otpad, odnosno organski. Za papir i staklo postoje kontejneri. Ali mnoge mrzi da idu do kontejnera i onda svašta trpaju u kese koje nose posebne ekipe. A pošto niko ne zaviruje u te kese, kaznena politika je ostala samo na papiru. Zato želimo da raznim akcijama podignemo svest o važnosti brige o okolini.

Gubimo od 50 do 100 miliona evra godišnje zbog nebrige o otpadu

Srbija je trenutno daleko od standarda koji su pred nju postavljeni, pa ni edukacija onda nije prioritet. Još uvek nije počela ni primarna separacija otpada, dakle ono osnovno razdvajanje u domu i na ulici, pa stoga ni ne čudi podatak da se kod nas reciklira tek 1% komunalnog otpada.

Tako je u Novom Sadu pre 15 godina izgrađen prvi reciklažni centar u Srbiji u koji se po otvaranju od 400 tona otpada dnevno otpremalo 300, dok danas on jedva primi do 15% svog đubreta. Razlog tome leži u činjenici da su od tada prošla četiri izborna ciklusa, da su se vlasti menjale pa tako i direktori koji su na čelne pozicije postavljali uglavnom nestručne ljude, svoje partijske kolege, rođake ili kumove, nezainteresovani za funkcionisanje sistema već isključivo za privatne biznise ili dilove.

Nebriga o otpadu košta građane Srbije najmanje 50 miliona evra godišnje, podaci su Privredne komore Srbije. Ali kada bi se uračunao i otpad iz industrije koji se ne može izmeriti, onda ta cifra dostiže i 100 miliona.

Koliko zaostajemo govore i vrlo egzaktni podaci o tome koliko se od otpada može zaraditi i iskoristiti u neke druge svrhe. Glavni inženjer madridske deponije Valdemingomez, Hose Luis Sifuentes, kaže da se od đubreta koji ostaje iza Madriđana godišnje zaradi oko 30 miliona evra, pre svega prodajom sirovina za recikliranje, ali i da korist od prerade otpada osećaju i sami građani.

- Od organskog otpada proizvodimo kompost, ali se od najvećeg dela tog organskog materijala pravi biogas. Od njega se kasnije dobija biometan koji se ubrizgava u gasni sistem Španije. Jedini smo koji to rade u Španiji i jedni od malobrojnih u svetu koji proizvode gorivo od otpada. U okviru celog procesa korišćenja biogasa proizvodi se i struja. Ukupno se u elektrani koja je izgrađena u okviru celog kompleksa Tehnološkog parka proizvede preko 200.000 MW/h struje za godinu dana. Količina struje koju proizvedemo od đubreta pokriva 4.4% sve potrošene struje u Madridu za jednu godinu. Bolje rečeno, to je dovoljno struje za godišnju javnu rasvetu celog Madrida.

Upravljanje otpadom nije nimalo jeftin posao, tvrdi Hose. On kaže da je godišnji trošak ovog Centra za prikupljanje, deponovanje, separaciju i preradu otpada koji proizvode Madriđani oko 67 miliona evra, a da je izračunato da je kompletna gradnja Valdemingomeza od 70-tih do danas koštala oko 480 miliona evra. Ali, kako smatra, jednostavno drugog načina nema ukoliko želimo da se brinemo o životnoj sredini.

Katastrofalno stanje sa srpskim deponijama

U Srbiji upravljanje otpadom nije rešeno, a čak 99% otpada završi na deponijama što nas svrstava na samo dno evropskih zemalja po ovom pitanju. Na novosadskoj deponiji je nataloženo milion kubika smeća na otvorenom, dok deponija u Vinči kod Beograda faktički predstavlja najveće neuređeno smetlište u Evropi.

Pokrajinski sekretar za zaštitu životne sredine Slobodan Puzović kaže da cela Srbija ima velik problem sa deponijama, kako divljim, tako i "uređenim" i da je problem upravljanja otpadom jedan od najvećih koji trenutno postoji u zemlji.

