Njegovo osnivanje najavio je predsednik pokrajinske Vlade Igor Mirović, kada je rekao da će muzej na "jednom mestu sistematizovati čitavu borbu Srba za prava, pismo, kulturu, autonomiju i ujedinjenje još od 17. veka, pa do krunisanja prisajedinjenjem".
Iako se najpre govorilo o posebnom muzeju, to se ipak neće dogoditi, te će za proslavu jubileja biti napravljena stalna postavka.
"To je jedno odeljenje u okviru Muzeja Vojvodine, kao što je nekada bio, recimo, Muzej štampe. Tako ćemo i sada imati jedno odeljenje kako se ne bi stvarala nova administracija, jer ukoliko stvorite novu ustanovu onda morate da imenujete sve pozicije od direktora pa nadalje. Ovo je najracionalniji vid da se realizuje Muzej prisajedinjenja bez dodatnog angažovanja zanimanja, koja postoje već u okviru Muzeja Vojvodine", kaže za 021.rs direktor Muzeja Vojvodine Drago Njegovan.
U okviru priprema za proslavu 25. novembra 2018, prikupljaju se muzealije i umetnička dela i portreta, ali se i adaptira prostor Arhiva Vojvodine i Muzeja Vojvodine u Dunavskoj 37. Trenutno je u toku javna nabavka za izvođača radova na adaptaciji koja podrazumeva demontažu, rušenje, pravljenje posebnog ulaza u odeljenje Muzeja prisajedinjenja, pravljenje platoa od behaton ploča, molerske i farbarske, fasadarske, stolarske i druge radove. Rok za završetak tih radova je 120 radnih dana.
"Za građevinske radove planirano je 15 miliona dinara sa porezom. Deo Arhiva i Muzeja Vojvodine se mora prilagoditi kako bi se dobio prostor za izlaganje. Urediće se prostor između dve zgrade, ali to još nije definitivno rešeno i to ćemo verovatno sa Gradom Novim Sadom dogovarati. Što se tiče programskih sredstava, mi ove godine izdvajamo sredstava za štampanje knjiga, otkup muzealija, naručivanje scenarija za video i 3D animacije. Za ovu godinu smo obezbedili 10 miliona dinara, ali nismo sve utrošili", dodaje naš sagovornik.
Od same vesti o osnivanju muzeja pojavila se polemika u javnosti o tome kako će čitav događaj biti prikazan. Postavka će prikazati događaje koji su prethodili 1918. godini, ali i onome što je usledilo nakon toga, pa sve do raspada SFRJ. Moglo se
pročitati da će obeležavanje
"biti praznik 'srpske Vojvodine' sa željom da se ponizi vojvođanski identitet".
Istoričar
Milivoj Bešlin ranije je rekao za 021.rs da se Vojvodina 1918. godine prisjedinila Srbiji, što je bio proizvod savezničke borbe u Prvom svetskom ratu, ali i da je postojalo drugo prisajedinjenje, koje je usledilo 1945. godine kao rezultat antifašističke borbe.
"Koncept Vojvodine kao autonomne pokrajine u Srbiji, ali i jedne specifične pokrajine, ne može se menjati jednim muzejom, kao što se istorija Vojvodine ne završava, niti se može završavati 1918. godine. Dakle ni ovaj dođaj iz 1945. godine ne sme da bude dovoden u pitanje. Svi ovi elementi bi morali da budu zastupljeni u tom muzeju kako bi se 1918. stavila u određeni vremenski kontekst jer drugačije ni ne možete razumeti istoriju", naveo je tada Bešlin.
Njegovan poručuje da će postavka prikazati događaj onakvim kakav je bio.
"Posle proboja Solunskog fronta srpska vojska je, na osnovu savezničkog naređenja, zaposela teritoriju Banata, Bačke, Baranje i Srema do demarkcione linije. Negde pred ponoć 13. novembra je potpisano Beogradsko primirje i srpski narodni odbori su, gde god su mogli, preuzeli vlast od austrijskih organa koji su se raspali. Naravno, nisu samo Srbi učestvovali u prisajedinjenju. Svi sloveni su birali svoje predstavnike, imamo Bunejvce, Rusine, Slovake, Hrvate, učestvovali su i Mađar Nemci. Karakteristično za Veliku narodnu skupštinu nije samo to što je bila višenacionalna, nego i višestranačka. Postoji više aspekata, a mi nastojimo da ih sve prikažemo objektino", dodao je Njegovan.
Pred samu Veliku narodnu skupštinu postojale su dve struje koje su zastupale različite ideje o budućnosti Vojvodine. Jedna je zastupala nacionalnu ideju da se slobodna teritorija priključi Kraljevini Srbiji, a druga je smatrala da je potrebno povezivanje Vojvodine i Narodnog vijeća Slovenaca, Hrvata i Srba u Zagreba, nakon čega bi se zajedno sa Kraljevinom Srbijom stvorila jedinstvena južnoslovenska država.
Neke od odluka Velike skupštine koje su odrazile tadašnji duh jeste i navod da je doneta odluka o priključenu Kraljevini Srbiji koja je dotadašnjim radom pokazala da jamči slobodu svim sloveskim i neslovenskim narodima. Takođe, prema tadašnjoj upravi, svaki građanin imao je "neosporno pravo da na svom maternjem jeziku opštima sa svima vlastima".
.jpg "Troje povređenih u nesreći u Novom Sadu i dalje u teškom stanju")
.jpg "Troje povređenih u sudaru automobila na Bulevaru oslobođenja")
.jpg "Novosađani pozvani da danas u 11.52 zastanu na 14 minuta za stradale na Železničkoj stanici")
Komentari 21
autonomaš srbijanac
Tako se nadam da će od "prisajedinjenja" ostati zapis u istoriji da se vojvodina jedno kratko vreme od devedesetih prošlog do dvadesetih ovoga veka zvala (greškom) srbijom.
vslv
/
arsini
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar