Dve trećine građana Srbije živi u urbano-industrijskim sredinama u kojima je vazduh zagađen, jedna trećina udiše vazduh zadovoljavajućeg kvaliteta, a sa 137 umrlih na 100.000 stanovnika, deseti smo na planeti po smrtnosti od zagađenog vazduha.
Jedna od najzagađenijih gradskih sredina u Srbiji je Beograd, te ne čudi što se u njemu nalazi i ulica u kojoj se najteže diše - reč je o Ulici despota Stefana, gde u zimskoj sezoni, kada nema ni košave, ni snega, koncentracije štetnih materija može da bude i pet puta veća od dozvoljene.
"
Osim Beograda, kritični su i Novi Sad i Pančevo. U sva tri grada vazduh je 2014. godine bio nešto čistiji, ali je tokom 2015. godine došlo do pogoršanja kvaliteta. U Beogradu i Pančevu on je prešao u kategoriju "jako zagađen", dok je u Novom Sadu ocenjen kao "zagađen"", rekao za
"Blic" načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha pri Agenciji za zaštitu životne sredine Tihomir Popović.
Sa stanovnicima ova tri grada saosećaju se žitelji Valjeva, Kragujevca, Sremske Mitrovice i Užica, koji su takođe prethodne godine udisali prekomerno zagađen vazduh.
U svim mestima je 80 odsto zagađenja stiglo iz sektora energetike, odnosno iz individualnih ložišta u kojima se pali nekvalitetan ugalj. Magla i smog koji su okovali ove gradove dolaze i od saobraćaja i industrije, ali i slabog vetra i stabilnog vremena koje se nedeljama unazad nije mnogo menjalo.
Na sreću, u ostalim gradovima Srbije brojke su varirale od čistog do neznatno zagađenog vazduha, govore podaci Agencije za zaštitu životne sredine.
"Grad u kome se danas udiše jedan od najčistijih vazduha u Srbiji jeste Bor, koji je decenijama ranije pratio crveni alarm, kao indistrijsku sredinu koju muče velike koncentracije sumpor dioksida (SO2). Nova topionica doprinela je smanjenju koncentracije SO2 u vazduhu za 12 odsto!. Ako se trend nastavi do kraja godine, Bor će po prvi put u pet decenija imati vazduh čije je zagađenje u granicama normale", dodao je Popović.
Oni koji tragaju za gradom u kome će tokom cele godine udisti čist vazduh, razočaraće činjenica da takvog u Srbiji nema. Čak i u tamo gde industrijski pogoni ćute, nepoželjne čestice će doneti saobraćaj, a tokom zime veliki broj ložišta.
Podsetimo, u Srbiji je prosečna zagađenost dva puta viša od preporučene, i za trećinu viša nego u bogatim evropskim zemljama, ali i duplo niža od svetskog proseka, navodi se u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije koji je objavljen u septembru. U izveštaju se ističe da u svetu 92 odsto stanovništva živi u područjima sa povećanim nivoom zagađenja vazduha sitnim česticama.
U Srbiji srednja vrednost zagađenja sitnim česticama prečnika do 2,5 mikrona iznosi 19 mikrograma po kubnom metru vazduha, a u gradskim područjima 21, dok je preporučena vrednost Svetske zdravstvene organizacije 10 mikrograma.
Izveštaj je sačinjen na osnovu podataka iz 3.000 mesta u svetu, pretežno gradova.
Doktori savetuju da hronični bolesnici izbegavaju aktivnosti napolju u ranim jutarnjim časovima i tokom večeri.
.jpg "Gde je i šta radi bivši direktor JP")
.jpg "Bivši dekan FTN-a Folić: Čim je tajna, to je nešto mutno, potrebna međunarodna komisija stručnjaka")
.jpg "Besplatan prevoz autobusima GSP-a i na relaciji Železnička stanica Novi Sad - Ranžirna")
Komentari 32
Terješkova
Dr Miggyy
zdravstvo
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar