Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna plata ovog marta u Novom Sadu je iznosila 70.796 dinara bruto, a 51.434 dinara kada se ogole svi porezi i doprinosi. U poređenju s prošlom godinom, to je za oko hiljadu dinara veći iznos, a kako navode u Republičkom zavodu za statistiku, prosečna neto plata u martu je čak tri odsto veća u odnosu na prosek u januaru ove godine. Taj procenat je duplo veći u odnosu na zarade ostvarene proleća prošle godine.
"Podaci o zaradama zaposlenih kod pravnih lica u svim oblicima svojine prikupljeni su putem statističkog istraživanja, dok su podaci o zaradama zaposlenih kod preduzetnika preuzeti iz evidencija Poreske uprave", navode u RSZ.
Novosađani, međutim, ne osećaju da su im plate veće, jer one to realno ni nisu. Prosek plata u Novom Sadu ne dižu Novosađani prosečnih zarada, već oni izrazito bogati privatnici, službenici i direktori, kojih je s razvojem privatne prakse sve više. Većina zaposlenih kod privatnika nisu dobili povišicu godinama, te su im plate još uvek na nivou od pre nekoliko godina, kada je prosek bio oko 30.000 dinara. Toliko zarađuje Milomir Vasić, 56-godišnji mesar iz Novog Sada, kojem gazda sedmu godinu zaredom nije dao dinar povišice.
"Plata mi je ista, cene su sve više, a kapitalizam nam je uništio život. Sin mi često kaže da mi je plata niska jer se ne zalažem za sebe, jer ćutim, ali gazde su takve - kada im se suprotstaviš, prete ti otkazom i lako ga i potpisuju, a iako imam 35 godina staža, teško ću u ovim godinama naći novi posao", navodi ovaj Novosađanin i dodaje da se više oseća kao gradska sirotinja, nego kao građanin koji će živeti bolje za dve godine, kako stalno sluša od političara na vlasti.
I gradske sirotinje je sve više. Prema poslednjim istraživanjima (koja se rade jednom godišnje i najsvežiji obrađeni podaci se odnose na prošlu godinu), na ivici siromaštva živi 25,4 odsto građana. Ti građani, kako navode u Republičkom zavodu za statistiku, "nisu nužno siromašni, već samo imaju veći rizik da to budu". A rizik za siromaštvo je, prema statistici, život s manje od 31.332 dinara za četvoročlanu porodicu, 26.856 dinara za tročlanu porodicu, a za osobu koja živi sama taj iznos je 14.920 dinara. Da precizna statistika nikako ne prikazuje realno stanje za 021 tvrdi ekonomistkinja Biljana Trifunović i dodaje da brojke i na papiru i u životu "kvari" visoka nezaposlenost. Ona objašnjava da na papiru i privreda beleži blagi rast, ali to osećaju samo bogataši, ne Novosađani.
"Prosek u platama dižu zaposleni u javnim preduzećima i drugim državnim institucijama, ali i zaposleni u stranim firmama, kojih ima dosta kako u Beogradu, tako i u Novom Sadu. Za naše prilike, te strane firme daju fine plate, a za njihove prilike su one mizarne. To je moć statistike - ona sada pokazuje rast privrede od 0,8 odsto, i to zato što je 2015. godina bila uspešna godina u odnosu na 2014. godinu, kada su bile poplave i nije radila elektroprivreda, rudnici su bili zatvoreni. Normalno da je reč sada o nekom uspehu. U suštini, mi nemamo rast. Ako uporedimo 2014. u odnosu na 2013. godinu, možemo reći da smo imali pad", objašnjava ova stručnjakinja.
Ono što je sigurno, navodi Trifunovićeva, je da su republički podaci tačni i bazirani na činjenicama. Međutim, niko "na ulici" neće reći da živi bolje, a naša sagovornica dodaje da se mora raditi na upošljavanju mladih kako bi statistika odgovarala realnoj situaciji.
"Jednostavno tako je, svi koje poznajemo, pa i mi, kažemo da su nam prihodi niski i većina iznosa one na režiju, hranu, nema tu šta da ostane za život. To je poražavajuće. Jako je velika nezaposlenost, ali ona stvarna nezaposlenost, kada ljudi sede kod kuće i ništa ne rade. Kad imate veliki procenat nezaposlenih ljudi, kad penzioneri izdržavaju nezaposlene, sve to ulazi u statistiku i dobijemo ovo što imamo. To ne bi smelo tako i ljudi bi morali da nađu i prihvate i manje plaćen posao, za početak. Ima firmi koje stalno imaju otvorene konkurse na koje se niko ne javlja", objašnjava Trifunovićeva za naš portal.
Inače, mladi 18-24 godine najviše su izloženi riziku od siromaštva, kao i mlađi od 18 godina. Neobično je da najnižu stopu rizika od siromaštva imaju stariji od 65 godina, a 15 odsto penzionera jedva krpi kraj sa krajem, pokazuje statistika.
Autorka: Gorica Nikolin - gorica@021.rs
Foto: Z. Strika
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "LSV pita Dolovac: Da li je protiv Zobenice pokrenut postupak, da li će biti izručen iz Trsta?")
_ambulanta_krevet.JPG "Zdravstvo u Novom Sadu: Manjak lekara, neophodna zamena dotrajale opreme")
Komentari 41
Mile
Mile
Kolibri
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar