Mogu li roditelji da odgovaraju za nasilje dece?

Roditelji ne mogu odgovarati krivično, budući da oni nisu direktni počinioci, već mora da postoji direktna veza između onoga što je urađeno i onog ko je uradio, objašnjava za 021.rs Dragana Ćorić iz udruženja Roditelj i profesorka Pravnog fakulteta.

"Zakonska regulativa je poprlično jasna, svi mlađi od 14 godina nisu krivično odgovorni i za sve ono što oni počine odgovaraju roditelji. Ipak, roditelji ne mogu odgovarati krivično, budući da oni nisu direktni počinioci. Dakle, roditelji mogu samo, shodno zakonu o obligacionim odnosima, da odgovaraju za pričinjenu štetu, pretrpljenu bol i slično. U situacijama kada se dokaže da roditelji nemaju sredstava da isplate takav trošak, onda se jednostavno od toga i odustaje", kaže Ćorić.

S druge strane, ukoliko je ponašanje deteta rezultat teške zapuštenosti, onda bi roditelji mogli da odgovaraju. Na decu ispod 14 godina mogu se primeniti samo mere propisane socijalnom i porodičnom zaštitom.

Dragana Ćorić kaže da je u ovom slučaju u pitanju zanemarivanje deteta.

"U pozitivnom pravu postoji termin koji se naziva zanemarivanje deteta. Zanemarivanje deteta se može široko kvalifikovati. Kada vas, recimo, iz škole pozivaju nekoliko puta, a vi se ne odazivate, to se smatra zanemarivanjem deteta. Kada ne brinete na odgovarajući način o psihičkom, fizičkom i zdravstvenom razvoju vašeg deteta, to je isto zanemarivanje. Baš zato što je široko postavljeno u zakon i ovaj slučaj da su se deca, cenim, bez znanja roditelja nalazila napolju u četiri sata ujutru, mislim da bi se mogao podvesti pod zanemarivanje deteta, ali bi to ostavila da procene pravosudni organi i Centar za socijalni rad", priča naša sagovornica.

Dragana Ćorić kaže da incidenti koji se dešavaju neretko navode na razmišljanje o smanjivanju granice krivične odgovornosti.

"Bilo je govora da možda treba razmišljati o smanjivanju granice krivične odgovornosti. To bi imalo koliko dobrih, toliko i loših strana. Uslovno dobre, jer bi onda mogli da kažnjavamo same maloletnike koji su stariji od recimo 12 godina, kao što se to radi u Mađarskoj. Za neka izuzetno teška krivična dela i za teške oblike drugih dela. S druge strane bismo kriminalizovali i podigli nivo kriminaliteta, ali to jeste naša realnost. Kada govorimo o samom vršnjačkom nasilju koje se dešava u školama, veoma često kažem da je vršnjačko nasilje suptilno nazvan maloletnički kriminalitet jer ono što neka deca od 10, 11 i 12 godina rade svojim vršnjacima uopšte nije samo vršnjačko nasilje, čak u nekim slučajevima ima i oblik patologije", priča naša sagovornica.

Psiholog Zoran Musterović napominje da maloletnik ne može da se leči u zatvorenoj ustanovi, ali da može da se hospitalizuje na neko vreme.

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Skupštine Srbije Meho Omerović izrazio je žaljenje povodom tragičnog događaja i ukazao da to treba da bude poslednji znak upozorenja roditeljima i društvu. On se nada da će nadležni organi, bez obzira na činjenicu da je reč o licu koje ne podleže krivičnoj odgovornosti, naći načina da ovaj događaj ne prođe nekažnjeno.

Dvojica dečaka žive sa porodicama, dok je treći štićenik Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici. Inspektori Pokrajinskog sekretarijata za socijalnu politiku i Ministarstva za rad i socijalna pitanja obavili su vanredni nadzor u Centru za socijalni rad i u Dečjem selu, a šta su utvrdili možete pročitati OVDE.