Buka ometa život većine Novosađana

Kada se govori o buci kao izvoru zagrađenja životne sredine, kao i uopšte nečemu što je štetno za život stanoništva, evidentno je da u urbanim sredinama teško da može da se postigne tišina, jer su kretanja i aktivnosti ljudi konstantni tokom cele godine. Takođe, što se radi o većoj sredini, to je buka veća i to je nešto što nije moglo zaobići Novi Sad.

Međutim, dok se ranijih ne samo decenija, nego i godina smatralo da su samo pojedine lokacije u gradu pogođene bukom kao izvorom zagađenja, poput Partizanske ulice ili Bulevara oslobođenja, merenja koja se po novoj metodologiji sprovode poslednjih godina, pokazuju konstantu u nivou povećanja buke u svim delovima grada gde se očitava merenje, što navodi na zaključak da je situacija ista u celom Novom Sadu.

Doduše, čak i pre promene metodologije merenja i lokacija, bilo je jasno da je buka prisutna. Naime, u Novom Sadu se do 2014. godine buka merila na do 20 lokacija, i tu je neprikosnoveni prvak po buci bila Partizanska ulica, jer se nalazi u sklopu tranzitnog koridora. Ovde je često buka bila i preko 70 decibela, što je i sada slučaj.

Ipak, zanimljivo je da kada se pogledaju podaci, koje Uprava za zaštitu životne sredine redovno objavljuje na sajtu, ispada da se u Partrizanskoj kao i u centru grada najmanje beleže prekoračenja dozvoljene buke, za razliku od ostalih lokacija. Za ovo su zaslužni propisi o zonama akustične buke, po kojima je u ovim prostorima dozvoljeno 65 decibela danju i uveče i 55 decibela noću, dok je inače standard 55 decibela dan, 45 decibela noć.

Konkretno, kako se navodi u jednom od godišnjih izveštaja: "Generalno posmatrajući nivoe buke prema mernim mestima i mernim periodima pokazuje se da je nivo ukupne buke veliki na svim mernim mestima i to u najmanje jednom ili u najvećem broju ili čak u svim mernim periodima i gde prelazi vrednost od 60 dB, s tim da ni na jednom mernom mestu nivo ukupne buke nije ispod 50 dB čak ni u jednom mernom periodu, a da je na mernim mestima Gradski centar - Banovina i Salajka-Partizanska u bar  jednom ili i u više  mernih perioda čak iznad 70 dB".

Buka je svuda veća od dozvoljenog, a merenja se u gradu obavljaju pored pomenute Partizanske i u vrtiću "Guliver" na Novom naselju, Hitnoj pomoći u Vršačkoj ulici na Telepu, terenima na Sajmištu, Zmaj Jovinoj 3, Banovini i Osnovnoj školi "Jovan Dučić" u Petrovaradinu. U proseku na svim mernim mestima buka je zvuk iznad 50 decibela, što znači da je prekoračenje graničnih vrednosti za oko desetak i više decibela.

Kako bi se najbolje razumelo koliko je bučno u Novom Sadu, pomenimo da se prema naučnim istraživanjima smatra da je za odmor potrebno da nivo buke u okolini bude konstatno ispod 40 dB, dok s druge strane hronična akustička trauma predstavlja oštećenje sluha koje nastaje zbog dugotrajnog izlaganja akustičkim nadražajima intenziteta preko 80 dB. Upoređivanja radi, normalan saobraćaj proizvodi buku od oko 80 dB, normalan razgovor na ulici oko 50-60 dB, tišina u biblioteci je 30 dB, a disanje 10 dB.

Sve ovo je samo potvrda toga da su Novosađani konstatno ugroženi bukom, pri čemu podaci Zavoda za zaštitu zdravlja Vojvodine navode da je do 25 odsto građana danju, odnosno 13 odsto građana tokom noći uznemireno bukom. Takođe, u studiji "Zdravstveni profil Novog Sada" navodi se da dnevni nivo buke u životnoj sredini naglašeno uznemirava oko 50 odsto anketiranog stanovništva, a da se oko 40 odsto stanovnika žali da im buka tokom noći naglašeno ometa san i spavanje, te da bi više od 1/3 stanovnika grada menjalo prebivalište zbog nivoa saobraćajne buke.

Ispitivanje uticaja buke na zdravlje je pokazalo i da se najveći procenat stanovništva žali na saobraćajnu buku, potom na buku iz komšiluka, na buku iz susednih ugostiteljskih objekata i građevinskih radova u blizini stambenih objekata, na buku poreklom od industrije, a najmanje na buku poreklom iz kućnih instalacija.

Međutim, iako su podaci poznati vlastima čini se da se ništa ne radi da se smanji zagađenje bukom i jedini do sada pomak je urađen u tome što je skraćeno radno vreme lokala pa su oni noću bar za sat vremena manje uzročnici buke. Sve ostalo što bi trebalo da smanji buku se ne primenjuje, ali se zato i dalje smanjuju zelene površine koje su možda i najpotrebnije da se smanji uticaj zagađenja i na njihovo mesto se dozvoljava gradnja solitera ili tržnih centara.