"Gradska čistoća" ponovo je pokrenula postupak dobijanja potrebne tehničke dokumentacije za izgradnju reciklažnog dvorišta, pošto je prethodnoj, nakon pet godina od izdavanja, istekao rok. Tada je nabavljena oprema, ali posle pripremanja terena za radove ništa više nije urađeno.
Dvorište je predviđeno kao jedan od sadržaja u sklopu regionalne deponije komunalnog otpada u Novom Sadu (koja je takođe u planu), a ova postrojenja omogućiće građanima da donesu reciklabilni otpad koji će potom biti sortiran. U dvorištu bi se obavljala separacija prethodno sakupljenog otpada. Takođe, izgradnjom bi se rešio i problem koji postoji sa odlaganjem smeća posebnih tokova, odnosno guma od motornih vozila, azbestnih proizvoda, baterija, ulja, električnih proizvoda...
Predsednica Srpske asocijacije reciklera ambalažnog otpada Kristina Cvejanov, kaže za 021.rs da je izgradnja reciklažnog dvorišta od velikog značaja za Novi Sad.
"Bitno je da postoji mesto na kom se neće sakupljati samo materijali koji već sada postoje u sistemu separacije otpada u Novom Sadu, kao što je to slučaj sa ambalažnim otpadom, već i one kategorije opasnog otpada koji se kod nas nedovoljno sakupljaju. To su neonske sijalice, rashladni uređaji, elektronski aparati koje građani imaju u domaćinstvu, ali nemaju gde da propisno odlažu. Naši propisi su tu jasni, opasni materijali se moraju sakupiti, a potom im se mora obezbediti odgovarajući tretman, jer otpad u kategoriji opasnog koji se nađe na deponiji pravi ozbiljno zagađenje i predstavlja opasnost po zdravlje ljudi", navodi Cvejanov.
Iako je ponovnim pokretanjem postupka za izdavanje tehničke dokumentacije "Čistoća" aktuelizovala čitavu priču, iz dokumentacije ovog preduzeća vidi se da će Novosađani morati da sačekaju barem još pet godina, ne bi li dobili ovo dvorište. Najveći problem je nedostatak novca, a procena Gradske čistoće je da je za izgradnju potrebno oko milion evra.
"Zbog nerešenog realnog izvora finansiranja, krajem juna 2012. godine radovi su zaustavljeni. Na napuštenom gradilištu su samo postavljeni znaci upozorenja sa stanovišta bezbednosti. Međutim, nabavljena oprema i do sada izvedeni radovi su podložni oštećenjima usled delovanja spoljašnjih uticaja", navodi se u planu poslovanja "Čistoće".
U projekat izgradnje reciklažnog dvorišta krenulo se zahvaljujući sredstvima Fonda za zaštitu životne sredine, koji je 2012. godine ugašen. Od tada su sredstva koja se izdvajaju u ekološke svrhe praktično zaključana, zbog čega najviše ispaštaju lokalne samouprave i građani u njima.
"Svedoci smo toga da se novac koji je namenski za zaštitu životne sredine i koji plaćaju zagađivači na konto ekoloških taksi, sliva u budžet Srbije, a onda se raspoređuje za potrebe koje nisu u vezi sa životnom sredinom. Jasno je da je problem korišćenja ovog novca posledica lošeg ekonomskog stanja u zemlji i da je održavanje socijalnog mira prioritet u odnosu na zaštitu životu sredine. U tom smislu, Novi Sad, kao i drugi gradovi, postali su žrtve i dovele do toga da lokalna samouprava ne može da izdvoji novac da reši nagomilane probleme životne sredine", kaže Cvejanov.
Naša sagovornica iskazuje nadu da će se uspostavljanjem Ministarstva za zaštitu životne sredine promeniti odnos politike prema životnoj sredini, te da će se formirati fond koji će realizovati projekte "kao što su reciklažni centar i regionalna deponija u Novom Sadu, koji već pet godina čekaju bolju budućnost".
Gradska čistoća planira da u narednim godinama "aktivno traži potencijalne izvore za finansiranje kod domaćih i stranih izvora". Njihov cilj je da se traka za separaciju pusti u rad početkom 2022. godine, dok je završetak izgradnje pristupnih saobraćajnica predviđen za kraj iste.
Komentari 2
NS65.
OD KOJEG SU BOGATE ZEMLJE,JOŠ BOGATIJE !
A naši Partijci samo o PLATI BRINU!
/
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar