Pojavom rokenrola lice i istorija Novog Sada zauvek su se promenili, a baš zbog tih ljudi koji su kroz pesme pravili drugačiji grad, Radio 021 u sredu 24. maja u 19h u Radio kafeu (Miletićeva 45) organizuje svojevrsan omaž onima koji više nisu sa nama, događaj "Novosadska kultura sećanja - U čast velikih majstora".
Foto: 021.rs
U vremenu kada mnoge stvari iz prošlosti pokušavaju da se zaborave ili prikriju, prisetićemo se onog segmenta koji možemo sa ponosom da istaknemo, a to je novosadska rokenrol scena. Vojvođanski bluz bend, Imperium of Jazz, Laboratorija zvuka, Pekinška Patka, Rex Illusivi, Atheist Rap, samo su neka od imena koji su obeleželi nekoliko decenija muzike.
- Zaista je jako važno da Novi Sad, ne Novi Sad kao grad, to je ipak samo niz ulica, drvoredi, kuće, krovovi, golubovi, to mogu samo ljudi koji žive u njemu i jako je važno da se osvrnu, da vide šta se to nekad događalo. Jer nije jednostavno, umesto nekog sigurnog posla, odlučiti se da pustiš kosu i da kupiš gitaru umesto harmonike i onda kreneš ulicama Novog Sada i da sviraš, tražiš svoju publiku, obilaziš ta neka mesta, Garudu, Žutu kuću, Rupu i još desetak mesta u kojima su klinci mogli da sviraju. Mnoge srednje škole su otvarale svoja vrata tim muzičarima - Elektrotehnička, Građevinska, Medicinska i druge - priča za 021 novinar Anđelko Maletić.
Tadašnja Jugoslavija imala je sreću da odreaguje na svetske trendove, pa se ubrzo i u Novom Sadu publika podelila na dva tabora - one koji su uz Bitlse poručivali "P.S. I Love You" ili koji su uz Roling Stonse, po rečima novinara Bogomira Bogice Mijatovića, bili konkretniji i pevali "Let's Spend The Night Together".
U to vreme poslovi su bili sigurniji nego danas, postojala je utabana staza kojom se pojedinac kretao u sistemu, što je upravo i razlog zašto je odluka da se uzme gitara u ruke, stavi bedž na rever i pusti duga kosa bio svojevrstan čin hrabrosti. Ono što sledi jeste pomen svima onima koju su tu crtu hrabrosti u sebi nosili, koji su živeli ono što su radili i zavredili da ih se setimo i decenijama kasnije.
"Jedna porodična manufaktura"
Bata (Mladen Vranešević)
Priča o Bati Vraneševiću jeste priča o bratstvu i jedinstvu - bukvalno. Kada se govori o njemu, to je moguće samo uz pomen i njegovog brata Peđe.
Nakon nastupa sa Falkonima, Neoplantom, zatim u grupi Med gde se prvi put udružuje sa bratom, njih dvojica, na predlog Čupka (Anđelko Čupić) muzičkog urednika Radija Novi Sad, sastavljaju bend i daju mu ime po svom studiju - Laboratorija zvuka. U njemu su još Ciga (Aleksandar Pejak), Čupa (Stevan Lukić), Vera Lajko, Caki (Aleksandar Kravić), Cila (Olah Vince), Dina Kurbatfinsky-Vranešević.
- Laboratorija zvuka je jedna porodična manufaktura Peđe i Bate koji su prvi uspeli da pokažu kako se i u ovom gradu stvaraju grupe koje imaju šta da kažu. Podela u porodici je bila takva da je Peđa znao šta treba da se radi, a Bata kako, pa su u bratskoj atmosferi delili taj posao i stvarali muziku koja je odzvanjala tih godina sa svih strana - priseća se Maletić.
U Londonu kao reditelj potpisuje kratkometražni dokumentarac "Kuda ide naše malo društvo", za koji je scenario pisao Peđa. Posle albuma Nevinost iz 1986. braća se polako udaljavaju od rokenrola i više se bave pozorištem, filmom, marketingom... Zasluge za otkrivanje i dve popularne grupe, Plavi orkestar i Ruž, pripisuju se Bati, navodi u svojoj "Rokopediji" Bogica Mijatović.
- Ne samo što su pokazali kako i u Novom Sadu ima bendova za svaku pohvalu, nego su kroz njihovu kuću i njihov studio prolazili svi koji su tada u gradu vredeli, ne samo da bi odsvirali koji akord za neku od pesama, nego je to bilo i mesto gde su sticali iskustvo i učili - zaključuje sagovornik 021 o legendarnoj braći i Laboratoriji zvuka.
"Kao kad je Zvezda uzela Kup šampiona, takav je to bend bio"
Pre gotovo 50 godina, 1968. godine grupa muzičara koja je želela da svira progresivnu muziku oformila je sastav Novosadski bluz bend. Prvu postavku benda činili su Čičak (Dragan Ilić), Pićuka (Ištvan Varga), Kika (Nikola Veličković) i Blaž Jelović.
Bend je promenio ime 1971. u Vojvođanski bluz bend, a kumovao mu je legendarni novosadski umetnik Andrla (Branko Andrić). Kroz decenije postojanja ovog sastava, kojem mnogi kritičari sa punim pravom dodeljuju titulu najboljeg bluz benda u ondašnjoj Jugoslaviji, prošla je čitava plejada novosadskih muzičara.
Ipak, glavna konstanta ovog benda bio je čovek koji se nije nalazio u prvoj postavci, a u bend je stigao 10 godina kasnije.
Gaga (Dragan Jurišić)
"Bluz je, kako je neko rekao, kada se dobar čovek loše oseća", rekao je jednom prilikom Gaga.
Najveće svoje uspehe i popularnost Vojvođanski bluz bend stiče od trenutka kada je u njemu zapevao Gaga, koji je brzo postao "spiritus movens" sastava. Između ostalog, Gaga je i promenio grupu, pošto se nije pronalazio u Andrlinim tekstovima, koji su se do tada izvodili.
Gaga je počeo da piše svoje pesme.
- Gaga je bio čovek koji mnogo slušao muziku i umeo da pozajmi pesme, potpisivao ih kao svoje, ali toliko vešto da smo to mogli da primetimo samo mi koji smo se bavili time. Ipak, to je bilo nešto jedinstveno. On, ali i ostali u bendu, bili su veliki jer su voleli to što su svirali, nije bilo šminkanja. Prosto, gitaru nisi mogao da sviraš u bendu ako nisi bio na istoj talasnoj dužini sa Gagom ili Bogdom (Dragutin Bogdanović) i Pikijem (Nikola Dušić). Taj sastav je tim Crvene zvezde kad je uzeo Kup šampiona, jednostavno kockice su se posložile. Ujedno, zbog toga je velika tragedija što bend nije imao više svojih izdanja - kaže Bogica Mijatović za 021.rs
Zanimljivo je da im je hit Šećeru moj, koji ih je učinio prepoznatljivima i van Novog Sada napisao Branko Kockica, pošto je njegov brat tada svirao gitaru u bendu. Po rečima Gage, upravo period do tog izdanja objavljenog 1986. godine predstavljao je jednu etapu benda, nakon čega kreće drugi život, okupljanje nove ekipe muzičara koju predvodio nezamenjivi frontmen.
Iako naš sagovornik navodi da je najveća mana novosadskih muzičara bila malodušnost proizvedena ravnicom, jer "gde ga posadiš tu i ostane", Gaga je radio. Tražio je zvuk i želeo promene zbog čega je 1987. godine okupio muzičare Vojvođanskog bluz benda (VBB) i kultnih Sing Sing Singersa i oformio svojevrsni novosadski super-bend Stone Free.
U izdanju novosadskog "Prometeja" i pod nadzorom muzičkog urednika Bobe Stojšića 1995. godine izdaju kasetu sa 14 pesama.
Bogda (Dragutin Bogdanović)
Vojvođanski bluz bend, zbog velikog protoka muzičara i čestih promena u sastavu katkad nije bio održiv. To se pokazalo i nakon izdavanja prvog LP-ija 1986. (zajednički album sa kantautorom Radicom Petrovićem), kada se bend jednostavno razišao.
Međutim, Gaga je bio taj koji će ponovo okupiti muzičku porodicu i VBB se na novosadsku scenu vraća 1987. godine, a osim Gage čine ga i Bogda na klavijaturama, gitarista Jana (Saša Januzović) i Petrija (Zoran Petrović) za bubnjevima.
- Za Vojvođanski bluz bend Peca Popović, patrijarh srpskog rokenrola, tvrdio je da je to najbolji bluz bend u Jugoslaviji. Zaista su vredeli i živeli za bluz, što je vekovna garancija da kako dišeš tako i pišeš, a kako dišeš i pišeš tako i pevaš. To su radili svi muzičari iz VBB. I kao iz velike reke Misisipi, tako se iz velikog Vojvođanskog bluz benda stvorilo mnogo malih i lepih pritoka, od Sing Sing Singersa, Izraela - navodi Anđelko Maletić, novinar koji je propratio nastajanje rok scene u Novom Sadu.
Bogda, kao sjajan klavijaturista, menjao je bendove, pa je tako osim u VBB nastupao i u Imperium of Jazz, Izraelu, Modert Quartetu, Sinovima, BBMSP...
Pre VBB imao je bend "Zbornaja komanda" u kojem je svirao sa Pikijem.
Baja (Goran Bajić)
Na pomen Baje, sjajnog basiste Sing Sing Singersa, koji se Vojvođanskom bluz bendu priključuje krajem 90-ih, prva reč koju Bogica Mijatović može da izusti, a zna ih on dosta, jeste jednostavna reč koje se sada već retko kad setimo ili doživimo, a to je - dobrota.
- Baja je bio jedan od najboljih momaka sa novosadske rok scene ikada. To je da ga svako poželi za prijatelja, zeta, sina - kaže Mijatović.
Svakako da momenat u kom se Baja priključuje VBB nije bio fantastičan, ali ipak, ovaj bend je prevazilazio prepreke, na svoj način. Dok su bombe padale nad Novim Sadom, VBB su nenametljivo, za razliku od mnogih svojih kolega, ušli u ne tako velik klub i svirali svaki dan u ustaljenom terminu. Nije to bio nikakav protest prema onima koji su ispuštali smrt na jedan grad i ljude, nego jedan od načina da se od te smrti koja preti pobegne, pa makar i u mislima, kroz note.
