Kula sa "pijanim satom", poklon Marije Terezije građanima novog carskog grada, izgrađena je sredinom 18. veka. Tokom dva i po veka postojanja, kazaljke na satu su često stajale u mestu, ali od 1988. godine, zahvaljujući Lajošu Lukačiju, mehanizam ne zastajkuje.
Prema rečima Lukačija, njegova priča počinje rođenjem u podgrađu Tvrđave, jer je oduvek gledao u sat na gornjem Bastionu Svetog Luja. Nakon što kazaljke neko vreme nisu radile, ovaj bravar je odlučio sam da pogleda o čemu se radi.
"Nerviralo me je što sat ne radi i rešio sam da vidim u čemu je stvar. Dobrovoljno sam se prihvatio svega, bez ikakvih garancija za uspeh, ali eto, posrećilo mi se. Rešio sam problem u mehanizmu i počeo da pratim rad sata, pa sam se stalno vraćao da ga navijem, što mi je postalo dnevna rutina", kaže za 021.rs Lukači i dodaje da sat navija i danas, jer mu niko nikad od nadležnih institucija nije rekao da li to sme da čini ili ne.
Za brigu o najprepoznatljivijem simbolu Novog Sada Lukači ne dobija ni dinar, ali kako kaže, to nije problem i to ne traži, samo bi voleo da se reši status kule sa satom.
"Nekoliko puta sam se obraćao mnogim gradonačelnicima tražeči da Grad preuzme deo odgovornosti, da nešto uloži u ovaj spomenik, ali nije bilo pozitivnih reakcija. Sada sve ovo opstaje zahvaljujući donacijama i dobrovoljnim prilozima. "Rotari klub" je nedavno promenio platforme u unutrašnjosti kule, finansirao mehanizaciju za navijanje, a omogućiće i da se zvono ponovo oglasi", kaže Lajčika, kako ga zovu brojni prodavci suvenira na Petrovaradinskoj tvrđavi.
Sat je nekoliko puta tokom svoje istorije bio obnavljan, što se može videti i po godinama koje su urezane na samoj kuli. Najpre je 1941. godine grom udario u kulu i spalio je, nakon čega je obnovljena. Tokom NATO bombardovanja jedan šrapnel je polomio šalukatre, i taj problem nije bio rešen narednih 15 godina, dok nije stigla donacija "Tamburica festa". U međuvremenu su golubovi uništili unutrašnjost, ali je i taj problem sada uklonjen.
Ovaj šezdesetšestogodišnjak dodaje da ni Novi Sad ni Petrovaradinska tvrđava ne bi bili ono što jesu da nema ovog sata.
"Vreme se promenilo, pa čak se promenila i namena sata. Ali kad pogledate da je ceo ovaj mehanizam rađen ručno, bez alatnih mašina, onda znate da je reč o nečemu jedinstvenom. Danas nas fascinira visoka tehnologija, ali to čini i ovaj sat, kao što je činio i dva i po veka ranije. On vuče dušu, u njemu se nalazi i malo nostalgije, taj otkucaj koji se čuje je zaista nešto lepo", ističe Lukači.
Kako funkcioniše mehanizam sata?
Kazaljke, od kojih velika pokazuje sate, a mala minute, pokreće mehanizam u kom postoje tri jedinice. Srednja jedinica meri vreme i ona na svakih petnaest minuta daje impuls jedinici sa desne strane, čiji je zadatak da zvono odzvoni četvrtine sata. Ukoliko je prva četvrtina, zvono će se oglasiti jedanput, a na 45. minutu, zazvoniće tri puta. U punom satu se daje impuls levom mehanizmu koji će u zvono kucnuti onoliko puta koliko ima časova, pa će se u tri sata zvono čuti tri puta.
Iako će nova mehanizacija sata smanjiti potrebu za ručnim navijanjem, kula će i dalje zahtevati redovne posete. Ta činjenica ne zabrinjava Lukačija, jer je, kako kaže, njegova ćerka spremna da preuzme ulogu čuvara sata onda kada on to više ne bude mogao.
Zbog doprinosa u očuvanju kule i sata na Petrovaradinskoj tvrđavi, Zavod za zaštitu spomenika kulture ga je nominovao i za Februarsku nagradu Novog Sada.
Komentari 7
Mislilac
Veronika
/
da nije njega nikla bi 13spratnica
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar