Novi Sad: U porastu broj prijava za porodično nasilje, Sigurna kuća prebukirana

Kapacitet ove Sigurne ženske kuće je 20 mesta, a u prvoj polovini godine ne samo da je bila konstantno popunjena, već postoji potreba i za dodatnim mestima.

- To znači da će se, kada budemo pravili analizu krajem godine, pokazati da je bilo znatno više korisnika Sigurne ženske kuće u odnosu na prethodne godine - kaže za 021 upravnica novosadske Sigurne ženske kuće Nada Padejski Šekerović.

Ona napominje da je prošle 2016. godine u toj ustanovi boravilo oko 140 osoba, što je takođe porast u odnosu na 2015. godinu.

Novi zakon ohrabrio žene

Inače, podaci Republičkog javnog tužilaštva pokazuju da je došlo do naglog povećanja broja prijava za nasilje u porodici na nivou čitave Srbije od kako je 1. juna počeo da se primenjuje Novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

Naime, tokom prošle godine dok na snazi nije bio novi zakon, na teritoriji Srbije je u procesu bilo 9.800 prijava - u proseku na mesečnom nivou to znači da je tužilaštvima podneto oko 800 prijava. Sada je samo u mesec dana razmatrano više od 2.400 slučajeva.

Padejski Šekerović ocenjuje da se još ne može govoriti o tome na čemu se zasniva tako velik broj prijava, jer ne postoji nijedna sveobuhvatna baza podataka o žrtvama nasilja ili nasilnicima.

- Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predviđa i formiranje jedinstvenog registra žrtava i počinilaca nasilja u porodici i taj registar će imati svoje sedište u okviru Republičkog javnog tužilaštva. Tek kroz nekoliko godina, kada budemo pravili uporedne analize, moći ćemo da damo precizan odgovor na pitanje da li je nasilja više ili se ono češće prijavljuje, ili je u pitanju neki treći faktor - navodi Padejski Šekerović za 021.

Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama kaže da je primetno da u poslednjih nekoliko godina institucije bolje reaguju na slučajeve nasilja u porodici.

- Pre tri godine radili smo veliko istraživanje na teritoriji Vojvodine, i došli do podatka da se samo 30 odsto žena koje trpe nasilje obraćaju institucijama, i to policiji i centru za socijalni rad. Veoma mali broj žena, manje od jedan odsto, je znalo da može da se obrati tužilaštvu. Jednostavno, žene nisu imale poverenje u institucije. U međuvremenu je povećan broj prijava slučajeva nasilja, i to jednim delom jer se radilo na informisanju žena o tome gde sve mogu da dobiju pomoć, a s druge strane je poboljšan rad nekih institucija. Po mom mišljenju, najviše je napredovala policija, najmanje centri za socijalni rad - navodi Stepanov za 021.

Slučajevi nasilja brutalniji zbog ratova

Iako možda ne može još da se odgovori na pitanje da li je povećan broj slučajeva nasilja, Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra kaže za 021 da se može reći da su oni postali brutalniji.

- Neki faktori koji su na to uticali su ratovi na našim prostorima, militarizacija društva, kao i povećan broj oružja. Statistike su pokazale da je svaka treća ubijena žena u porodičnom nasilju ubijena vatrenim oružjem i da su često nasilnici bili učesnici ratova. To je sve verovatno doprinelo povećanoj brutalnosti. S druge strane, svoj doprinos daju i mediji jer u medijima najčešće vidimo samo profile žrtava koje su pretrpele fizičko nasilje, čime se šalje poruka da ne postoji nijedno drugo nasilje. Istovremeno nam raste i tolerancija na nasilje, jer ukoliko žena nije isprebijana, nije u modricama i nije uplakana, onda ona nije ni preživela nasilje - objašnjava Pavlović.

Međutim, zakoni koji bi trebalo da štite žrtve od nasilja postojali su i pre 1. juna 2017. godine. Sanja Pavlović ističe da su mere zaštite koje postoje u novom zakonu postojale i ranije, u starom Porodičnom zakonu.

- Mere zaštite već postoje po Porodičnom zakonu i one su u suštini veoma dobre, ali su se jako retko izricale. Zapravo, zbog toga što ih institucije nisu u dovoljnoj meri primenjivale, odgovor institucija je bio da uvedu nove hitne mere koje će trajati 48 sati sa mogućnošću produžetka.

Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama ocenjuje za 021 da su hitne mere koje se sad obilato izriču samo prvi korak u procesu zaštite žrtve, i da time zapravo ništa nije rešeno.

- Poenta je u tome da je mogućnost udaljenja nasilnika iz doma bila moguća i do sada, ali taj mehanizam nije često primenjivan. Novi zakon je to promenio, ali to je samo jedan mehanizam, i njime se ne procesuira delo nasilja u porodici. To je samo privremena mera da se žena povrati i da organizuje svoj život. Ali to ne znači da su podignute krivične prijave ili da je pokrenut bilo kakav proces protiv nasilnika - kaže Stepanov.

Sanja Pavlović smatra da država jeste uradila dosta toga u poslednjih nekoliko godina, i da jesu donete mere koje su važne za žrtve nasilja, ali su institucionalni procesi jako spori pa je borba države protiv nasilja u porodici često samo deklarativna.

- I dalje je čest slučaj da oni reaguju prema sopstvenim predrasudama. Ženama se najčešće ne veruje, ili i ako im se veruje, to se prikazuje kao da nije toliko važno ili da je ona na neki način odgovorna za ono što joj se desilo. Dakle, ona zapravo nema punu zaštitu. Možda smo promenili zakon, ali ljudi koji rade u institucijama su i dalje oni isti koji su radili i pre te promene - ističe Pavlović.

Za tabloide nasilnik obično heroj, a žrtva krivac

Prema nekim ocenama, svemu dodatno kumuju patrijarhalni mentalitet i vaspitanje koji su ukorenjeni na našim prostorima.

Međutim, upravnica Sigurne ženske kuće Nada Padejski Šekerović kaže da patrijarhalno vaspitanje nije uzrok nasilja u porodici, već samo nešto što olakšava da do njega dođe. Takođe, kako ističe, za našu sredinu karakteristično je i stigmatizovanje žrtve.

- Nije patrijarhalno uređenje uzrok nasilja u porodici, već je faktor koji olakšava njegovo manifestovanje, opravdava ga i otežava rešavanje problema. U situacijama u kojima nije prisutna rodna ravnopravnost, dešava se diskriminacija, pa u tabloidnim medijima čitamo senzacionalističke naslove o slučajevima nasilja u porodici, gde takvi nazovi mediji neretko nasilnika predstavljaju kao heroja, a žrtvu kao uzročnika nasilja. Oni to tako napišu da ispadne da je žena kriva što je ubijena - kaže Padejski Šekerović za 021.

Često se u javnosti kritikuje kaznena politika kada su u pitanju počinioci porodičnog nasilja, ističe se da je suviše blaga i da malim kaznama i neujednačenom sudskom praksom nasilnicima šalje poruka da je njihovo ponašanje benigno i prihvatljivo, a žrtvama da pravdu neće dobiti.

Prema Sanji Pavlović iz Autonomnog ženskog centra nije potrebno pooštravanje kazni, već da se one koje postoje primenjuju adekvatno.

- Međutim, ono što se dešava poslednjih godina jeste da su kazne za nasilnike nedopustivno niske. Statistika tužilaštva je pokazala da je manje od sedam odsto onih koji su optuženi za nasilje u porodici osuđeni na kaznu zatvora, dok je polovina svih podnetih krivičnih prijava odbačena. Često se dobijaju uslovne kazne, a primenjivao se i oportunitet, što se ne bi smelo raditi. I tako, dok se ženama javno govori prijave nasilje, zapravo je poruka države da nasilnici neće odgovarati adekvatno i da će one ostati bez zaštite.

Biljana Stepanov iz Centra za podršku ženama navodi da se s razlogom u javnosti provlači teza da nasilnici nisu adekvatno kažnjeni, jer se iz brojnih primera može videti da policija i tužilaštvo urade svoj deo posla, ali nasilnik dođe pred sud i dobije neprimereno blagu kaznu.

- Naše sudstvo nije na pravi način pripremljeno za izricanje kazni i mera koje su predviđene novim zakonom, pa veliki deo procene koliku će kaznu dobiti nasilnik u velikoj meri zavisi od mišljenja i ličnosti sudije. I onda se dešava da za isto ili slično delo nasilja u dva različita mesta se izreknu dve različite kazne, što je porazno - navodi Stepanov za 021.

Država je skoro morala da reaguje i po hitnom postupku, odnosno da uvede zaštitnu meru i u centrima za socijalni rad. Dva slučaja u kojima su se ubistva dogodila ispred centara za socijalni rad pokazala su da je potrebno povećati bezbednost od porodičnog nasilja čak i u onim institucijama koje treba da pruže zaštitu žrtvi.

Zbog toga su uvedeni panik tasteri, a i same ustanove su tražile da se poveća broj pripadnika obezbeđenja i policije. Međutim, Sanja Pavlović je mišljenja da panik tasteri neće rešiti problem koji je dublji i ozbiljniji.

- Panik tasteri služe za nepredviđene situacije. Ne možemo unapred da znamo šta neka osoba može da uradi, ali postoje određeni bezbednosni rizici na osnovu kojih se može proceniti da postoji opasnost i po socijalne radnike i po žrtve nasilja.

Biljana Stepanov ističe da novi zakon daje obavezu procenu rizika, a da je u slučajevima ubistava ispred centara za socijalni rad upravo ta procena izostala.

- Institucije nisu postupale adekvatno, ili su postupale kako su mislile da je adekvatno, što profesionalno ne smeju da rade. Kada službenici postupaju u skladu sa emocijama, dešava se da, na primer, policajac kaže žrtvi: pusti ga da se otrezni, da prespava, idi privremeno kod svoje mame pa se vrati kući, smiriće se on... Pa se dešava da centar za socijalni rad ne izađe odmah na teren da popriča sa žrtvom i uzme izjavu, nego se radnici centra pojave posle šest dana sa izgovorom da su hteli da puste partnere da se malo smire. I tako nastaju ozbiljni propusti u radu, ne napravi se cela slika problema. I kada se dese ubistva onda se svi čude i kažu: pa on (nasilnik) nije delovao da će tako nešto uraditi".

Nada Padejski Šekerović kaže i da je u novosadskom Centru za socijalni rad pojačano obezbeđenje, a da su panik tastere već imali. Međutim, ističe da je pažljivo slušanje žrtve i pristupanje svakom pojedinačnom slučaju od krucijalnog značaja.

"Moramo svi ozbiljno da shvatimo žrtve nasilja u porodici i da čujemo šta nam govore, ali i da oslušnemo ono što nam ne kažu, jer se obično tu krije najveći rizik. Mi kao profesionalci moramo da je pitamo da li počinilac ima oružje, da li je pre pokazivao zastrašujuće ponašanje kojih se ona u momentu uznemirenosti nije ni setila da nam kaže. Moramo da verujemo žrtvi i da koordinisano delujemo i da znamo da, na žalost, neke slučajeve nasilja u porodici koja će se završiti ubistvima nismo mogli da sprečimo, jer ili za njih nećemo ni znati ili će procena rizika biti takva ćemo u momentu proceniti visok rizik i zaštititi žrtvu, ali će nakon određenog perioda ona iz različitih razloga stupiti u kontakt sa nasilnikom i taj kontakt će se tragično završiti", ocenjuje za 021 Padejski Šekerović.