Novosadski robot Marko na probi u Dečjoj bolnici

Na projektu je radilo gotovo četrdeset stručnjaka iz domaćih naučnih institucija i fakulteta, a finansira ga Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Uskoro će se Marko testirati u novosadskoj Dečjoj bolnici, gde će pomagati deci sa smetnjama u razvoju. Marko, jedinstven u svetu, treba da motiviše decu na terapiji da što duže rade vežbe, neophodne za poboljšanje njihovog zdravlja. Radi se o tipu društvenih robota, čiji je razvoj veoma aktuelan u svetu.

Projekat čiji rezultat je robot Marko krenuo je 2011. Ali, ovaj saputnik obolele dece i dalje će se u hodu (radom s decom i terapeutima) usavršavati i prilagođavati praktičnim potrebama malih pacijenata. Kako je nastao Marko, koji poznavaoce robotike podseća na zlatno doba srpske robotike šezdesetih, Politici je ispričao profesor Fakulteta tehničkih nauka Branislav Borovac, vođa tima za stvaranje robota.

Profesor Borovac kaže da je ideja o robotu došla spontano u razgovorima s kolegama Medicinskog fakulteta o problemima koje imaju u radu s malim pacijentima obolelim od cerebralne paralize. Valjalo je smisliti kako ih motivisati za što duže vežbanje, jer rezultati zavise o dužini vežbanja.

"Učinilo nam se da bismo mogli da pomognemo tako što ćemo im ponuditi interesantnog partnera za rad s kojim bi voleli da sarađuju. On bi im pokazao vežbu ukoliko je to potrebno i pohvalio ih kada je urade ispravno. Kao inženjeri nismo imali šta bi robot trebalo da radi i kako bi trebalo da izgleda. Zato smo pozvali kolege drugih struka (medicinare, psihologe i umetnike) da nam pomognu. Dugo smo radili na definisanju robota, ali kada je sve dogovoreno krenuli smo u ostvarivanje naše vizije", priča Borovac.

Ističe da Marko nije u potpunosti završen. Tako, na primer, od konjića na kome Marko u završnoj fazi treba da sedi, postoji samo ram, a upravo se pravi i sedlo od ugljeničnih vlakana koje po izgledu treba da bude u skladu s ostatkom Markovog "oklopa".

"Elektroniku još treba doraditi. I kada završimo hardversku osnovu, tek predstoji interesantan i važan posao. U saradnji s lekarima, kroz testiranje u praksi, trebalo bi da dođemo do finalne realizacije softvera, promeniti ono što nismo dobro zamislili i dodati ono što još nemamo. Jedino će primena i rad s decom pokazati da li smo uspeli. Posebno sam ponosan što na to što se trudimo da, koliko god smo u stanju, opravdamo renome koji smo stekli u vreme dok je profesor Miodrag Vukobratović bio aktivan, a to nije lako. Pripremamo robota sa ženskim likom. Studenti su je nazvali Sara i trebalo bi da posluži kao napredna platforma za istraživanja iz oblasti uverljivog socijalnog ponašanja robota u čovekovom okruženju", kaže Borovac i zaključuje da je radom na Marku iznedrena generacija mladih stručnjaka potpuno sposobnih da preuzmu odgovornost daljeg razvoja naše robotike.

Više o dostignućima novosadskih naučnika pročitajte OVDE.