Nestaju trščare, Novi Sad ide u visinu

Vrlo brzo sličnu sudbinu će doživeti i neke od najstarijih kuća u Vojvodini, kuće-trščare u Ulici kraljevića Marka, s obzirom da su vlasnici placeve prodali firmi "Galens", koja gradi i soliter u centru Novog Sada.

Naime, nakon što je republička vlada avgusta prošle godine donela odluku o brisanju prostorno kulturno-istorijske celine kuća-trščara u Ulici kraljevića Marka, novosadski parlament je ekspresnim glasanjem vladajuće većine doneo novi urbanistički plan za taj blok i predvideo da se umesto kulturno-turističke celine sa parkom sagradi devetospratnica.

Ove odluke je pratila i brza prodaja parcela i kuća, pa je "Galens invest" u januaru počeo postupak uknjižbe nad ovim parcelama. Ovo usvajanje odluka i potezi koji sada vode do konačnog rušenja kuća-trščara su razočarenje za nekadašnjeg predsednika Skupštine grada Aleksandra Jovanovića koji je pokušao da izdejstvuje rešenje da se kuće očuvaju.

On smatra da iako nije uspeo da pomogne, ovo što se sada desilo je najgluplje moguće rešenje. Jovanović dodaje da su postojali načini da Grad sačuva trščare za buduće generacije.

"Ovo je sigurno najgori mogući put. Mislim da je nedopustivo, sramno, ponižavajuće do krajnjih mera da su poslednje trščare faktički osuđene na smrt zato što se to verovatno nekom ne dopada kao kulturna baština Vojvodine. Mislim da je to poslednja kap u čaši, kap koja je prosto presudila da se bilo kakva kulturna baština u Novom Sadu očuva. Nakon situacije sa soliterom u centru i trščarama i rušenja niza drugih objekata koji su od kulturnog značaja, jasno je da Novi Sad gubi svoje lice", navodi Jovanović.

Nekadašnji predsednik gradske skupštine dodaje i da je Grad mogao da uđe u projekat otkupa kuća-trščara od vlasnika, umesto što je skinuo zaštitu sa njih i potom promenio plan kako bi se tu sagradila stambena zgrada.

Da se rušenja i dalja devastacija Novog Sada moraju zaustaviti, mišljenja je i bivša direktorka Zavoda za zaštitu spomenika kulture Donke Stančić koja je za "Blic" nedavno izjavila da se moralo izbeći rušenje trščara i zgrade Komunalne banke. Ona je objasnila da je pokušala da spreči oba slučaja, ali je preglasana u Zavodu za zaštitu spomenika kulture zbog interesa investitora. Stančić je ocenila i da se trinaestospratnica neće nikako uklopiti u gradskom jezgru, kao i da postoje ranije odluke Grada da u centru ne sme biti visokih zgrada.

Decenijama stav da nema zidanja iznad sedam spratova

Kao što je Stančić pomenula, od osamdesetih godina u Novom Sadu nije bilo zidanja solitera, sem dva-tri slučaja, jer je postojao stav da nema gradnje preko sedam spratova. Tome je kumovalo to što vatrogasci u Novom Sadu nemaju potrebnu opremu za gašenje požara na visokim zgradama, čiji je najbolji primer požar na bivšem Radničkom univerzitetu koji je izgoreo aprila 2000. godine.

Odbornik DS-a Goran Radojev za 021.rs kaže da su i pored protivljenja opozicije gradske vlasti poslednjih godinu dana donele niz odluka kojima su dozvolile zidanje solitera, pri čemu nisu davale niakva obrazloženja za takve poteze iako se novi objekti prave na mestu spomenika kulture. Prema njegovim rečima, odbornici su pokušali da sa drugim građanima i preko javnih uvida utiču na to da se planovi ne menjaju tako da niču soliteri, ali nisu uspeli jer su preglasani. Pri tome, nisu dobili ni odgovore zašto se to radi.

"Gradska vlast ne samo da je odbila sve naše predloge, nego nije ni u jednom jedinom trenutku pokušala da objasni zašto se dozvoljavaju promene urbanističkih planova gde nije jasan interes Novog Sada i građana, ali je jasan interes investitora koji želi što više spratova da sagradi na lokacijam na kojima to nije primereno. Kada je reč o ove dve lokacije u centru, kraljevića Marka i Narodnih heroja, dovoljno je da se setimo kako su ekspresno skinuli zaštitu sa tih objekta i zbog toga se sve više pominje da Novi Sad nije "Srpska Atina", nego "Srpska Palmira", kaže Radojev.

Gradski čelnici proteklih meseci skoro ni jednu izjavu nisu dali o promeni urbanističkih planova, a ako su nešto i rekli, to se svelo na to da se radi o potrebi da se pokrene građevinska operativa u gradu i da se tako rešavaju problemi sa zapuštenim lokacijama u Novom Sadu.

Direktor JP "Urbanizam" Dušan Miladinović za 021.rs kaže da nema zabrana zidanja visokih zgrada, a da se donošenjem ovakvih odluka omogućava kvalitetnija gradnja. On je pojasnio da će se tako smanjiti zauzimanje poljoprivrednog i građevinskog zemljišta jer će u jednog zgradi biti više stambenih jedinica.

Prema njegovim rečima, stanogradnja na Detelinari i Grbavici je dovela do nedostatka parkinga i zelenih površina, dok će sada biti građeni viši objekti koji će okolo imati dovoljno prostora za te sadržaje, kao i za dečija igrališta i drugo. Miladinović smatra da se ovim popravlja situacija. Dodajmo i da je direktor Urbanizma naveo i da se protiv izmena buni manji deo građana, kao i da se stručnjaci slažu sa projektima koji se realizuju.

Ovim je čovek zadužen za urbanizam grada, koji je nedavno smenjen od strane kolega sa mesta predsednika Društva arhitekata Novog Sada i koji su kao organizacija nedavno zatražili da se obustavi projekat gradnje solitera u centru, potvrdio već izneti stav da se ide u susret investitorima jer je potrebno da građevinci rade. Ipak, teško da će Novosađane uveriti da je rušenje kulturnog nasleđa i zidanje solitera na tim mestima budućnost grada koji nosi titulu "Srpska Atina" uz kandidaturu za Evropsku prestonicu kulture 2021. godine.

Autor: Žarko Bogosavljević - zarko@021.rs