Osim u VBB, Baja je nastupao i u Porti, Cocasion, Stone Free, Singersima, kao i bendu Watt. U čast ovom muzičaru prošle godine objavljena je knjiga "Bluz za kraj".
Petrija (Zoran Petrović)
Bubnjari u bendovima neretko umeju da budu samotnjaci, uvek iza, a njihovo prisustvo manifestuje se tek zvukovima palice, doboša... Petrija nije bio nametljiv momak, najskromnije je i izgledao kada se gledaju fotografije sa recimo Bogdom ili Janom, koji su voleli ili vole svoju ekscentričnost.
Petrija je u Vojvođanski bluz bend došao, kao i Bogda, nakon objavljivanja prve ploče i sa bendom 1995. snima izdanje koje nosi naziv benda.
Ipak, za njega nisu bila kalupljenja, pa je sarađivao sa brojnim muzičarima iz Novog Sada i pristajao na različite žanrove. Pre VBB, objavio je album sa Amajlijom, tu su potom Imperium of Jazz, Pobesneli usisivač, Minstrel, jedan period 90-ih proveo je u post grandž bendu Katarza, kao i u Generaciji bez budućnosti.
Svoje poslednje izdanje "Vreme je za Novi Sad", Vojvođanski bluz bend objavio je 2002. godine u saradnji sa Radijom 021. Ipak, kritičari navode da je velika šteta, ne samo za novosadsku scenu, što ovaj bend nije imao više sličnih izdanja.
"Bio je najveći umetnik na novosadskoj rok sceni"
Andrla (Branko Andrić)
Umetnik koji čega god se latio uspeo je da napravi nešto izvanredno, a kao izuzetno značajnog umetnika za novosadsku scenu neretko ga ističe i Slobodan Tišma. Upravo sa Tišmom je bio u grupi E-KOD koja se borila protiv establišmenta.
Večito se bavio sa više stvari, čak i išao i na nekoliko fakulteta istovremeno. U međuvremenu, krajem 70-ih sa Džaksom (Branislav Aksin) i Sekulom (Siniša Sekulić) osniva bend koji će veoma brzo privući pažnju publike - Imperium of Jazz. O njihovim nastupima pisalo se kao o "događajima za sebe", pohvale su odlazile na Andrlinu harizmatičnost, ali ono čime je plenio novosadski Tom Vejts jeste način izvođenja kompozicija.
- Koncerti koje je Andrla priređivao bili su toliko šašavi i zabavni da mu niko naprosto nije zamerao to što jednostavno nije znao da peva. Pošto se rep već pojavio u svetu, znao sam iz prve da je to idealna forma u kojoj bi on mogao da osvoji tadašnju zemlju u kojoj smo živeli, ali njegova ljubav, njegova želja da peva bila je jača od racionalnih objašnjenja. Stalno je bio na putu i, kao da je to jedna od epizoda iz čuvenog Keruakovog romana "Na putu", na putu je i preminuo, a iza njega nije ostalo baš puno materijala, kojim bi dokazao Branko Andrić da je zaista bio legendarni stanovnik Novog Sada - smatra Maletić.
Andrla je, može se reći, bio čovek trenutka, onaj koji je umeo da stvara na bini i zbog toga su njegovi nastupi bili, kako je već navedeno, događaji za sebe.
- Mogao je da se ostvari i u muzici, književnosti, slikanju, filmu, šta god da je radio bio je uspešan. Opet, išao je mnogo ispred svog vremena i teško je ko uspevao da ga razume. Zanimljivo je to da je, recimo, svoje knjige pisao ukucavajući tekst direktno u mašinu, bez ikakve ispravke, jer to su tako neverovatne ideje bile - priseća se Mijatović.
Postoje samo dva studijska snimka grupe Imperium of Jazz, za pesme "Koliko te volim" i "Japanska", dok se na internetu može pronaći i kvalitetni snimci pesme "King Kong za žene". Inače, Andrla je bio i član Udruženja književnika, objavio je po dve zbirke pesama, priča i dva romana.
Sekula (Siniša Sekulić)
Sekula je bio suosnivač Imperium of Jazz-a. Učestvovao je u radu benda na startu, do 1987. godine, kada se menja postava.
U tom periodu sastav je svirao uglavnom bluz i rok, ali potom počinje da preovlađuje Andrlina želja da se izrazi. Sa Imperium of Jazz nastupao je na mnogim mestima, između ostalog, i u ludnici.
Sekula se, baš kao i njegov kolega po instrumentu, Petrija, obreo u mnogim bendovima. Svirao je sa Cocasion, La Stradom, Stone Free, Vojvođanskim bluz bendom, XX vek.
Mladima danas može da deluje romantično priča da se prvi Sekulin bend, Njassa Blues Band iz 1974. raspao jer nisu imali dovoljno prostora za vežbanje. Tada je to bila prava muka.
Vredno pomena svakako je i to da je Sekula zajedno sa Boćom (Boris Kovač), Dujom (Aleksandar Dujin), Cakijem (Aleksandar Kravić) i Ečijem (Ištvar Bognar) osnovao Meta sekciju, koja je po Bogici Mijatoviću, autoru "NS Rokopedije", jedna od najtalentovanijih novosadskih džez-rok grupa.
"Firs We Take Manhattan, Then We Take Berlin"
Suba (Mitar Subotić)
Suba, mnogima poznatiji i kao Rex Illusivi jeste legenda novosadske scene čija je karijera prekinuta onda kada je počeo da osvaja kontinente, jedan po jedan.
U tom smislu, pored Laboratorije zvuka i Pekinške patke, svoje umetničke pipke najviše je raširio Rex. Postao je prepoznatljiv po svojoj ambijentalnoj muzici, ali pred kraj života uspešno je u svoje kompozicije uključivao i latino muziku.
Muzičari sa novosadske scene bili su pioniri u mnogo čemu, među pionire jugoslovenskog roka ubraja se i Suba, koji je u SKC-u priredio prvi rok performans. Takođe, jedan je od autora koji potvrđuje to da novosadski muzičari nisu žudeli za prodajom. Tako je prilikom objavljvanja svog prvenca "Disillusioned" odbio nekoliko kuća, jer to nije smatrao komercijalnim projektom.
- Rex je posebna priča. Rad sa "La stradom", sa kojom se savršeno razumevao, bio je potvrda da je naučio zanat i da sad može da krene u svet, a ostalo je, što kažu, istorija. Prvo je krenuo da osvaja Jugoslaviju, a onda nastavio sa ostatkom sveta ili što bi Lenard Koen rekao "First we take Manhattan", dakle prvo osvajamo Menhetn, a onda će ceo svet biti naš. I tako je Suba otišao, otišao u Brazil i tamo, nažalost, poginuo, očajnički želeći da iz kuće koja je gorela spase neke snimke - govori o svom prijatelju Maletić.
Interesantna priča je da je tek kada je počeo da snima svoje autorske pesme, Suba ostavljao kasete na portirnici Radija Novi Sad, a njih je potom voditelj Goja (Dragan Gojković) emitovao ne znajući o kom se umetniku radi. Iako može da deluje kao da je sve to smišljeno radi performansa, Bogica Mijatović kaže da postoji sasvim logično, ali neočekivano objašnjenje za to.
- Mlađima izgleda to kao romantično ili uzbudljivo, a glavna kopča i kvaka u svemu tome je bilo da je Suba bio studljiv i nije bio siguran u to, iako je znao da materijal vredi. Imao je strah kako će reagovati Goja, kao autor emisije Novih vidika, a ne zbog toga da bi to ispao štos. On je odmah otišao u emisiju kad je bio pozvan - kaže naš sagovornik.
U Jugoslaviji Suba je sarađivao sa brojnim imenima od Marine Perazić, preko Massima Savića, do Milana Mladenovića sa kojim je 1994. snimio kultni album "Angel's Breath".
Poslednji njegov album "Sao Paulo Conffesions" izdat je u nekoliko država sveta. U njegovu čast, u Brazilu je osnovan Suba institut.
"Usna harmonika se nekad u Novom Sadu zvala jednostavno muzika"
Žiksa (Željko Đurđevac)
Žiksa je bio hodajući primer da bluz u Novom Sadu živi, a rokenrol grabi. To je dokazivao sa bendovima kao što su Cocasion i Sing Sing Singers.
Stvaranje ova dva benda, odnosno put do vrhunca, Sing Sing Singersa, išao je nekim svojim tokom. Ali, najpre Armija.
Po povratku iz nje, kada je, sigurni smo, uvideo sve čari bratstva i jedinstva Žiksa se sastaje sa Spaletom (Miroslav Trifujagić), Darežom (Darko Matić) i Vojom Zveri (Vojislav Knežević) sa kojima osniva poznati bend iz 80-ih Cocasion. Svirali su uglavnom obrade pesama, dok u sastav ne ulazi ekipa iz Porte, Jana, Boba, Bole, Neša i Tanja Đajić.
- Bilo je i prethodnika Žiksu, ali, kao što sve kuvarice sveta znaju, ako hoćeš da ulepšaš supu koju spremaš, moraš dodati malo soli, a Žiks je bio so u svim bendovima u kojima je svirao - bilo je mnogo lepše i zabavnije s njim. Uzgred, usna harmonika se nekad u Novom Sadu jednostavno zvala muzika, tako se taj instrument zvao - objašnjava Žiksu i njegovu prošlost Anđelko Maletić.
Međutim, tamo gde su Cocasion zastali, nastavio je novi Žiksin bend u kojem ponovo okuplja Bobu, Baju i Pikija (Nikola Dušić) i formira nezaboravan bend Sing Sing Singers.
- Oni su bili prvi kultni bend u Novom Sadu. Imali su ozbiljan autorski materijal i zaista su njihove svirke uvek bile posećene. Poznati su nastupi u klubu u Kisačkoj, gde je više ljudi bilo na ulici želeći da ih čuje nego što je moglo da stane u klub. To je bend koji ima šta da kaže, a kad imate šta da kažete onda i treba da se oglasite. Prava je tragedija da oni i Andrla nemaju svoja dela u fizičkoj formi - kaže Bogica Mijatović.
Njihovi nastupi u čuvenom "Bambusu" u Kisačkoj ulici bili su namenjeni za 50 ljudi, toliki je bio kapacitet prostorije, a ipak bi se ispred kluba okupljalo i do 1.000 ljudi želeći da čuje Singerse.
Ipak, ovaj bend, za razliku od Cocasion-a, jednostavno nije imao sreće kada je u pitanju izdavanje albuma. Na Omladinskom festivalu 1988. u Subotici bili su drugi, ali to im nije bila dovoljna preporuka kod izdavača. Sve vreme zapravo prepreke su bile političke prirode.
Bend se razilazi 1989. ali se već naredne godine ponovo okuplja, snimaju stare kompozicije u novom aranžmanu, pripremaju album, ali ponovo politika i eho ratova bio je jači od volje muzičara da poruče publici to šta ima.
Neša Januza (Nenad Januzović)
Kada je reč o Žiksi i bendu Cocasion neizostavni deo te priče je i Neša Januza koji je bio zadužen da se udaraljkama pobrine da ritam sekcija funkcioniše perfektno. Neša se Cocasion-u pridružuje 1983. kao pojačenje prilikom spajanja bendova Porta i Cocasion.
Neverovatno je to da su Cocasion snimili kompletan materijal za album, a obrada pesme "Moondance" Vana Morisona, u njihovoj verziji "Čarobna moć meseca", postala je lokalni hit. Međutim, pre nego što su uspeli da ponude išta izdavačima, materijal su zagubili. Tada dolazi do razmirica unutar benda i sastav se razilazi, da bi kasnije doznali da su snimci pronađeni i uredno zavedeni u fonoteci Radija Novi Sad.
Neša nastavlja karijeru i sarađuje sa brojnim pop-rok i džez muzičarima, a 1992. se pridružuje Jani u grupi Izrael, sa kojom snima pesma za nikad objavljeni prvenac "Nothing But The Groove".
"Sreća moja što ne znaš da odsviraš to što ti je u glavi"
Ignac Šen
Maestro Ignac Šen kao retko ko uspevao je da učini da publika prosto zavoli violinu kada je čuje. Dugo godina je sarađivao sa Đorđem Balašević, bio je član Nenadjebivih i Panonske mornarice, a uvod u "Devojku sa čardaš nogama" definitivno je jedan od "najzaraznijih" kada je u pitanju domaća muzika.
Svojim notama uspevao je, kao u "Lakonogoj" da ih natera da ogule dlanove od aplaudiranja ili pak da, kao u "Tvoj neko", potroše pakovanje maramica. Po priznanju Balaševića, pesme su mu se potpuno promenile po susretu sa Šenom, dok se njegovim odlaskom završava jedan opus poznatog novosadskog kantautora.
- To je bio neko sa kim sam radio na klik u studiju. Iz nekog razloga zvao me je doktor Balaš i govorio bi: "Doktor Balaš, sreća moja što ti ne znaš da odsviraš to što ti je u glavi". A ja mislim da je bila sreća moja što je on znao da odsvira to što mi je u glavi. Mislim da sam tu završio jednu veliku priču, što se mog opusa tiče, kad je violina u pitanju, jer mislim da više ne mogu naći takvog saradnika sa tim senzbilitetom. Znate, on je bio strašno harizmatičan, ovo je jedna tužna situacija, jedno malo seosko groblje, gde se priča završava, odlazi cirkus, ali oni ni ne znaju kakve on sale i koliko ljudi je dizao na noge kad se pojavi - kazao je nedavno za Radio-televiziju Vojvodine Balašević.
Kiki (Josip Kovač)
Kiki je još jedan sjajan violinista iz Balaševog sastava, ali sigurno je da će ostati upamćen kao neverovatni saksofonista. Umeo je Kiki svašta, pa je tako odsvirao i jednu od najboljih solaža u jugoslovenskom rokenrolu, kada je saks u pitanju, za pesmu "Ne lomite mi bagrenje".
"O zar moram da vam ponovim, okanite se njih jer sve ću da vas polomim", peva Balašević dok iz Kikijevih pluća izranja sjajni solo u kom se mogu naslutiti sva zbivanja u narednoj deceniji, svi ratovi i na kraju utihnuće svega što je vredelo.
Kovač je godinama svirao i u zapadnoj Evropi, pre svega u Nemačkoj i Švajcarskoj. Osim što je bio stalni član Balaševićevog pratećeg benda, Kiki je nastupao i kao stalni član Plesnog orkestra Radija Novi Sad.
- Prvi ton koji je odsvirao u jednoj mojoj pesmi bio je tek onaj sax solo na kraju "Bagrenja", ali vredelo je čekati. Na sceni besprekoran, sa totalnom muzikalnošću i osećajem mere, Kiki uvek dodaje onoliko vatre koliko treba da "provri", puno mi pomaže, zaista - naveo je Balašević jednom prilikom.
"Folirant"
Tukša (Goran Ivčić)
Tukša je bio "mačak", ali i pionir novosadske pank scene. Sa četvoricom drugara 1978. godine, Brčom (Boško Prosenica), Bucom (Predrag Janičić) i Perom (Petar Petrović), formira bend Direktori. Umesto da prate staze većine bendova koji počinju obradama, Direktori su odmah krenuli sa svojim pank kompozicijama.
Prvi bend Tukše imao je prilično kratku istoriju. Odsvirali su svega desetak svirki, kada je neko na njihovom nastupu u poznatom klubu Bronks, razbio Titovu bistu. Taj incident je značio i kraj benda.
Tukša ubrzo postaje basista u Gomili g..... Bogica Mijatović navodi da su nastupi ovog benda van Novog Sada i Beograda bili veoma rizični, pa su se neretko završavali gađanjem paradajzima i jajima.
Nakon nastupa u Gomili g....., Tukša 1987. osniva bend Mačak Tukša & Anglo Riff u kom kompozicije pod uticajem glem-roka piše zajedno sa Zisom (Željko Dozet). Nakon nekoliko meseci sviranja 1987. ulaze u studio, snimaju kompletan materijal za album i nikom ga ne nude. Neke od pesama su emitovane na programu TV Novi Sad.
Zanimljivo je da je krajem 1989. Tukša pod psudonimom Mačak Tukša objavljena pesma "Noć punog meseca" čiji je spot emitovan na TV Novi Sad i NS Plus, nakon čega je ovaj muzičar postao i član prve ekipe "Foliranata".
Od 1993. nastupa kao one-man-band pod nazivom Tukša pauk oblak. Naredne godine snima osam kompozicija koje objavljuje Music YUser.
Svirao još i u Imperium Of Jazz, Laboratoriji zvuka, Obojenom programu, Zlatnim dijamantima koji su se okupili da bi svirali na svadbi zajedničkog prijatelja.
"Prvi gitarski heroj novosadske scene"
Pera (Perica Bahun)
Pera je svoje umeće na gitari učio akord po akord od lokalnih gitarista, koji su takođe bili priučeni. Međutim, poznata novosadska grupa Detlići takođe su bili proizvod saradnje braće Pere i Tome (Fric) Bahuna. Zainteresovanost za muziku su imali od malena, ali su ipak svirke u Zanatskom domu krajem 50-ih imali presudan značaj na njih.
Tu kreće i Perina priča o njegovom talentu. Jedan od članova grupa koja je 60-ih svirala u Zanatskom domu setio se "malog Perice", kako navodi Bogica Mijatović, i pozvao ga da im se pridruži na bini. Kako je asistirao na gitari samo na jednoj pesmi, uporni Pera je ostatak vremena provodio kraj bine "skidajući" akorde, a koliko je brzo učio govori podatak da je ubrzo dobio poziv da nastupa sa istim sastavom.
Ubrzo nakon toga Pera postaje član Plesnog orkestra Radija Novi Sad, potom i Kvinteta Bogdana Dimitrijevića.
Pera, Fric i Rama (Ivan Ramač) pratili su trendove na svetskoj sceni, tako da aplauzi za njihov uspeh pripadaju ukusu, ali i prepoznavanju trendova na svetskoj sceni. Snimali su emisije sa Radio Luksemburga, Monte Karla, Glasa Amerike i već sutra bi uvežbavali popularne kompozicije.
- Perica Bahun, bez sumnje izvanredan muzičar, ali isto tako i izvanred ugođivač publici, prepuno gledalište hale pretvorio je u "uzavreli lonac" u kome ni on sam nije znao šta će iskipeti - piše u magazinu Ritam iz 1964. godine.
Upravo na tom koncertu, u prepunoj hali Novosadskog sajma, Pera je overio titulu prvog gitarskog heroja novosadske scene, navodi Bogica. Za potrebe Radija Novi Sad snimili su nekoliko instrumentalnih kompozicija čime su postali prvi "električari" koji su ušli u studio Radija Novi Sad.
Hamer (Miloš Jovanović)
Neizostavni član novosadske scene je i po vokaciji - istoričar. Međutim, Hamera je opredeljenje odvelo na drugu stranu, pa se bavio muzikom, produkcijom, marketingom.
Svoj prvi album "Ljudi od zemlje" Miloš Jovanović je snimio 2013. godine sa svojim orkestrom "Dobrovoljno Kovačko Društvo". Na albumu su pesme za koje je tekst i muziku Miloš pisao sam, na svom splavu na Dunavu uz samo jednu gitaru i u društvu jednog jata labudova. Album je dubok, ličan, emotivan i poetski angažovan.
Album se zove po pesmi koju je Hamer napisao za vreme NATO bombardovanja. "Ljudi od zemlje" ustvari nikada nije bila pesma koja se peva, već ju je Miloš recitovao, a tokom tih godina konstantno se vrtela na Radiju 021.
U studiju "Hammer" svoje projekte su realizovali neki od naših najpoznatijih autora kao što su Rambo Amadeus, Đorđe Balašević, Šaban Bajramović, Leb i Sol, Zdravko Čolić, Bajaga i instruktori... Osim produciranjem, bavio se i režijom. Za svoj rad osvojio je preko 50 nagrada.
Sa Radijom 021 sarađuje od njegovog osnivanja pa do poslednjih dana života. Autor je kultnog serijala Radio Sloboda, emitovanog na 92,2 MHz u poslednjoj godini Miloševićeve vladavine.
Specifičan i nesvakidašnji kreativni duh pretočio je i u tri jedinstvena serijala na ovom portalu - SRB I.JA, EPP i Centar za razmišljanje.
Đani Butkaj (Srđan Spasojević)
Mnogima poznati voditelj Radija 021 pre nego što je postao prepoznatljivi glas sa 92,2 megaherca, imao je kratku muzičku karijeru. Zajedno sa Atilom Šotijem, Momom (Momčilo Bajac), Mirčetom (Miroslav Sopka) i Zoom (Zoran Gvozdenov) sastavlja bend XX vek.
Posle nekog vremena dolazi do promena u bendu, pa se umesto Zoa i Mirčeta sastavu pridružuju Sekula i Suba, a pojačavaju se i duvačima Džaksom (Branislav Aksin), Zdravkom Breneckim i Dežetom Molnarom. Nakon tri godine muziciranja bend se rasformirao bez da su imali neko studijsko izdanje.
Na Radio 021 Srđan dolazi u leto 2000. godine, kada sa Vladimirom Markom pokreće "Tok šou braće Butkaj". Svojim emisijama i rubrikama je kritikovao i ismevao bahato ponašanje političara i izazivao kontroverze, ali i ujedno uveseljavao i hrabrio Novosađane.
Radio kafe, u kojem će se odati počast novosadskim muzičarima koji više nisu među nama, nosi posvetu "Kod braće Butkaj" i slogan po Đanijevoj rečenici - "Sećanja blede, a jaja ostaju".
Deže (Deže Molnar)
Deže je stvaro zvuk saksofona kakav Novi Sad neće zaboraviti, a možda ni ponovo susresti. U svojim tonovima je oživljavao džez i tu muziku je živeo, a zbog te iskrenosti ona je bila i dobra.
Za Plesni orkestar RTV Novi Sad, zajedno uz Kikija, odsvirao je neke od najupečatljivih solo deonici u istoriji ovog orkestra.
Lista onih sa kojima je Deže sarađivao je podugačka. Dovoljno je navesti Laboratoriju zvuka, Rex Illusivi-ja, Električni orgazam, Oktobar 1864 i shvatiti da je reč o čoveku koji je bio neizostavni deo novosadske rokenrol scene, a i šire. Nastupao je i sa Keckec & acid folk orchestra-om, Kikijem Lesendrićem i Pilotima, Heroinom i brojnim drugim umetnicima sa novosadske i domaće scene.
Osim što je aktivno svirao u brojnim bendovima, Deže je jedan period svog života proveo i kao muzički urednik na Radiju Novi Sad.
Faber (Zvonimir Fabri)
Fabrijevo muziciranje teklo je polako, bez silenja da se nešto veliko učini, pa ipak, za novosadsku muzičku scenu, to je učinio. Do 1973. godine svirao je u nepoznatim bendovima, ali onda osniva Faber, koji u prvoj postavci čine Džaver (Milan Nikolić), Raša (Radovan Lalin), Boba (Slobodan Stojšić), Dragan Stošić, Fifika (Miodrag Blagojević). Ubrzo dolazi do promena pa se Faberu priključuju Džigi (Nedim Moralić) i Đorđe Keči.
Vreme je bilo takvo da su članovi benda mogli sasvim pristojno da žive od nastupa iako su prerađivali pesme. Iz tog razloga nije ni postojalo insistiranje na autorskim kompozicijama, zbog čega nikad nisu ni dobili šansu u nekom od Studija RNS.
Svoje pesme su prilagođavali trendovima na muzičkoj sceni, ali hitovi iz 60-ih su bili obavezni.
Praža (Aleksandar Pražić)
Praža, zajedno sa bratom Brkom (Branko Pražić), Bekusom (Vojin Tišma) i Gusom (Dragan Davidović) 1967. godine osniva jedan od najdugovečnijih novosadskih rok bendova - Crvčak i mravi. Osnovali su ga dok su još bili učenici Jovine gimnazije.
Godinu dana im je bilo potrebno da zabeleže veći uspeh, te su se upisali kao prvi pobednici Vojvođanske gitarijade koja se održala u Dunavskom parku. U istoriju novosadskog rokenrola ulaze i kao prvi bend koji je uspeo da snimi pesmu u profesionalnom studiju. Bila je to kompozicija "Balada o čoveku".
Bili su pioniri u mnogo čemu, pa su tako i imali i jedan od prvih prenosa koncerata uživo. Nastup iz Studija M prenosio se direktno na Radiju Novi Sad.
Iako su učestvovali na nekoliko izdanja, Cvrčak i mravi nikad nisu snimili svoj album, bez obzira na to što je ceo materijal već bio snimljen. Grupa se raspala početkom 80-ih, a Praža je posle bio organizator na Radiju Novi Sad.
Mutke (Milan Mutavdžić)
Mutke je bio poznat bubnjar koji se nije stideo svog talenta za pevanje, pa je bio i vokalni solista. Njegova karijera kreće uzlaznom putanjom nakon što je na Omladinskom festivalu u Suboticu, krajem 60-ih, ostvario zapažen uspeh sa pesmom "Svi moji prijatelji".
Nije se libio da izađe iz granica Salajke, Detelinare, Podbare, pa je tako 70-ih išao na dvomesečnu turneju po Sovjetskom Savezu sa ansamblom ABC.
Poznatoj novosadskog grupi Neoplanti priključuje se 1975. i sa njima ostaje sve dok se bend nije razišao. Nakon Neoplanti (Nema više benda kao Neoplanti!), pridružuje se Novosadskom Big Bendu.
Cisko (Slobodan Miljuš)
Bio je jedan od inicijatora obnavljanja legendarne grupe Neoplanti. To je učinio 1972. zajedno sa Branom (Branislav Starčev) i od tada ovaj sastav stiče renome jednog od najboljih hotelskih sastava od Triglava do Đevđelije. Sa njima bend čine Duki (Dušan Mirkov), Semika (Janoš Semeredi), Žika Bugarin (Živko Popov) i Frenki (Ljubiša Marković).
Neoplanti su, pre dolaska Ciska i drugog okupljanja, bili veoma popularni u Novom Sadu. Između ostalog, osvajači su i prve Novosadske gitarijade.
Zare (Zoran Zarić)
Zare je snimao sa dva benda, jedan je bio kontraverzan, a u drugom je stekao popularnost.
Zajedno sa Acketom (Aleksandar Milovanov) osniva bend Fluorel tačkaš u kojem su se našli Vladimir Radusinović Radule (gitara) i Dragan Jovanović (vokal), koji ih napušta već nakon nekoliko proba, a umesto njega dolazi Goran Runjanin.
Na svirci u kasarni "Maršal Tito" im već posle nekoliko pesama, zbog lošeg sviranja, isključuju razglas, nakon čega oni razbijaju pojačala. Bend je postojao nekoliko godina, uglavnom kao trojac Zare, Acke i Radule, koji kasnije kompletno prelaze u Ateist rep. Snimili su pet kompozicija koje nikad nisu bile emitovane jer su izgubljene.
Sa Ateistima je snimio prvenac "Maori i Crni Gonzales", kao i drugi album "Ja eventualno bih ako njega eliminišete".
"Novosadska kultura sećanja - U čast velikih majstora"
Osim navedenih muzičara prisetićemo se i Marelje, Mireta, Rajka, Zijada, Brice, Coleta, Toze... svih onih koji su to zavredili utoliko što su ljubiteljima rokenrola ostavili čitav mali svet u nasleđe. Ne samo muziku, nego i mnoštvo priča, o kojima se pisalo, piše i kojima će se tek pisati.
Na događaju "Novosadska kultura sećanja - U čast velikih majstora" osim prisećanja na umetnike sa novosadske scene, posetioci će moći i da čuju neke od njihovih pesama. Tako će se na samom događaju bendovi Killo Killo banda i Šinobusi izvesti numere Vojvođanskog bluz benda, Laboratorije zvuka, Sing Sing Singersa, Andrle, Dobrovoljnog kovačkog društva, Neoplanti kao i MC Oldmana.
U pojedinim pesmama će gostovati i Marina Perazić, Uroš Šećerov i reper Riđi.
@Dusan Samo mala ispravka Dušane. Pošto sam LIČNO učestvovao u SVIM snimanjima grupe Neoplanti (jer sam 15 godina bio član Neoplanti) moram te ispraviti. Jovan Grubor "Edi" nije pevao "Horoskop". Horoskop je pevao Slobodan Miljuš-"Cisko" koji je bio i kompozitor te pesme, a tekst je napisao naš VELIKI prijatelj Djordje Balašević. Jovan Grubor je pevao svoju pesmu "Ne bih te dao nizašta na svetu" na ploči koja je izašla posle "Horoskopa". Pošto svi spomenuti na žalost više nisu medju živima, koristim priliku da im poručim. POČIVAJTE U MIRU PRIJATELJI.
"Cune" je jednom prilikom rekao :kada je Pera(Bahun) tu, netreba mi orkestar. Bio je veliki umetnik u svakom pogledu.
Spokoj tvojoj duši, moj školski druže.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević ocenio je da su srpsku trobojku u Novom Sadu na protestu "uništavali, sklanjali i skidali svi oni koji Srbiju nisu voleli".
Profesor Pravnog fakuleta u Novom Sadu Bojan Pajtić izjavio je večeras da vlast očito ima ubačene ljude na protestu koji su i prethodnih dana napadali prostorije Srpske napedne stranke.
Lider Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor izjavio je povodom tragedije koja se dogodila na Železničkoj stanici u Novom Sadu da se ne sme niko osuđivati na osnovu pretpostavki.
Nekadašnji dekan novosadskog FTN-a, profesor emeritus Radomir Folić za 021.rs kaže da je potrebna međunarodna komisija koja će utvrditi uzroke tragedije u Novom Sadu.
"Vlast je spremna da uz pomoć bliskih navijačkih grupa isprovocira nerede i uništenje javne imovine na današnjem protestnom skupu građana u Novom Sadu", saopštila je udružena novosadska opozicija.
Podmićivanje zvaničnika vodi izboru konkretnog izvođača javnih radova, a posledice toga su najčešće preskupi radovi, nezavršeni projekti i projekti koji nisu urađeni u skladu s minimalnim standardima.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu je u prethodna tri dana saslušala ukupno 48 osoba, dok je naloženo da se u toku današnjeg dana sasluša još njih petoro.
Istraga tragedije na Železničkoj stanici će se sprovesti temeljno i nepristrasno, a svi odgovorni će biti izvedeni pred lice pravde, kažu iz strukovnog udruženja policije "Dr Rudolf Arčibald Rajs".
.jpg "Gde je i šta radi bivši direktor JP")
.jpg "Bivši dekan FTN-a Folić: Čim je tajna, to je nešto mutno, potrebna međunarodna komisija stručnjaka")
.jpg "Besplatan prevoz autobusima GSP-a i na relaciji Železnička stanica Novi Sad - Ranžirna")
Komentari 22
Duki-Neoplant
Novosađanka
Spokoj tvojoj duši, moj školski druže.
Nikola Jelovic
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar