Naime, od februara je u svim klinikama KCV na testiranju nova medicinsko-nutritivna terapija, koja podrazumeva novine u jelovnicima - poput raznih vrsta ribe, sireva i drugih namirnica, a kako bi se ishrana uvela u terapiju i generalno unapredila usluga u ovoj ustanovi. Reč je o više od 60 režima ishrane - nekoliko koji se odnose na trudnice, dijabetičare, gojazne, pothranjene itd. i koje će Klinički centar Vojvodine približiti modernijim ustanovama u svetu.
Kako za 021 kaže pomoćnica direktora KCV za zdravstvo prof. dr Edita Stokić, jelovnik tj. vodič za medicinsko-nutritivnu terapiju izradila je komisija koju čine stručnjaci KCV-a iz različitih oblasti medicine, a koji su se složili da je dijetetska, posebna ishrana zapravo sastavni deo lečenja i da je neophodno uvesti je na samom početku. To znači da će, objašnjava dr Stokić, osoba koja će ležati na kožnom odeljenju, a ustanovi se da boluje i od gojaznosti, dobiti posebnu dijetu da bi rešila gojaznost, a neće joj se servirati hrana koju dobijaju i ostali pacijenti, koji nisu gojazni.
"Istovremeno smo vodili računa i o energetskom unosu i o sastavu namirnica, a vodi se računa i o tehnologiji pripreme namirnica. U izradi ovih vodiča je vođeno računa i o smernicama za ishranu trudnica koje je dalo Ministarstvo zdravlja, ali i o dostupnim vodičima za lečenje raznih oboljenja. Napredak se ogleda i u tome da se jelovnici sada prave na nedeljnom nivou, pa tako svaki pacijent koji dođe u našu ustanovu odmah sazna šta će mu biti ponuđeno za jelo, u zavisnosti od oboljenja koje ima", objašnjava dr Stokić.
Nabavka hrane u KCV već mesecima se sprovodi po posebnom postupku, kako bi se dostavila tačna količina hrane i odgovarajuća porcija - ne uzima se, na primer, hleb u ogromnim količinama, niti se svakom pacijentu servira ista vrsta hleba.
Ona napominje da je Vojvodina sredina koja je naročito podložna bolestima poput gojaznosti i da je zato potrebno prilagoditi ishranu pacijenata, te raditi i na prevenciji.
Inače, godinama unazad je ishrana u bolnicama tema koja okupira građane, a naročito trudnice. Dok deo javnosti zastupa stav da bolnica nije restoran u kojem se serviraju delikatesi, drugi deo smatra da je nedostojno pacijentima servirati, na primer, parče salame, čašu jogurta i dve kriške hleba za obrok. Dr Stokić misli da je ishrana u Kliničkom centru Vojvodine i do sada bila odgovarajuća - osmišljena od strane nutricioniste, te da u bolničkim uslovima nema mesta hedonizmu.
"Pravilna ishrana u svakodnevnom životu mora da zadovoljava određene principe, a u ustanovama važe i dodatni, bolnički uslovi kojih se mi pridržavamo. Smatram da je ishrana zadovoljavajuća i odgovarajuća u zavisnosti od oboljenja pacijenata, a ovim planom medicinsko-nutritivne terapije smo u značajnoj meri unapredili lečenje pacijenata i to različitih grana medicine", kaže dr Stokić za naš portal.
Kako napominje, i svakodnevna klinička praksa u Srbiji trebalo bi da prilagodi ishranu pacijentima i da se odvoji od uniformisanog oblika - jer nema svaki pacijent iste potrebe.
Za oko mesec dana javnosti će biti predstavljeni rezultati primene ovog načina ishrane u KCV, kada će se i detaljnije znati šta sve čini nove "jelovnike".
Podsetimo, 021 ranije je pisao o ishrani u Betaniji, kada su se Novosađanke našoj redakciji žalile da je hrana slaba i čak nedostojna čoveka. Tada je upravnik Betanije dr Tihomir Vejnović izjavio da se radi
o sporadičnim slučajevima nezadovoljstva, a ne o generalnom stavu porodilja. Detaljnije čitajte u našem tekstu
OVDE.
_(1).jpg "Gašić o akciji")
.jpg "Vučić: Žao mi je ako je Vesić stupio u štrajk glađu, molio bih ga da to ne čini")
.jpg "Stanje povređenih na Železničkoj stanici poboljšano, ali su i dalje u teškom stanju")
_joker_out.jpg "Nije vreme za muziku: Joker Out odložio koncert u Novom Sadu, prihod doniraju porodicama nastradalih")
Komentari 27
Дејан
mina
fan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar