Zanimljivo je, kako nam je rečeno u Gradskoj inspekciji za rad, da je istog dana dostavljena i anonimna prijava u kojoj se "ukazuje na probleme u organizaciji rada, radnog vremena i obezbeđivanja odmora zaposlenima".
Kada su započinjali svoj posao u engleskoj kompaniji, radnicima je rečeno da će imati slobodne vikende, ali to nije slučaj, a problem je, kako nam je rekao jedan od zaposlenih, što se oni nekada ne plaćaju. Prema njegovim rečima, radnici trpe poniženja, teško se napreduje, dok oni koji su zaposleni u fabričkom pogonu i na "nižim" pozicijama brzo napuštaju kompaniju, jer u njoj ne vide budućnost.
"Plata je realno mala, prvo si na probnom radu, ali i kada dobiješ posao za stalno to ti ništa ne znači, jer se rad naplaćuje isto. Ljudi su primorani da rade i to se koristi, uvode se subote o kojima nije bilo govora. Ako zakasnite sa pauze, koje su kratke, deru se na vas i sve je to strašno. Čini mi se da je dosta nesposobnih ljudi, doveli su ljude iz Kragujevca, iz Fijata. Ovde rade uglavnom oni koji moraju, oni koji traže bolji posao ne zadržavaju se puno. Firma je sve samo ne 'evropska', klasični kapitalizam", rekao je za 021.rs jedan od zaposlenih.
U Gradskoj inspekciji za rad kažu za 021.rs da su im se zaposleni u nekoliko navrata obraćali zbog mogućeg kršenja radničkih prava.
"U vezi ostvarivanja prava iz radnog odnosa u 2016. godini inspekciji su se obratila dva zaposlena, jedan u vezi sa prestankom radnog odnosa, drugi u vezi sa povredom na radu. U prvim mesecima rada ovog poslodavca bilo je nekoliko anonimnih obraćanja građana koji su isticali bojazan da se, od strane poslodavca, krše propisi iz oblasti rada", navode u inspekciji.
Inspekcija je do sada tri puta po službenoj dužnosti nadzirala Delfaj. Kako navode, kontrolna lista je pokazala mali rizik od kršenja propisa u oblasti rada.
Takođe, u Delfiju je bila uvedena preraspodela radnog vremena, što znači da poslodavac određuje period u okviru kog zaposleni može da radi duže od punog radnog vremena, ali da na nedeljnom nivou to ne iznosi više od 40 radnih časova.
"Da bi se obavila kontrola zakonitosti organizovanja preraspodele radnog vreme u ovoj godini potrebno je da prođe period koji je poslodavac odredio za preraspodelu. Tek tada se može izračunati prosečno radno vreme zaposlenih i utvrditi da li je poslodavac ispoštovao odredbe zakona ili ne. U svakom slučaju, inspekcija će ponoviti inspekcijski nadzor u Delphi Packard d.o.o.", rečeno je za 021.rs.
O ovoj kompaniji, koja zapošljava nešto više od 1.600 osoba, na internetu se mogu pronaći različita iskustva radnika, od toga da su plate redovne i da posao nije naporan, pa do toga da je reč o "firmi očajnika".
Ono što je činjenica jeste da je ova kompanija u Srbiju došla zbog jeftine radne snage, što je po priznanju novoizabranog predsednika Aleksandra Vučića, strategija države da se privuku stranci. Osim toga, kompanija je i subvencionisana sa 18,3 miliona evra.
Tragom priča i svedočenja na koje smo naišli i koja su nam ispričana, a u vezi sa ovom fabrikom, odlučili smo da sami proverimo o čemu se radi.
Šta vam kažu u Delfaju i šta smo mi videli
Četvrtak, 11. maj - 10:00 - Železnička stanica, Novi Sad
Kod "Potkovice" na železničkoj desetak građana čeka autobus za koji ne zna ni da li će doći, ali su preko oglasnih letaka ili od poznanika saznalii da vozi ka ovoj kompaniji. I sami skeptični prema onome što se u Srbiji predstavlja kao gigantsko, odlučili su da provere glasine.
Jedan od zainteresovanih za posao u engleskoj kompaniji je i 63-godišnjak koji nema dovoljno godina za odlazak u penziju, ali ni posao od kojeg bi mogao da živi. Diplomirani ekonomista sada bi pristao i na posao magacionera, samo da se nešto radi.
Kako priča, nekada je bio sam svoj gazda, ali sada je među onima koji se nazivaju "gubitnicima tranzicije". Iako sasvim dobro razume momenat u kojem živi i ono što ga je zadesilo, svestan je i da nema mnogo izbora, a u Delfaju vidi priliku za siguran posao i platu na vreme.
"Išao sam i ranije na razgovore za posao. Naravno, neke fizičke, makar nešto da radim, ali svuda bi mi govorili da sam prekvalifikovan za to radno mesto. I tako, sada ne radim ništa", priča on.
U autobusu za Delfaj sede uglavnom mladi, između 20 i 40 godina, ali ima i nekoliko sredovečnih žena. Pred ulazom u prostor fabrike traže nam lične karte, a dobijamo i obezbeđenje.
Dok čekamo u redu da upišu lične podatke, inspekcija stoji pred kapijom kompanije tražeći nekog nadležnog sa kojim može da razgovara zbog, kako je rekao inspektor, reklama postavljenih bez dozvole. Nadležnog nema, a inspekcija odlazi.
Sprovode nas u prostoriju u kojoj prezenterka objašnjava čime se bavi kompanija. Zabranjeno je slikanje, a sve vreme uz nas je i obezbeđenje koje nadgleda ponašamo li se "u skladu sa pravilima".
Naravno, priča je slična onome što se već može videti i na sajtu kompanije. O plati, što najviše zanima prisutne, nema ni reči. Žena koja objašnjava pravila kaže da se o tome govori na intervjuu, da ne otkrivaju te detalje, jer "ko zna ko sedi u ovoj učionici".
Uslov uslova na koji mora da pristane onaj koji želi posao u Delfaju jeste rad i u trećoj smeni, u kojoj je nadnica za četvrtinu viša. Kako objašnjavaju, proizvodni proces ovde ne staje i rad je konstantan. Nedelja je slobodna, ponekad i subota.
Kontradiktorno, proces nikad ne staje, ali se dešava da zaposleni, recimo, imaju neki dan tokom radne nedelje slobodan jer posla nema, pošto kompanija posluje po narudžbinama. Koliko narudžbi toliko i posla. Zbog toga, nekad se radi punom parom zbog rokova, a nekad u manjem obimu, barem je tako rečeno. Za svoj rad, najbolja linija ponekad bude nagrađena - tortom.
"Ma sve se to da naučiti, treba malo da shvatiš", konstatuje jedan od zagriženijih za radno mesto u ovoj kompaniji.
Kada su nas sproveli do proizvodnog dela ušli smo u ogromnu halu. Gomila žica, i radnika koji sastavljaju delove.
Pojedini radnici nas gledaju kao srednjoškolce koji su ovde u poseti i koji deluju izgubljeno, zbog čega su "baš slatki". Nema puno zabušavanja, svako radi svoj posao, jer traka ide i od tebe se očekuje da ispuniš svoj zadatak.
Svako radi svoj posao, a mogućnost dugog stojanja u mesto deluje kao najcenjenija veština, s obzirom na to da upravo ono deluje kao najnapornije.
Loš scenario za radničku klasu
Kako smo ranije pisali, po statistikama Eurostata, svaki drugi zaposleni u Srbiji ima neto zaradu nižu od 216 evra. Razlog tome je poplava takozvanih lon poslova i dolazak "velikih investitora" kod kojih rad zahteva dosta fizičke radne snage.
Po ovom principu posluje upravo Delfaj, u fabriku se donesu materijali, sirovine, a na radniku je recimo da žicu preseče, iskrivi ili je samo obmota plastikom.
U tom sistemu svaki radnik ima svoje mesto i ponavljaju istu operaciju tokom čitavog radnog vremena, što je posebno zamorno. Zbog sve češćeg dolaska ovakvih kompanija u Srbiju, naša zemlje počinje da liči na azijske na koje smo do pre nekoliko godina gledali sa žaljenjem zbog slika radnika koji se nalaze u pogonu koji najviše podsećaju na pilićarnike.
Međutim, subvencionisanje ovakvih firmi, u čemu Srbija prednjači, odgovora onima koji su na vlasti zbog političkih poena. Jer, mnogo bolje zvuči kada se najavi zapošljavanje 3.000 radnika sa platom nešto višom od 200 evra, nego da se zaposli manje njih sa pristojnom zaradom ili pak da se, recimo, sistemski ulaže u obučavanje za IT sektor koji odlično posluje van države, ali kojem nedostaje kadra.
Nasuprot tome, kompanije "giganti" trljaju ruke. Sa gomilom slabo plaćenih radnika, uz niske izdatke, insistiranjem na konstantnom radu i ucenu da "idu drugde, jer ima ko hoće", proizvodi se sve više i više.
O tome kako se Srbija kolonizuje bez vojske i dualno zaglupljuje možete čitati
OVDE.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Komentari 146
Maja
radnik
buda
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar