FOTO: Kuća Mileve Marić Ajnštajn - turistička atrakcija koja propada

Obeležje je postavljano nekoliko puta, a svaki put je ukradeno sa zida kuće. Prvi put je postavljeno 1975. godine, a na njemu je pisalo: "U ovoj kući su boravili 1905. i 1907. godine Albert Ajnštajn, tvorac teorije relativiteta, i njegov naučni saradnik i supruga Mileva". Ajnštajn je bio u Novom Sadu 1905, godine, u kojoj je svetu prvi put predstavljena teorija relativiteta.

Kuća, čiju je izgradnju finansirao Milevin otac, oficir Šajkaškog bataljona Miloš Marić, nalazi se u lošem stanju. Fasada je oštećena, a kako je navedeno u "Umetničkog tipografiji Novog Sada" Donke Stančić, ovaj spomenik kulture je "neodržavan, primetno je prisustvo vlage, a malo dvorište je nesređeno".

Iako su u Zavodu za zaštitu spomenika kulture još 2013. godine najavili da postoji mogućnost da spomen-ploča bude ponovo postavljena, to nije urađeno, a kada će se to desiti još uvek je neizvesno. Još neizvesnije je renoviranje kuće, jer se nalazi u privatnom vlasništvu, odnosno u njoj je smešteno nekoliko porodica, koje sada brinu o nesuđenom muzeju.

"Ajnštajnovu kuću" u Bernu je u 2014. godini posetilo preko 46.000 turista, dok u Novom Sadu osim gostiju stanara, retko ko. Zamenik predsednika Udruženja turističkih vodiča Novog Sada Stevo Jelić kaže za 021.rs da je ovo veliki turistički potencijal koji nažalost propada.

"Kuća je u zaista lošem stanju, ne postoji nikakvo obeležje. U panoramskim vožnjama gradom put nas često tuda navede i mi napomenemo da su tu boravili poznati naučnici, ali nas je ujedno i sramota zbog stanja kuće. Tada okrenemo stvari na šalu pa kažemo da je Ajnštajn najpoznatiji zet Novog Sada, što i jeste, ili da je teorija relativiteta možda nastala upravo u toj kući, jer mi kažemo da je sve relativno ovde. Ipak, bitno je da se postavi neko obeležje, idealno bi bilo kada bi se napravio muzejski prostor, to bi bio veliki dodatak turističke ponude grada, a i prosto svet bi trebalo da zna da Mileva Marić ima i te kakve veze sa Novim Sadom", kaže Jelić.

Inicijativa da se osnuje muzej Mileve i Alberta u Kisačkoj 20 pojavila se prvi put 2007. godine. Tada se njihov unuk, Bernard Cezar Ajnštajn, obratio Gradu Novom Sadu izrazivši spremnost da se kuća pokloni Novosađanima, ukoliko jedna prostorija postane muzej posvećen naučnicima. Međutim, Bernard Ajnštajn je u međuvremenu preminuo i do realizacije ovog projekta nikada nije došlo. Grad je nakon toga obavestio ostale zakonske naslednike, ali odgovori od njih nisu stigli. Kako Grad nije vlasnik kuće, on ne može samoinicijativno da je obnavlja ili da u njoj napravi muzej.

Osim toga što je u kući vreme provodio naučnički par, ona je značajna i za arhitekturu Novog Sada.

"Fasada je bogato dekorisana. Nad kapijom, na površini krovnog nadzitka, pet je volugastih konzola obloženih listom akantusa. Ova izrazita dekoracija dopunjena je barokno izvijenim frontonima nad prozorima sa secesijskim ornamentom i maskom u polju. Fasada je obložena klinker opekom", stoji u "Umetničkoj tipografiji Novog Sada".

Da je postojala ikakva veza između Novog Sada i naučnice koja je uticala na Ajnštajnov rad, podsećaju još samo Tehnička škola i jedna ulica na Novom naselju, koje nose njeno ime.

Ruma i Kramgase 49

Mileva Marić, pre nego što je dodala prezime Ajnštajn, živela je u nekoliko gradova u Vojvodini. Rođena je u Titelu, a zbog očevog posla, detinjstvo je provela u Rumi. Njena porodična kuća u ovom gradu u međuvremenu je postala vulkanizerska radnja, potpuno je ruinirana i preti da se sruši. Jedini znak da je u njoj nekada živela poznata naučnica jeste tabla na kojoj piše da je tu živela Milevina porodica od 1877. do 1892. godine.

Da od mesta stanovanja poznatih naučnika može da se napravi turistička atrakcija pokazao je Bern. Kramgase 49 postalo je jedno od poznatih mesta ovog grada. Od nekadašnjeg stana Alberta i Mileve napravili su muzej u kom posetioci mogu da saznaju više o životu naučnika. Poseta je naglo porasla nakon renoviranja kuće 2005. godine, povodom sto godina od objavljanja teorije relativiteta. Predmeti koji se nalaze u ovom stanu nisu pripadali Albertu i Milevu, ali jesu vremenu u kom su živeli.

Nakon razvoda od Alberta, Mileva je živela teško. Preselila se u Cirih, gde je i umrla 1948. godine. Za njen grob je šira javnost saznala tek 2004. Postoji inicijativa da se njeni posmrtni ostaci ekshumiraju i potom dostojno sahrane.