FTN u minusu, DMS u plusu

Završni račun pokazuje da je FTN prošlu godinu poslovao sa gubitkom od oko 21 milion dinara.

Međutim, dekan Rade Doroslovački, uprkos nepobitnim ciframa koje prikazuju prihode i rashode u tekućoj godini, kaže za 021 da fakultet nije u minusu.

- Radi se o dezinformaciji. Naime, minus je prikazan samo formalno, ali to nije suštinski, jer postoje donacije koje čekaju naplatu. I njih uvek ima. Mi suštinski nismo bili u minusu, nego ovi koji nas mrze jedva čekaju takve stvari - kaže Doroslovački.

Gubici su bili vidljivi (oko 290 miliona) i na prethodnom završnom računu, ali su pokrivani prihodima od ranijih godina kada je fakultet poslovao pozitivno.

foto: Završni račun FTN-a za 2016.

Izvori 021 tvrde da je ovogodišnji gubitak zapravo daleko veći od prikazanog jer su radnicima umanjene plate na godišnjem nivou za skoro 40 miliona dinara.

Tačnije, povećanje plata koje je odobrila Vlada otišlo je na pokrivanje gubitaka, a ne u džepove radnika.

foto: Završni račun FTN-a za 2016.

Nezajažljivi apetiti ili realne potrebe

Država je za ovu školsku godinu broj studenata koji se školuju na teret budžeta na FTN povećala samo na jednom od 13 departmana i to na Departmanu za energetiku, elektroniku i telekomunikacije. Preciznije, samo za smer Primenjeno softversko inženjerstvo (takozvani DMS studijski program) koji sada ima 150 budžetskih mesta i još 50 samofinansirajućih (godinu dana ranije ih je bilo ukupno 160, pre toga 120, a 2013. godine ukupno 60).

Rukovodilac ovog studijskog programa je profesor Dragan Popović, osnivač i direktor u sada francuskoj kompaniji "Schneider Electric DMS" kojoj je prodao većinski paket akcija, a nedavno je poručio našem novinaru da nezadovoljstva drugih profesora zbog porasta njegovog uticaja na upravu fakulteta nisu opravdana i da ima spreman odgovor na deset strana. (O povezanosti profesora sa Katedre za elektroenergetiku i primenjeni softverski inženjering i firme DMS, možete čitati OVDE)

- Povećanje broja budžetskih mesta iziskuje više prostora i veći broj radnika, što znači da se povećavaju troškovi. Međutim, sredstva koja država izdvaja za školovanje nisu uvećana, pa te troškove praktično sada snose zaposleni, umanjenjem primanja. Nije logično da fakultet za veći broj studenata dobija ista pa i manja sredstva. Korist od toga ima samo DMS jer dobija školovane kadrove, sada ne na svoj ili teret budžeta države nego na teret svih zaposlenih na fakultetu. Tako radnici FTN-a daju svoj doprinos da se razvija kompanija DMS. To je teška zloupotreba od strane dekana Doroslovačkog i njegovog prijatelja Dragana Popovića. Sve ovo što se dešava, sve su to razlozi zbog kojih je pre godinu i po dana profesorka Zora Konjović oterana u penziju, kao i bračni par Crnojević, tvorci Biosens instituta (vidi OVDE), jer su bili velika smetnja razvitku DMS grupe - priča za 021 izvor sa fakulteta koji je želeo da ostane anoniman.

Jedan od profesora, Ilija Tanackov, već duže vreme priča javno o mnogim mahinacijama i nepravilnostima na ovom državnom fakultetu. Za minus na završnom računu FTN-a kaže da se prikriva na razne načine.

