Osnovcima zbog preteških đačkih torbi strada zdravlje

To je suprotno preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Koliko preteške đačke torbe stvaraju problema deci potvrdila je i Novosađanka Sandra Adam, koja kaže da njen devetogodišnji sin ima brojne probleme zbog preteške torbe.

"Tašne su preteške. Deca nose, na primer, za jedan predmet po četiri knjige, a u toku nedelje koriste jednu ili dve, a ostale nose eto tako ako zatrebaju. Dakle ako danas ima četiri časa to je šest udžbenika viška u toku dana. Njegova se torba i pocepala, jer je mali i ne može to sve na leđima stalno da nosi, pa vuče tu torbu po patosu", rekla je ona.

Zbog ove činjenice novosadski osnovci često imaju problema sa različitim oboljenjima kičme i poremećajima muskulature, a sve to otežava i njihov dalji psiho-fizički razvoj, potvrdio je za 021 doktor Predrag Filipov iz Doma zdravlja Novi Sad.

"Najčešći problemi koje imaju su bolovi u leđima, vratu, glavobolja, smanjena koncentracija i pažnja usled smanjene cirkulacije u pojasu vrata. Pored toga, deca često imaju loše držanje tela koje prethodi deformitetima kičmenog stuba, najčešće skoliozi, odnosno krivljenju kičmenog stuba u stranu ili pak krivljenju kičme napred ili nazad", rekao je Filipov.

On je dodao da se deformiteti ne javljaju odmah već nakon nekoliko godina nošenja teških đačkih torbi, a kao poseban preduslov istakao je činjenicu da deca na neispravan način nose te svoje teške torbe, koje često nemaju dovoljno široke naramenice pa težina ne može ravnomerno da se rasporedi. Sve to u krajnjoj liniji može prerasti u veće deformitete kičme ili pak stopala.

U "Monika projektu" sprovedenom nad novosadskim predškolcima i decom školskog uzrasta zapaženo je da čak 2/3 dece ima loše telesno držanje, njih pet odsto deformitet kičme a 25 odsto deformitet stopala, dok se ovi parametri povećavaju kako deca prelaze u dalje razrede osnovne škole. Rezultati poslednjih pregleda pokazuju da svako treće dete u Srbiji ima neki oblik telesnog deformiteta zbog nošenja teških đačkih torbi.

Sa druge strane Svetska zdravstvena organizacija nalaže da maksimalna težina školske torbe s priborom i pratećom opremom ne sme da bude veća od 10 odsto ukupne telesne težine deteta, što u Novom Sadu, a i Srbiji uopšte nije slučaj, smatra Dragana Ćorić, predsednica Udruženja "Roditelj".

"Postoje interni pravilnici prema kojima je svaki nastavnik dužan da deci kaže šta konkretno treba da nose od knjiga, ali nastavnici ni sami ne znaju šta će i kada deci trebati od knjiga pa ih teraju da nose sve. Prema novom Zakonu o udžbenicima nastavnik može od dece da traži samo zvaničan đački komplet, a ako traži neku novu knjigu ili zbirku, to mora da naglasi i najavi pre početka školske godine", objasnila je Ćorić. 

Kako 021 saznaje iz Školske uprave za Južnobački okrug ne postoji zakonska regulativa koja školama nalaže da u svaku učionicu ugrade ormariće za knjige, već je to ostavljeno školama da samostalno odluče shodno svojim finansijskim kapacitetima.

Lekari savetuju da je neophodno da roditelji posmatraju svoje dete i čim nešto primete odvedu ga kod lekara jer je veća šansa za izlečenje ako se deformitet otkrije u začetku. Takođe, smatraju lekari, treba voditi računa i o samoj prevenciji, odnosno usmeravati dete u dogovoru sa nastavnicima da ne nosi kompletan set knjiga, već samo one osnovne.

Autorka: Gordana Ćosić (gocacosic@021.rs)