Neobične veze uprave FTN-a i DMS-a

Taj uticaj je porastao u poslednjih godinu, odnosno od afere sa profesorkom Zorom Konjović, a smer "Primenjeno softversko inženjerstvo" među studentima poznat i kao "DMS smer" svake godine uvećava broj upisanih đaka na budžet.

Da li je novosadski DMS u stvari srpska Endava?

Istraživanje portala 021 pokazuje da više desetina profesora, predavača, asistenata i saradnika u nastavi Fakulteta tehničkih nauka paralelno radi i u privatnoj kompaniji za softverski inženjering "Schneider Electric DMS". S obzirom na to da je FTN rasadnik mladih IT stručnjaka, to praktično znači da je DMS-ovo nastavno osoblje u poziciji da konstantno vrbuje danas najtraženiju radnu snagu u Srbiji, ali i da utiče na profil smera koji odgovara delatnosti baš tog preduzeća.

Jedan od zaposlenih sa FTN, koji  je tražio da mu se ne otkriva identitet, navodi da sve jači uticaj koji DMS ima na upravu fakulteta zapravo raste od poslednjih izbora za dekana pre četiri godine.

- Tada je Rade Doroslovački pobedio svog protivkandidata profesora Vojina Šenka, koji je ujedno i predsednik Nadzornog odbora u DMS-u. Dakle, Šenk je prvobitno bio planiran da kao njihov čovek preuzme vodeću ulogu na fakultetu. Pošto je izgubio, oni su u međuvremenu uspeli da nađu "zajednički jezik" sa Doroslovačkim, tačnije profesor Dragan Popović, koji je direktor i suvlasnik DMS-a. Njihov plan je počeo da se realizuje pre tačno godinu dana kada su oterali profesorku Konjević u penziju i ta priča je polako otišla u zaborav. A oterali su je sa ciljem da što više marginalizuju smer koji je ona osnovala i sa kog su izlazili najbolji IT stručnjaci, ali nisu po profilu odgovarajući za poslove koje radi DMS. Od tada do danas se na FTN sve bitne odluke donose u korist DMS, odnosno na štetu ostalog IT sektora u Novom Sadu - tvrdi naš sagovornik.

On ocenjuje da je sve ovo što se dešava na najvećem fakultetu u Srbiji potpuno identično kao i u poslednjoj aferi oko koje se digla velika prašina kada je Ministarstvo privrede odlučilo da britanskoj IT Kompaniji "Endava" dodeli  1.622.177 evra državnog novca bez bilo kakvog racionalnog razloga.

- Isto to radi DMS, ali na drugačiji način i mimo očiju javnosti. Dakle, ne dobija direktno pare, već na neposredan način koristi javne resurse, tačnije kapacitete državnog fakulteta i na taj način ostvaruje korist. Sve što rade ne bi bilo sporno da naprave svoj privatni fakultet, svoju zgradu za nastavu, ulože u opremu i nastavno osoblje, obezbede akreditaciju, pa nek vrbuju koga god žele za svoje potrebe - priča ovaj izvor i tvrdi da ono što sada sprovodi "Schneider Electric DMS" u saradnji sa upravom FTN otvara mogućnost preuzimanja monopola na tržištu inženjerske radne snage u IT industriji "jer je Popovićev uticaj na donošenje strateških odluka na tom fakultetu praktično odlučujući za oblast informacionih tehnologija".

Programski direktor Transparentnosti Srbije Nemanja Nenadić kaže za 021.rs da pitanje toga da li se na ovaj način šteti javnom interesu, zavisi od toga da li su drugi smerovi, na kojima se školuje manje đaka, na sličan način korisni za društvo i privredu.

- Dakle, da li je postojala potražnja i za drugim radnim mestima, a ne samo za profilom koji je potreban za DMS, to je ono što je ovde suštinski najbitnije. Jer, usled toga što se forsira školovanje kadra koji je pogodan za DMS, to ide na štetu drugih firmi i one time mogu biti pogođene - smatra Nenadić.

On dodaje da je bitno to i ko odlučuje. - Problem je dobro identifikovan, ali pitanje je ko donosi odluke. Recimo, ko predlaže i donosi odluku o tome koliko će mesta biti na budžetu za pojedine smerove. Da li ti profesori nekako utiču, a pretpostavljam da mogu, na te odluke? I preko koga? Znači, ako su oni na neki način uključeni u to odlučivanje, moglo bi se onda postaviti pitanje sukoba interesa - ocenjuje Nenadić za 021.

Profesori na dve stolice

Koliko su veze sada većinski francuskog preduzeća "Schneider Electric DMS" i uprave Fakulteta tehničkih nauka jake govore i konkretni podaci do kojih je došao 021, o zaposlenju nastavnog osoblja koje u isto vreme radi na FTN i u DMS.

Najviše ih je sa Katedre za elektroenergetiku i primenjeni softverski inženjering Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. Suvlasnici u DMS-u su šef ove katedre, profesor Vladimir Strezovski, kao i profesori Duško Bekut i Dragan Popović, sada na poziciji direktora nakon što je prodao većinski paket preduzeća Francuzima. U DMS-u je i sekretar ove katedre, profesor Goran Švenda, inače član Saveta fakulteta.

Tu su i docent Milan Gavrić, predavači Jovan Lukić i Branislav Brbaklić, asistent Vlado Marijanović, itd. I Departman za računarstvo i automatiku ima svoje kadrove u DMS-u. Tako je njihov čovek šef Katedre za primenjene računarske nauke profesor Miroslav Hajduković, na Katedri za automatsko upravljanje je profesor Aleksandar Erdeljan, a na Katedri za telekomunikacije i obradu signala profesor Vojin Šenk.

Spisak raznolikih zvanja i katedri samo ilustruje mogući uticaj na studente prilikom odabira mesta na kom će početi sa praktičnim radom, ali je spisak u koji je 021 imao uvid zapravo daleko veći.

Zašto je bitno to što su Popović i Strezoski profesori na Katedri za softverski inženjering, kao i dobar deo nastavnog osoblja koji je ujedno i u DMS?

Upravo je ova katedra bila deo afere koja je pre tačno godinu dana stavila FTN u žižu javnosti. Naime, tada je 40-ak profesora i asistenata stalo u zaštitu profesorke Konjović, tvrdeći da se ona prisilno tera u penziju i da to ima veze sa DMS-om. Odnosno, da je napad na najpopularniji studijski program koji je vodila u interesu jedino studijskog programa "Primenjeno softversko inženjerstvo", koji je osmišljen u skladu sa potrebama kompanije Šnajder elektrik DMS NS, a čiji je osnivač i direktor Popović.

Na pitanje koliko uticaja na sam razvoj smera "Primenjeno softversko inženjerstvo" ima DMS, s obzirom na to da je veliki broj profesora na katedri ujedno zaposlen i u toj firmi, dekan FTN Rade Doroslovački za 021. rs odgovara:

- Nama je jako važno što postoje IT kompanije u Novom Sadu, ne samo DMS, tu je skoro 100 preduzeća koja zapošljavaju oko 4.000 inženjera i svi oni su većinom legalno zaposleni. Plaćaju poreze i doprinose, a to je izuzetno važno za grad i pokrajinu - kaže on.

Na konstataciju da je mnogo profesora zaposleno u DMS-u i da oni mogu da vrbuju najbolje studente pa samim tim u startu stvore bolju poziciju na tržištu od drugih kompanija, dekan nije reagovao.

Precenjene i potcenjene budžetske kvote

Na FTN-u sem katedre na kojoj su Popović i ostali iz DMS-a, a kojima je najznačajniji smer za potrebe njihove firme "Primenjeno softversko inženjerstvo", velika zainteresovanost mladih programera je za smer "Softversko inženjerstvo i informacione tehnologije" sa Katedre za informatiku gde se i u ovom upisnom roku prijavilo preko 200 kandidata.

Iako za taj smer vlada veliko interesovanje, kvota za budžetska mesta ostala je na svega 36 uz 44 samofinansirajuća studenta (ukupno 80), dok po poslednjim izmenama na Popovićevom "Primenjenom softversko inženjerstvu", sada primaju 100 brucoša na budžet i još 60 samofinansirajućih (ukupno 160). Prethodne godine ukupna kvota bila je manja za 40 mesta.

- Smatramo da je potrebno očuvati studijske programe koji su izuzetno atraktivni, ne umanjujući važnost drugih smerova. Mora da se dozvoli normalna i zdrava konkurencija koja neće raditi supresiju nad drugima. Postoji određen stepen favorizacije, mi nismo protiv kompanije DMS koja je ovde zaista jaka, ali treba dozvoliti da nam se kadar ne školuje samo za jednu firmu - rekao je svojevremeno profesor Branko Perišić, jedan od pokretača peticije koju je potpisalo 1.000 ljudi i kojom se tražilo da se profesorka Konjović zadrži na fakultetu jer to zakon dozvoljava u slučaju fakultetskog nastavnog kadra.

S tim se slaže i programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić.

- Nije sporno da postoji privatni interes u tome da se o trošku budžeta školuju studenti koji će kasnije biti podobni za rad u određenoj firmi. Time ta firma lakše stiče mogućnost da ima veći odabir na tržištu rada i tu se privatni interes poklapa sa javnim, a to je da se ti ljudi nakon školovanja negde zaposle, da plaćaju porez, itd. Međutim, ne sme se forsirati smer koji odgovara samo jednoj firmi jer time mogu biti pogođene ostale - kaže on.

Iako peticija pokrenuta prošle godine nije urodila plodom, čitava priča koju je forsirao dekan Doroslovački kako je profesorka Konjović stekla uslov za penziju ispostavila se kao pravilo koje ne važi za sve.

Naime, 021 saznaje da je i profesor Strezoski, suvlasnik u DMS-u (vidi gore), takođe po takvom tumačenju stekao uslov za penziju jer on sada ima punih 67 godina. Sem njega, barem još pet nastavnika takođe ispunjavaju iste uslove za penziju kako ih tumači dekan, ali i oni i dalje nesmetano rade na FTN pa se opravdano postavlja pitanje - da li je u slučaju Zore Konjović, a nakon novih činjenica, zaista bilo interesne namere?

Odlazak profesorke Zore Konjević sa fakulteta uslovljen je njenim godina, odnosno odlaskom u penziju zar ne?

- Tako je.

Ali onda imate i šefa Katedre za elektroenergetiku i primenjeno softversko inženjerstvo gospodina Strezoskog, koji ima 67 godina, a i dalje je zaposlen na fakultetu.

- Pa da, ali što ne pogledate zakon. Ko navrši 65 godina po zakonu ide u penziju, a izuzetno za profesore može da se produži, za to mora da se piše obrazloženje. Znači po zakonu je do 65. godine, a izuzetno može da se produži još jednu godinu, pa još i još jednu, do 68 godine, ako fakultet želi i smatra da za tim ima potrebe.

Zar to nije moglo da se uradi i u slučaju profesorke Konjović ili je ovde imalo uticaja to što je profesor Strezoski i suvlasnik DMS-a, koji ima uticaja na fakultetu?

- To nema nikakve veze sa tim. Nikakve veze. Apsolutno nikakve veze - tvrdi Doroslovački za 021.

DMS nije jedini

Ipak, ne postoji prikriveni sukob interesa samo na relaciji FTN-DMS. Naime, dugogodišnja je praksa ovog fakulteta da profesori osnivaju firme na kojima studenti stiču neophodnu praksu, a potom i rade, zarađujući prve novce već u đačkim danima.

Kao pionir u ovoj vrsti biznisa povezanog sa naukom pojavio se još 1991. godine RT-RK (osnovan kao MicronasNIT), čiji su osnivači nastavnici sa FTN, penzionisani profesor emeritus Vladimir Kovačević (katedra za računarsku tehniku) i profesor Nikola Teslić (katedra za računarske komunikacije). Na RT-RK radi i šef katedre za računarsku tehniku Miroslav Popović, sekretar katedre docent Miodrag Đukić, profesor Dragan Kukolj sa iste katedre, itd.

Model poslovanja u kom postoji sinergija fakulteta i privatnih firmi postoji svuda u svetu i takvi modeli su vrlo uspešni jer od njih svi u lancu imaju korist - studenti, nastavnici, fakultet. Kod nas studenti rade na izuzetno komercijalnim poslovima za stipendiju, uglavnom od 200 do 400 evra.

- Sve kvalitetne obrazovne institucije vode računa o tome da se održi zdrava konkurencija među kompanijama koje su budući poslodavci njihovim studentima, te da školuje kadrove raznih profila kako bi se što kvalitetnije odgovorilo na potrebe tržišta. Fakulteti ovog tipa favorizuju studijske programe koji su među studentima i na tržištu najtraženiji, a ne one od kojih korist ima samo jedna privatna firma kako je to sada slučaj na Fakultetu tehničkih nauka. Problem je što je saradnja čelnih ljudi DMS i FTN na štetu drugih firmi u novosadskom IT sektoru, a najviše na štetu samih studenata kojima je uskraćeno dovoljno široko i kvalitetno obrazovanje - zaključuje izvor 021 sa ovog državnog fakulteta.