- Činjenica je da od prošle godine imamo preko 30 zaposlenih više, a masa plata je smanjena za preko 40 miliona suprotno odredbama Vlade. Nije to višak zaposlenih, nego porast i to je sve u okvirima, ali imamo smanjenje mase plate. Takođe, rušenjem zgrade TMD-a ostali smo bez prostora za nastavu, pa je sada držimo na Tehnološkom fakultetu ili Višoj poslovnoj, što nije problem jer su i oni to radili kod nas kada se nađu u neprilici. Problem je što se uzimaju i neki prostori poput bivšeg salona "Jugodrva" kod Mosta slobode koji je u vlasništvu DMS grupe. Opet stara priča, bliski odnos DMS i FTN, odnosno Popovića i Doroslovačkog. Većina naših profesora koja su radila na TMD-u sada praktično nema svoj prostor i posredno su vezani za konkurenciju, tačnije za DMS. Dakle, jednim udarcem više muva. Taj ugovor o obezbeđivanju dodatnog prostora, pošto je to obavezno jer je vezano za proces akreditacije, trebalo bi da bude javan i da se vidi pod kojim uslovima je sve to dobijeno - ocenjuje Tanackov.

FTN u prostoru DMS

U nekadašnji izložbeni prostor "Jugodrva" na Bulevaru oslobođenja 133, koji je prodat pre više od godinu dana, smeštena je Fondacija "Centar za mlade talente" čiji je osnivač DMS. Sam objekat je u većinskom vlasništvu DMS grupe, čiji su suvlasnici profesori Dragan Popović, Vladimir Strezoski i Duško Bekut.

foto: Prostor DMS-a koji trenutno koristi FTN

Dekana Radeta Doroslovačkog smo pitali pod kojim uslovima se FTN smestio u tuđi prostor.

- Dobili smo prostor potpuno besplatno, renoviranje je uradio DMS, a fakultet nije ništa platio. Nas to ništa ne košta, učinili su nam veliku uslugu - odgovara Doroslovački.

Izvor iz DMS-a takođe tvrdi da po ugovoru ne postoje nikakve naknade, sem plaćanja redovnih režijskih troškova. Inače, ovo je drugi prostor koji je FTN dobio na korišćenje od privatnih IT kompanija pošto im je i holandska firma Levi 9 krajem 2013. godine besplatno ustupila opremljen prostor u zgradi Park sitija, gde se trenutno školuju budući stručnjaci za oblast softverskog inženjerstva.

Međutim, FTN neće imati potrebu da iznajmljuje tuđe prostore kada bude završena buduća zgrada NTP. Ministarka Ana Brnabić za 021 kaže da je skoro trećina od 28.000 kvadrata namenjena fakultetu, ostatak start-ap inovacionim kompanijama, a jedan deo će biti i za istraživačke i razvojne delove velikih IT preduzeća, jer je to primer dobre prakse.

- U ovom trenutku mi još uvek radimo na konceptu, a čim ga budemo usvojili to ćemo i predstaviti javnosti. Međutim, imam informacije da postoji trvenje između velikih novosadskih kompanija koje zapošljavaju puno ljudi. Te kompanije svojom veličinom praktično sprečavaju brži razvoj start-ap kompanija i to može biti problem privrede. Svakako da velike kompanije treba da budu motor razvoja, ali postoji puno neiskorišćenog prostora za saradnju i ne bi trebalo da imamo ta trvenja između velikih i malih. Trebalo bi da nađemo način da podržimo i jedne i druge, jer je Fakultet tehničkih nauka tu da radi sa privredom - smatra ona.

Iako uvijena, izjava ministarke se zapravo odnosi na povećane apetite ovdašnjih velikih IT firmi koji bi preko tuđih leđa da dođu do besplatnog i potpuno opremljenog prostora. Kako i sama kaže, ako svima zvuči nerealno da jedan Majkrosoft dobija pomoć američke Vlade, umesto da sam zida i ulaže, nerealno je da se tako nešto i ovde dešava.

Međutim, izvor 021 je precizniji.