- Postoje istraživanja o tome koliko se u Srbiji proizvodi otpada i gde se on odlaže i ti podaci su porazni. Postoji svega mali broj deponija koje ispunjavaju domaće propise i evropske standarde, dok je daleko više divljih smetlišta, kojih ima uz skoro svako naselje. Procene su da u Srbiji ima preko 4.000 divljih smetlišta, a u samoj Vojvodini oko 600. Ovo je veliki broj, jer samo u Vojvodini ova smetlišta zauzimaju oko 700 hektara zemljišta sa oko 10 miliona tona otpada tokom proteklih decenija. To je ogroman ekološki problem - priča Puzović.

Ipak, u moru negativnih postoji nekoliko pozitivnih primera. Krajem prošle godine u Pančevu je počela sa radom nova regionalna deponija u koju će biti odlagan otpad iz Pančeva i Opova. Deponija kraj Sremske Mitrovice, čija je izgradnja potpomognuta fondovima EU, dobila je 17. marta probnu dozvolu za rad čime će uskoro biti rešen dugogodišnji problem pravilnog odlaganja otpada za više od 200.000 stanovnika Srema i Mačve. I ostale regionalne deponije u Vojvodini su u raznim fazama realizacije, deponija u Inđiji je skoro gotova, dok je nedavno Evropska unija obezbedila 17 miliona evra za završetak uređenja Subotičke regionalne deponije koja bi pokrila sever Bačke i Banata.

Da bi se rešila situacija na nivou cele Srbije potrebna su višegodišnja ulaganja, kaže Puzović.

- Međutim, kako je pre više od tri godine ukinut Fond za zaštitu životne sredine, izgradnja regionalnih deponija, reciklažnih centara i separacionih postrojenja uglavnom stoji, jer lokalne samouprave uglavnom nemaju novac da sami to urade. Praktično sve deponije kojima upravljaju lokalne samouprave nemaju najosnovnije kriterijume da se spreči curenje otpadnih voda u zemljište, a često se i pale, pa je stanje baš loše. Takođe, skoro da više nema ni subvencija firmama koje se bave selekcijom i reciklažom otpada, a takvih je samo u Vojvodini oko 200, što se uglavnom ranije finansiralo iz Fonda za zaštitu životne sredine.

EU traži da sve deponije budu sanitarno uređene

Ogromna većina deponija u Srbiji nije u skladu sa tehničkim standardima EU, u lošem su ekološkom statusu, zagađuju se zemljište, podzemne vode i vazduh. Pomenimo da je samo metan, koji sačinjava 37-50% deponjskog gasa više od 20 puta štetniji po klimu i ozonski omotač nego ugljendioksid, što praktično znači da 1 tona metana oštećuje ozonski omotač (efekat staklene bašte) kao 21 tona ugljen dioksida.

S druge strane, Evropska unija traži od svojih članica da do 2020. godine više nema deponija koje nisu sanitarno sređene i ne zanima ih kako će koja država taj problem da reši. Standardi u upravljanju otpadom koji se nameću ne treba da iznenađuju nakon procena da je samo u poslednjih pola veka nastalo više smeća nego tokom čitavog ljudskog postojanja. U okviru pojedinčanih ciljeva koje Srbija treba da ispuni pre ulaska u EU, navodi se da je do 2019. godine neophodno postići stopu iskorišćenja reciklaže ambalažnog otpada na 25% od njegove količine.

Trenutno se u našoj zemlji reciklira tek 1% komunalnog otpada, a razlog za ovako poražavajuću činjenicu leži u niskom nivou ekološke svesti pojedinca.

Zato je upoznavanje gradjana sa problemom otpada neophodno, a dok se ne pokrene sistem desetogodišnji Ognjen ostaće za sada retko osvešćeno dete bez mogućnosti da sam nešto konkretno uradi za sredinu u kojoj živi.

Deo ove reportaže snimljen je tokom posete autora Španiji, organizovanoj u okviru projekta "Medijska putovanja u EU", Delegacije EU i Britanskog saveta u Srbiji.