Fantomske organizacije troše novac Novosađana pred budnim okom vlasti

Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs

Novi Sad

28.06.2016.

18:30 > 18:32

Osnivanje preko noći, nepoznati izvori finansiranja, politička imena i nepostojanje bilo kakvog traga o delovanju dovoljni su dokazi da je neko udruženje građana ili nevladina organizacija sumnjiva.

Kao i većina gradova u Srbiji, i Novi Sad je pun ovakvih interesnih grupacija, a njihov broj je nemoguće pohvatati, s obzirom na to da se osnivaju i gase po potrebi.

Fantomske organizacije ne postoje na adresama na kojima su prijavljene, nemoguće je ući u trag pravom osnivaču, a novac građana iz budžeta dobijaju i troše potpuno netransparentno. Najbahatiji primer nameštenog konkursa, na kojem je novac dobilo čak devet organizacija registrovanih na istoj adresi, bio je prošlogodišnji konkurs Grada Novog Sada u oblasti zaštite životne sredine.

Članovi tih NVO, bliski pokretu Dinara-Drina-Dunav, dobili su 6,1 milion dinara, a pet organizacija od devet osnovalo je dvoje ljudi sa istim imenom i prezimenom.

Fantomske, parapolitičke i interesne organizacije stavljaju na loš glas nevladin sektor i sve što čine ljudi koji zaista aktivno i profesionalno vode svoja udruženja građana. Jedna od aktivnijih organizacija u gradu je Vojvođanski građanski centar, čiji je predsednik Željko Stanetić svedočio svakakvim sumnjivim delovanjima u nevladinom sektoru.

Poslednji od njih je kontramiting "Stop anarhiji" održan nedavno u Novom Sadu, povodom poslednjih dešavanja na RTV-u. Od sedam organizacija koje su zvanično učestvovale u organizaciji skupa, dve su osnovane par dana pred miting, dok tri nemaju ni sajt. Stanetić kaže da su fantomske organizacije lako uočljive i da je prva stvar koja zapadne za oko transparentnost tih organizacija i njihova prisutnost u javnom prostoru.

"Takva udruženja novac dobijaju na netransparentan način ili ih vežu malverzacije u medijima, a ako pokušate da ih nađete na internetu, siromašne su informacijama i sve što su radile desilo se tek nedavno. Fantomske organizacije aktivne su samo da bi povlačile novac iz javnih fondova, a nekada ćete informacije o njima pronaći na čudnim portalima koji nemaju nikakvu informativnu, već promotivnu vrednost", navodi Stanetić.

Praksa paušalnog dodeljivanja novca kod nas se ustalila i različite političke strukture je koriste već godinama - u momentima kojima je njima ona potrebna. Stanetić podseća da je uoči kontramitinga u Novom Sadu procurio sinopsis za ceo događaj, koji je organizacijama - čak i informativnoj redakciji Radio-televizije Vojvodine dostavljen direktno iz Gradske kuće. Iako je javnost saznala ko zapravo stoji iza događaja, isti je održan potpuno u skladu sa sinopsisom, poput pozorišne predstave.

"Tu smo imali potpuno ogoljenu situaciju, ali nikakvu reakciju nadležnih, osim odobravanja ovakvog čina. To je neverovatno obmanjivanje javnosti", smatra naš sagovornik.

Deo sinopsisa za kontramiting

Inače, u komisijama za dodelu sredstava putem javnih konkursa - najčešćeg i osnovnog načina dodele sredstava nevladinom sektoru, sede ljudi čija imena nisu poznata javnosti. Oni odlučuju ko će dobiti novac za realizaciju nekog projekta, a kako za 021 kaže predsednik organizacije Res Polis Nikola Radman, od trenutka objave javnog konkursa do dodele novca, postupak prođe kroz ruke nekoliko instanci i nivoa. To bi trebalo da otkloni svaku mogućnost malverzacija u konkursima, ali to nije slučaj.

"Glavno pitanje je - ko otvara slavinu, a ko pije vodu? Više osoba je odgovorno u procesu dodele novca i ako baš vaša organizacija ne prođe, tražite bodovnu listu da vidite zašto je vaš projekat lošiji od drugog. Bodovna lista je redovna praksa u EU i ako su nadležni voljni da vam je daju na uvid, obično nema ničeg sumnjivog. Međutim, ako vas zavlače za odgovor, ne javljaju se na telefon i uskraćuju vam pristup javnom dokumentu, nešto sumnjivo se događa. Bilo je slučajeva da se na rezultate žale i oni koju su dobili pare, jer žele da ceo proces bude transparentan", kaže Radman, koji podseća na prošlogodišnji konkurs za mlade, o kojem je pisao 021. I to je jedan od konkursa u kojem je novac pripao sumnjivim organizacijama.

Da pritisak javnosti može da donese i rezultate pokazuje konkurs Ministarstva za rad iz 2014. godine. U njemu je za projekte socijalne zaštite novac dobilo 122 udruženja, od čega je 61 organizacija osnovana iste godine, a 31 od njih svega mesec dana pre raspisivanja konkursa. Nisu se sva udruženja ni bavila socijalnom zaštitom. U jeku otkrivanja afere, nekoliko velikih NVO podnose i krivičnu prijavu protiv ministra Aleksandra Vulina, a on ubrzo konkurs poništava i sav iznos uplaćuje Fondu za lečenje dece od raka. Tada, navodi Stanetić, novac nije dospeo gde je planirano, a to su partijski džepovi.

"Verujem da se parapolitičke organizacije osnivaju da bi budžeti partije bili povećani. Mislim da će u jednom momentu morati da stane to sa fantomskim organizacijama i dodelom sredstava, jer se nešto dešava u javnosti, neko buđenje. Pritisak javnosti mora da bude dodatna snaga koja će naterati institucije da se ponašaju u skladu sa zakonom, jer do sada to nije bio slučaj. Finalna moć je u građanima i oni finansiraju rad institucija. Imaju pravo i obavezu da traže gde je završio njihov novac", kaže on.

Nikola Radman napominje da građani mogu i moraju da koriste sva zakonska sredstva da dođu do informacija o svojim parama, poput Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja. On napominje da je i zakonski zabranjeno diskriminisati nekog člana udruženja ili NVO koji je politički obojen.

"U zakonu za mlade piše da je zabranjena diskriminacija po svim osnovama, pa i po političkoj pripadnosti. Tako neko može da bude i politički i omladinski aktivista, a njegova organizacija je legitimna onoliko koliko dobro radi. Međutim, politiku kao reč vam je u Srbiji dovoljno izgovoriti da bi vam bilo jasno da se radi o nekom interesu, koji će se ispuniti na jedan ili na drugi način", zaključuje on.

Teme

Komentari 23

Hronološki Najpopularniji

Odgovor

29.06.2016 • 09:23

profesoru

ODGOVOR PROFESORU:

Istina je da pojedini profesori teško žive, ali se to ne odnosi na ove gore navedene poput profesora Krstića, koji je "nezvanično" ideolog ineresne grupacije Treća Srbija, i bogami je lepo od toga profitirao.

Inače mentor Andreja Fajgelja i ostalih iz Treće Srbije.

Profesori sa univerziteta bi trebali da budu uz svoje studente na svakom protestu koji se tiče poboljšanja uslova studiranja i rada, a ne na protestima političkih grupacija i tzv. fantomskih organizacija.

18 0 +18
Milan

29.06.2016 • 08:35

Sedi, jedan

Profesore, potpuno si promašio. Kome si ti profesor kada ne razumeš pročitano?

Grad nije finansirao ni Kandićku, ni Žene u crnom, nego razne fantomske organizacije bliske "patriotskim" strankama (pre svega Treća Srbija i 3D) namenski formirane za izvlačenje para iz budžeta. Sve lepo piše u članku, samo treba pročitati, a ko je hteo da zna, znao je za ovo još prošle godine...

24 1 +23
ser guliver

29.06.2016 • 08:21

fan tom

A sve to sa strane posmatra sef novosadski, kanda je i on neobavesten.

10 1 +9

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.