- Čuli ste kako je u školskoj 2016/2017 jedini smer koji je dobio povećanje broja budžetskih mesta zapravo smer na kojem je Popović šef. Nemojte da vas čudi ako upravo DMS, u dogovoru sa sadašnjom upravom FTN, dobije na korišćenje najveći deo prostora na dugi niz godina u budućoj zgradi Naučno-tehnološkog parka. Da li će to moći da spreči Ana Brnabić? Opet se postavlja pitanje: Zašto jednoj od najvećih IT kompanija u državi, koja je u stanju da kupi svoj prostor, davati da se razvija u NT parku, koji bi trebalo da bude mesto za istraživanje i razvoj novih konkurentnih firmi. Time bi se DMS ponovo stavio u povlašćeni položaj u odnosu na druge firme i istraživačke centre. Moj zaključak je da radnici Fakulteta školuju kadrove i grade prostor NT parka o svom trošku, a najveći interes od toga ima DMS, i eventualno neki novi akcionar, a vi se pitajte ko bi to mogao biti.

foto: Izgled budućeg Naučno-tehnološkog parka

Pokrivanje politikom

Profesor Ilija Tanackov smatra da je rušenje zgrade TMD tipičan primer lošeg menadžmenta.

- Prvo ste srušili zgradu da biste pravili Tehnološki park i sada imate dodatne troškove za iznajmljivanja. To se ne radi tako, prvo se nađe strateška supstitucija koja će se koristiti za vreme trajanja izgradnje novog koncepta, a  ne obrnuto, da se iscrpe sve rezerve FTN. Ovde je reč o lošem menadžmentu, jer Doroslovački nije nikakva marka što se nauke tiče već je na to mesto došao politički. Nije korupcija uvek u pitanju, uglavnom je neznanje koje proizvodi štetu - smatra on.

A da su Doroslovački i Popović u odličnim odnosima, ne pokazuju samo izveštaji medija iz 2015. i afere teranja u penziju profesorke Zore Konjović, već i poslednja lobiranja kada su DMS posetili čelnici države, pokrajine i grada (vidi OVDE). I upravo političko prikrivanje iza problematičnih menadžerskih odluka sagovornici 021 vide kao uzrok konstantnih problema na FTN, srpskom centru rasadnika mladih talenata u softverskom inženjeringu od kojeg se očekuje da uskoro bude naša izvozna grana broj jedan.

- Većina sredstava za izgradnju Naučno-tehnološkog parka obezbeđena je od Evropske banke za obnovu i razvoj, ali i fakultet treba da obezbedi deo od sopstvenih prihoda. Postavlja se pitanje: Na koji način će da nabavi taj novac kada finansijski tone u dubiozu i da li će taj teret opet da snose radnici? Jer, plate profesora su u odnosu na 2012. godinu manje za 15- 20%, u zavisnosti od slučaja. Zašto se sistematski i uporno urušava najveći fakultet u državi, sa preko 1.200 zaposlenih i ko će da odgovara zbog toga? - pita se naš izvor.

Doroslovački demantuje ove navode.

- Šta će biti sa krajnjim finansijama niko živi ne zna. To se stalno menja, jer će u finansiranju izgradnje Naučno-tehnološkog parka učestvovati i Pokrajina i Republika. To je već najavljeno i to će puno pomoći. Krajnji epilog se ne zna, ali ne treba da brinete, jer će biti sve u redu. Svi će biti zadovoljni, a najzadovoljnija će biti ova deca Srbije koja će imati još bolji fakultet i još više profesora - kaže on.

Ali nije sve tako "happy ", bar tako ne misli profesor Tanackov.

- Kada se sadašnjem rukovodstvu završi mandat, mnogo toga će isplivati. Prve godine vladanja ove strukture su bile lake jer su od ranije postajali ustaljeni sistemi, tako da će prve godine nekog novog rukovodstva biti jako teške, pošto će morati da se grade novi, sada već dobrano uništeni sistemi. Jer, veliki broj ljudi koji je radio preko FTN-a i privređivao FTN-u sada je prešao u privatni sektor, a to nikaako ne može biti dobro za jedan državni fakultet, najveći u Srbiji - zaključuje Tanackov.